среда, 12. јул 2017.

Kako ne jesti slatkiše?

Već je jul, i većina nas će otputovati na more i mislim da je krajnje vreme da doteramo liniju. Jer džabe što svi stalno govorimo kako od sutra krećemo zdravije da se hranimo i da radimo vežbe, kad od toga nikad nema ništa. I onda se masnoća tako gomila i gomila i gomila, i kad dođe trenutak da obučemo kupaći bude mašalaaa.... Ja sam prva ta koja smatra da svako od nas treba da bude zadovoljan sopstvenim telom, ali kada neko ne vodi računa šta jede, kada jede i koliko jede i posle se žali zašto je debeo.... e pa druže stvari ne idu baš tako.... xD
I sada kada smo najzad odlučili da radimo vežbe (jesmo, malo sutra), sad treba da prestanemo da jedemo i slatkiše. A to je malo veći problem, priznajte. E pa ja, Iva, neprestano napredujem u svim sverama ovog sveta, da bih vama, mojim čitaocima, mogla uvek pomoći. I tako od modne blogerke sa najboljim fešn savetima stižemo i do profesionalong nutricioniste koji zna samo najbolje načine da izbegavate nezdravu hranu. Imam diplomu naravno (jer, internet je majka), i sada kad sam vas upoznala sa mojom profesionalnošću, krenimooooooooooo

1. Rum i Vanila za kolače



Vi lepo nesvesno uđete u kuhinju, jer vam se jede nešto slatko (a u stvari vam se pije voda, samo što vaš mozak traži slatko). I tako krenete ka frižideru, hvatate se za ručku i kad otvorite... hah....imate i šta da vidite. Mama spremala vaš omiljeni kolač. I šta rekoh omiljeni? Htedoh reći, mama je spremala vaša DVA OMILJENA KOLAČA.... DA, DA NI MANJE NI VIŠE NEGO DVA. I ŠTA SAD RADITI HAH? Kako odbiti tako primamljivu ponudu? Ali isto tako kako ostati mršav do mora?
I onda se dogodi TO. Znate kako u svim filmovima postoji TAJ trenutak, postoji TAJ pogled i TAJ momak? Kad samo osetite da je nešto kliknulo, i da se najzad događa TO što ste želeli.... E to je ovaj momenat xD
 U desnom uglu frižidera ugledam flašicu nečega što izgleda primamljivo. I kad otvorih.... ohohohoh.... miris izvanredan. Aroma za kolače.... Hmmm. Pa to sigurno ne može biti otrovno. A lepo miriše. Osim toga šta bočica od 12 ml može da mi učini. 
NIKAKO NE KONZUMIRATI VAN KOLAČA 
piše na pakovanju. Ma šta oni znaju.... Neželjeni efekti: povrćanje, dijareja, temperatura, kašalj, upala mozga, slepog creva, srednjeg uha, boleće vas mali prst na levoj nozi i možete umreti. 
Ja i dalje smatram da je skroz bezbedno. Popijte malo, ukus sami izaberite, i verujte mi, posle nećete osećati vaša usta i ni slatko vam se neće jesti. Nema na čemu, i drugi put ;)

2. Pasta za zube sa voćnim ukusom



Sigurno ste svi kad ste bili mali koristili ove slatke paste za zube koje imaju uglavnom ukus jagodice, i to me uvek podseća na zubara i ona sredstva za ispiranja usta. Ok, ne znam zašto sam vam ovo sad ispričala xD
Sve u svemu, ove paste su jako ukusne, i ako želite da se osladite pojedite malo. Mislim, možete vi i da samo operete zube ovim, ali to je za syrotynju. Mi koji smo elyta, mi jedemo ovo. Ima li šta lepše osetiti kiselo-slatki ukus mešavine mente i jagode. Jeste da malo teže progutam, i posle mi bude muka, dobijem temperaturu k'o živ krompir da sam pojela, ali sve za zgodno telo, zar ne? Vežbe su ionako precenjene.... Hmmm pitam li se, zašto ne naprave neko jelo sa ovim, jer je ovo ipak PASTA AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA, koja forica ja sam bog majke mi.... Ne? Nije smešno? Ok....

3. Kupka je zakon



'AJMO PRE NEGO ŠTO NASTAVIM SA PISANJEM, MINUT ĆUTANJA KAKO OVA KUPKA MIRIŠE. LJUDI K'O U RAJU DA SE NALAZIM ZNAČI AAAAAAAA
Ok, pa evo moje omiljene metode.... Pronađete neku kupku, šampon, losion, kremu, otkud znam ja šta vi stavljate na sebe xD
I tako uzmite nešto što lepo miriše i mirišite, popite, ušmrknite. Ili najjednstavnije samo se istuširajte xD Lepo ćete mirisiti i nakon toga, vam se neće jesti ništa slatko. Mislim hoće, ali 'ajde da budemo pozitivni i da se nadamo najboljem. Kad se nadišete ovih hemikalija, malo će vam se vrteti u glavi, možda vam bude muka, završite u bolnici na infuziji, ali kao da je to bitno?! Sve za savršenu figuru ;)

Tako da da.... Eto, imate nekoliko jakooooo dobrih saveta kako da izbegnete nezdrave slatkiše. Naravno, ovo je sve šala. xD Ako zaista ne želite da jedete slatko, samo prestanite. Potreban je jak karakter za to, ali verujem ja u vas. Samo prvih par dana će vam se tražiti slatko, posle ne. Pa vi sad pokušajte, nemate šta izgubiti :)

Poyyyy, Iva

петак, 07. јул 2017.

Mein Kampf

Kao juče da je bio prvi septembar. Ja mala, srećna, vučem mamu za ruku i jedva čekam trenutak kada ću kročiti u osnovnu školu. Toliko uzbuđenje se nije videlo godinama. Nisam mogla da dočekam da upoznam svoju učiteljicu, nove drugare, učionicu a i put od kuće do škole.
To je za mene bilo tada najlepše iskustvo. Svaki dan sam učila nešto novo, i svaki dan je za mene predstavljao ostvarenje svih snova. Najzad sam velika. Najzad sam krenula u školu!


Sličan osećaj doživela sam 8 godina kasnije, upisavši srednju školu. Pošto sam joj se isto tako mnogo radovala, stalno sam zamišljala kako će mi prolaziti gimnazijalski dani. I tako sam maštala i maštala i maštala, ali i pored svog tog maštanja, nikad nisam mogla ni sanjati da ću imati ovakvu godinu pred sobom. Godinu druženja, zezanja i izlazaka. Godinu uspeha i godinu poraza. Bila je ovo godina u kojoj mi je malo falilo da odustanem, da krenem nekim novim putem. Ali nisam. Stisla sam zube, prešla preko svega i nastavila dalje, boreći se još više. Koliko je bilo srećnih i veselih dana, toliko je bilo tmurnih, nenaspavanih noći nerviranja o stvarima na koje ne mogu da utičem. Ali ipak.... Pored svega što mi se dogodilo, mogu zaključiti da je ovo bila moja, možda i najbolja, godina do sada. :)


Prvi septembar u gimnaziji ostaće zabeležen u divnom sećanju. Nisam plakala, nisam želela da se vratim u osnovnu i nisam odbijala odlaske na časove. Jesam bila malo zbunjena, i osećala sam se pomalo neugodno prvih nedelja, ali brzo je sve leglo na svoje mesto i ja sam pronašla svoj put. 
Nije bilo previše teško. Škola k'o škola. Ima da se uči, mora da se radi, ali sve se može postići.
Jedini problem mi je predstavljao određeni profesor, koji je radio šta je želeo, nama delio jedinice i vređao nas, govoreći nam razne pogrdne reči. Noćima nisam spavala, glava i želudac su me boleli, čak sam i u bolnici završila od prevelikog stresa. I nisam mogla da se dovoljno dobro posvetim ostalim predmetima, kao ni samom druženju i užvanju u ovoj prvoj godini.


Prva godina srednje škole će ostati zauvek upamćena kao godina mnogih prvih stvari.
Prvi put sam imala dobro društvo. Prvi put sam izlazila stalno. Prvi put sam imala poverenje i mogla reći sve što mislim i osećam. Prvi put nije postojao dan a da se ja ne izblamiram. Prvi put nisam plakala zbog sitnica. Prvi put nisam bila osuđivana zbog mog ludog ponašanja. Prvi put sam zaista bila u stanju nekome da pomognem. Prvi put sam držala "časove". Prvi put sam provodila sate dopisivajući se. Prvi put sam osećala da se nalazim tačno tu gde pripadam.
Prvi put sam videla saobraćajnu nesreću. Prvi put se to desilo mojoj drugarici. Prvi put sam zvala hitnu pomoć i prvi put sam ostala pribrana. Prvi put sam pala u nesvest i prvi put bila u bolnici.
Prvi put sam dobila jedan, i prvi put nisam bila uvek najbolja. Prvi put sam pronašla sjajnog profesora i prvi put zauzela poslednju klupu. Prvi put sam menjala kabinete, i prvi put sedela na podu školskog hodnika. Prvi put sam imala zaista časove nemačkog, jer sam ga do tada učila samo privatno. Prvi put sam postala opsednuta tardigradama *-*


Prvi put (a i poslednji xD) sam učila latinski i mučnih 100 izreka, i prvi put sam pronašla svoju "školsku majku". Prvi put sam našla osobu koja je ista kao ja, i koja živi život sličan mome. Prvi put sam pomislila da možda zaista imam izgubljenu sestru bliznakinju. Prvi put sam učila likovno, i prvi put sam vežbala matematiku svaki dan. Prvi put se biologiji nisam dovoljno posvetila. I prvi put skupila hrabrost da uradim stoj na rukama xD.
Prvi put sam našla osobu sa kojom mogu da pričam na nemačkom i prvi put otišla u Geteovu biblioteku. Prvi put sam išla na nastavničko veće, i prvi put nisam morala da učim geografiju. Po prvi put nas je bilo mnogo na građanskom, jer u osnovnoj jedva da smo i postojali. Prvi put išla na pravu ekskurziju, i prvi put nisam spavala do 4 ujutru. Prvi put sam imala previše slika, i prvi put nisam mogla da koristim telefon koliko je bio prebukiran. :)
Prvi put sam svakog meseca išla u pozorište. Isto tako, prvi put nisam pisala redovno, ali... ehem... pokušajte da me razumete. Barem malo? Mrvica? Mrvičica? Atom? Ne? Ok...
 Prvi put da mi je bilo žao što se školska godina završila. I prvi put mi ni jedan dan na raspustu nije dosadan.


I zbog svega toga, ovo je bila najlepša godina. Ovo je bila godina prijateljstva, matematike i selfija, ako bih morala kraće da objasnim. xD Zaista bih želela da se zahvalim svima, koji su na bilo kakav način uticali na ovo moje malecno putovanje od septembra do dana današnjeg. Pre svega, hvala vama, moji dragi drugari. Hvala vam na svakoj izgovorenoj reči, hvala vam na svakoj poverenoj tajni, hvala vam na svakoj dobroj (a i onoj lošoj) forici, koju ste rekli da bi mi popravili raspoloženje. Hvala na svakoj porukici. Hvala na svakoj popijenoj kafi u Aviatoru, makar ona bila i nešto slađa, heheheh. Hvala vam što se vraćate sa mnom kući, iako vam nije usput. Hvala vam na svakom upućenom osmehu, i poslatom selfiju. Hvala vam kad ste me naljutili, i onda kad ste me u momentu razočarali. Jer sve to prolazi. I nikada se neću sećati loših trenutaka sa vama, već samo onih najlepših. A verujte mi, ima ih mnogo ;)
Hvala Sanja, Ivana, Ema, Marko, Igor, Nikola, Milan i još jedan Marko. Hvala što ste učinili jednu malu devojčicu iz prigradskog naselja, najsrećnijom osobom na svetu.

Vaša Iva ♥