среда, 31. август 2016.

#Devojka razmišlja: Prvi dan škole

Jes! Škola je gotova, i sad sam najzad slobodna, i imam tu mogućnost da radim šta god hoću. Aaah, divote li. Puna 2 meseca su preda mnom i imaću puno vremena za sebe i svoje potrebe, da se odmorim k'o čo'ek. Živote, ponovo si lep. *-*

ČEK.........
ČEK.....
ČEK..
ŠTAAAAAA?!!!!?

DANAS JE PRVI SEPTEMBAR?!

Dobro, dobro... Saberi se Iva. Nije ništa strašno. Ovo ti je 9 put da krećeš u novu školsku godinu. Prošla si sve ovo, i sve će biti u redu. Jeste da sad krećeš u novu školu, nova sredina bla bla i sve to. Ali možeš ti to. Verujem u tebe. Odnosno sebe. Dap, možeš!!!


Ili možda ne. XD


Da, da mama. Biću pažljiva. I sve ću lepo slušati šta nastavnici budu govorili. I da, javiću se. I tebi i tati. Naravno i babi i dedi, teči i tetki, i Svetom Pavlu. Da,da i vodiću računa kako prelazim ulicu, i kako ću se prvi put pokazati. I da, biću fina i kulturna, zauzeću prvu klupu.
Aha, hoću i to. Naravno, da ću svratiti usput do apoteke da kupim strini lekove.


Uh, možeš ti to. Ok, autobus si prošla i još samo sam ulaz u školu. Jaoj, koliko dece. Pa ja ovde nikog ne znam. Diši duboko. Nemoj da te hvata panika. Pronaćićeš već neko poznato lice. Samo teraj napred i uspećeš. Um, izvinite oprostite. Poznato lice. Poznato lice. Tražim samo jedno poznato lice. Ah, evo ih. "Ćao Nevena, ćao Petre." Dobro je, sad moju paniku mogu da delim sa njima. ☺


Dobro. Ne sme da se nosi ništa iznad kolena. Razumem. Hvala Vam direktore što ste nas upoznali sa tom inače skroz nepoznatom činjenicom. Razredni deluje fino. Mada idalje ne shvatam šta hoće sve vreme da nam kaže jer užasno frflja dok priča, ali dobro. Ok, idem da se upoznam sa svima. Samo nemoj da se izblamiraš kao i uvek, molim te.


"ĆAO JA SAM IVA, KOJA TI JE OMILJENA BOJA?!!!!?"
Ok, ovo nije pravi način da započneš razgovor sa osobama koje prvi put u životu vidiš, a ićićeš sa njima u odeljenje naredne 4 godine. Nema veze. Samo hrabro.  Budi ono što jesi. Nego zašto ovde sva deca deluju kao da se poznaju već godinama. "Izvini devojčice, otkud ti ovde?" Šta bre otkud ja ovde, pa upisala sam ovu gimnaziju nisam toliko glupa da bih promašila školu.
"Hmmm, pa msilim da si promašila sprat. A samim tim i odeljenje. I onda i godinu. Završila si u 3 godini."
Čekaj da li vi to mene zezate???!!

DRAGI MOJI ČITAOCI ŽELIM VAM SREĆAN POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE. NADAM SE DA ĆETE USPETI DA USTANETE UJUTRU, I DA ĆETE SE BRZO NAVIĆI NA OBAVEZE. SVE TO ŽELIM I SEBI. ☺

P.S. MOJ PRVI DAN NEĆE IZGLEDATI NITI JE IZGLEDAO OVAKO. TO JE SAMO ŠALA. :D


недеља, 28. август 2016.

Saveti koji će vam STVARNO pomoći pri UČENJU!!


Ustala sam ranije da bih napisala post. A ujedno se navikavam na rano ustajanje za školu, tačnije ubiajm dve muve jedinm udarcem. XD
Današnji post će biti pun saveta za učenje, ali onih stvarnih i unikatnih. Ne samo da vam napišem: "Podvlačite" ili "Učite redovno". Alo ljudi svi znamo za to, ne otkrkivate vi nama Ameriku. 
Ne, ja ću danas biti šrebersko kraljevska Iva, koja uvek sve zna, i njena ruka je uvek u vazduhu, pa će tako biti i u ovom postu. Podeliću vam 3 mala, ali efektivna saveta za učenje. ☺
Takođe, već sam pisala post o tajnama nas "štrebera" i to proćitajte ovde.


Proučavanje:
Ovo je najbitniji deo, pa dobro poslušajte. Najbolji način da naučite šta nastavnici traže i najviše vole jeste da ih proučavate. Ukoliko krećete u srednju školu, ili 5 razred krenite sa proučavanjem odmah. Ja nisam znala kako to najbolje da radim u 5 razredu, ali sad za srednju školu sam spremna, i zapeću još od početka. Znači trebaće vam možda jedno polugodište da otkrijete sve detalje, ali samo posmatrajte. Uočavajte ko šta traži. Da li je lakše odgovarati usmeno, ili raditi kontrolni. Da li najviše voli da se javljate na času, ili da budete jednostavno samo ćutite. I da, OBAVEZNO jurite "lake" ocene. Na neke referate, ili grupne radove, pluseve i male petice. Uostalom, ne morate otići na svaki kontrolni. :D
Svo to ostavljam na vama, i vašem istraživanju. Verujte mi, ovo je jedini način da se prilagodite svim nastavnicima.☺


Izvlačenje: 
Ne znam koliko je ovo dobar način za učenje, ali meni je zaista puno pomoglo. Ja najviše volim da sve što učim izvučem na papir. Međutim, pošto sam lenja, najčešće samo prekucavam na laptopu pa posle štampam. Iako nekad prekucam maltene isto kao što piše u svesci, to je najbolji način da nešto zasita naučim. Jer, ja imam memorijsko pamćenje, i kada nešto jednom napišem meni to ostane zapečaćeno u mozgu.  Najbolji način jeste da probate ovo, pa ako vam odgovara nastavite. Ako ne, pronađite neki novi način za učenje. Svi smo mi drugačiji.


Podsetnici:
Kada učite npr. godine iz istorije i ima ih puno, napišite na one lepljive papiriće neku godinu i ispod kratak opis. Ili, ja kad sam učila iz srpskog zavisne rečenice (kojh ima takoo puno), svaku sam posebno pisala na papirićima i ispod njihovo obeležje, značenje i sve ostalo što mi treba za to. ☺
Ili ih zalepite iznad stola, ili koristite onu staru foru da ih lepite svuda gde stignete i gde stalno gledate. Ili jednostavno možete poneti neki od tih papirića sa vama na kontrolni i sakriti ga, da ako dođe nešto slično eto da imate. Ne kažem da to treba uvek raditi, ali ponekad kad baš zapne, nije zločin. XD

Možda ste već čuli za ove savete, i možda ih još i korisitite, ali sigurno će se pronaći neko ko nije čuo, i kome će dobro doći. A taman sam i sebe podsetila šta treba raditi, odnosno kako treba učiti jer će biti ovo teška godina.
Recite mi u komentarima kako vi učite?

четвртак, 25. август 2016.

Kako se osećam povodom kretanja u srednju školu?


Pošto se približava taj kobni prvi septembar, sve što čitam jesu postovi o školi, polasku u školu, priboru, nastavnicima i svim ostalim komponentama koji imaju veze sa tom obrazovnom ustanovom. Ja sam ove godine maturirala (osnovnu školu) i završila sam prvo poglavlje mog života. Bilo je uspona i padova, dosta uspomena i dobrih i loših, ali sve u svemu dobro je prošlo. Sada je preda mnom jedna nova škola, novi list života i uopšteno novi početak. Nadam se da će biti dobar. :)


Bukvalno, od kad znam za sebe jedva čekam srednju školu. Oduvek sam maštala o tom danu, kad ću zakoračiti u novu školu, krenuti u grad i na neki način osamostaliti se. Verovatno je na tu želju uticalo mnogo Disney filmova, iako i sama znam da nikada moj život neće biti kao u High School Musical-u. Pošto se i nisam baš najsjajnije slagala sa odeljenjem u osnovnoj, zbog toga što sam se razlikovala od njih, nadala sam se da ću u srednjoj školi pronaći one prave prijatelje, i uživati svaki dan sa njima. Mislim idalje se tome nadam, samo eto ne želim da preterujem jer ću biti dosta razočarana ako sve to ne bude kako sam planirala. Ali i ja sam baksuz, u osmom razredu mi je bilo baš dobro.☺


U meni se trenutno sukobljajavu dve Ive. Prva je ona normalna, i prava Iva, koja jedva čeka da krene u novu školu, upozna novo društvo i krene da uči. Da, da jesam štreber, ali užasno se radujem novom gradivu, i čak mi na neki način nedostaju obaveze, i to da u svakoj sekundi dana, imam nešto da radim. Ipak, ova druga Iva, lenja Iva, me nabeđuje kako je divno biti na raspustu, i kako je dobro da svako jutro ustaneš i ne razmišljaš koliko ima sati, niti da li treba nešto da uradiš ili ne. Takođe zla Iva, me podseća da će mi možda biti jako teško u srednjoj školi, i da neću moći da se bavim svojim hobijima. Ah, da samo znate kako je trenutno teško u mojoj glavi. ☺☺


No, ko me pita. Ja moram krenuti u školu, te moram. Tačnije, ne moram jer srednja škola nije obavezna ali hahahaha ako želim da uradim nešto u životu, i te kako se moram pomučiti. XD
Imam, dosta očekivanja povodom srednje škole, što mislim da je sasvim normalno. Ne mogu reći da se plašim početka jer je to stvar koju sam oduvek želela, ali sigurno da u meni buja neka trema, koje ni sama nisam svesna.Stvar je u tome, da je moju školu, moj smer upisalo 5 nas iz moje osnovne, ali ja neću ići ni sa kim od njih u isto odeljenje jer su oni učili ruski, a ja nemački. Duga priča, ali u svakom slučaju doćiću u neko novo i nepoznato odeljenje. 
Doduše, ja sam jako komunikativn i druželjubiva i obožavam da upoznajem nove ljude, tako da mislim da ću prvi dan doći kao: "Ćao, ja sam Iva i ja sam tvoja nova najbolja drugarica. Mogu li da sedim sa tobom?". Hahahah pisaću vam kako je prošao prvi dan. :D

Možda imam neko uzbuđenje tačnije strah, jer sam upisala jednu od jačih Beogradskih gimnazija, i to prirodno matematički smer, za koji su me svi tako plašili i govorili da ne upišem, ali eto ja sam bila tvrdoglava i evo me sad. U maju 2017 ću vam reći da li sam se pokaja ili ne. Hahah
Trudiću se da objavljujem postove 2 puta nedeljeno, kao i do sad u avgustu, ali opet sve zavisi od škole. Krivite nastavnike ako nema postova. XD Uživajte još dok možete, i vidimo se uskoro.☺
Recite mi da li ste vi uzbuđeni zbog polaska u školu?
Ako krećete u srednju, kako se osećate povodom toga?

четвртак, 18. август 2016.

Nastavnici u mojoj bivšoj osnovnoj školi!

UPOZORENJE!
OVAJ POST JE JAKO SMEŠAN I VELIKE SU ŠANSE DA VAS ZABOLI STOMAK OD SMEJANJA. UKOLIKO ŽELITE DA UMRETE OD SMEHA, NASTAVITE SA ČITANJEM. A UKOLIKO TO PAK NE ŽELITE, SAČUVAJTE OVAJ POST ZA NEKI DAN KAD SE NE BUDETE OSEĆALI BAŠ SREĆNO. ULEPŠAĆE VAM DAN, VERUJTE MI!
O INDIKACIJAMA, MERAMA OPREZA I NEŽELJENIM REAKCIJAMA NA POST POSAVETUJTE SE SA VAŠIM OMILJENIM BLOGEROM! 

Matematika:
Krenimo sa mojom bivšom nastavnicom matematike. Ona je definitivno žena koju ću jakoo dugo pamtiti, pa vredi joj dati prednost. Ona je ženica u 55-oj godini, ali ne izgleda baš tako jer svaki put kad joj izađe neka bora, ide na lasersko uklanjanje. Mogu reći da me je ona naučila svemu osim matematici. Često smo na času sa njom diskutovali o tome "Zašto prvačići ne nose sami rančeve" ili "Kako deca pomoću slušalica u autobusu pričaju sa vanzemaljcima". Naravno, nikako ne smem izostaviti njeno savršeno predavanje, gde svaki put kad ne zna neki zadatak da uradi (to je otprilike svaki čas) kaže da ga je nemoguće uraditi ili da su rešenja netačna. "Nema veze što vam nisam zadala domaći, vi ste trebali da ga uradite" govorila nam je svaki čas. ☺
Kada smo radili skraćivanje i produživanje razlomaka u 5 razredu ona nam je to ovako objasnila: "O ovoj temi razgovaraćemo kroz suknje. Vi imate neku suknju, ali je suviše kratka da biste je nosili u školu. I onda je morate produžiti kao što produžujete razlomke. Ali ja sam primetila da dečaci mnogo više vole one kratke suknje, pa ćemo ih mi ponovo skratiti i pevati "Mini, mini, mini suknja. Lepo ti stoji. Nosi je stalno!"" Ne, ne lažem. To je zaista bilo tako. Često je pričala neke gluposti koje niko ne razume, ili se jednostavno zagleda kroz prozor i ostane tako i po 10 minuta.


Srpski: 
 Nastavnicu srpskog smo dobili u 6 razredu, i mogu reći da sam srpski zaista dobro kod nje naučila. Iako idalje pravim neke male pravopisne greškice (vi ste uvek tu da me ispravite) jer često ne obraćam pažnju na to, mogu reći da sam jako pismena. Ono što ću joj zameriti jeste što se stalno drala na nas, i nikad nije znala šta tačno želi. Ako pričamo na času, zašto pričamo. Ako ćutimo kakvo je to ponašanje da ništa ne progovaramo. Često se svađala sa nemirnom decom, na nivou kakav jedan nastavnik ne treba da ima. Jednom prilikom je jednu devojčicu dobro izvređala, jer eto ona žena voli da se svađa.☺


Engleski:
Đosla će mi zauvek ostati omiljena nastvnica. Pravo ime joj je Slađana, ali nekolicina nas su je zvali Đosla (kontate Slađana-Slađa-Đosla), i ona nam je to dozvoljavala. Čak smo se i pred zbornicom drali "ĐOSLA GDEE SII?". Uvek se trudila da bude kreativna, iako joj to i nije išlo baš najbolje. Časove engleskog smo provodili razgovarajući o engleskim čajankama, našoj maloj školskoj olimpijadi, takmičenjima, ili nekoj drugoj temi gde u razgovoru učestvuje samo nas petoro.
Ipak, zahvaljujući njoj, moja 3 druga i ja smo zadnje 3 nedelje osmog razloga proveli kod nje u kabinetu radeći šta god želimo. Ona nam je bukvalno poklonila ključeve, i dozvolila da tu sedimo koliko god hoćemo, a ostalim nastavnicima smo govorili da spremamo neku priredbu. Ona nam je čak donosila i slatkiše, a ponekad je i sedela sa nama. Preturali smo joj po kabinetu stalno, tako da i dan danas znam gde joj se nalazi svaki mogući papir, i kontrolni. Hohoho
 Ali samo zamsilite kako mi je bilo da budem zatvorena u sobi 3m*3m sa tri luda dečaka. XD


Fizičko:
Možda i najgora nastavnica koja mi je ikada predavala. Suzana Suzi Guzi, je jedna mlada nastavnica, sa maksimalnih 28 godina. Ona je nas URNISALA. Znate vi šta znači urnisala. Jednom prilikom smo trčali svih 45 minuta. Ja tada naravno nisam ni radila fizičko, jer ko me zna, zna da ja nikada ne radim fizičko. Samo kada moram. I stalno sam vodila ratove sa njom oko moje petice. Žena uporno nije htela da mi zaključi 5, iako mi je prosek 4,44 jer ja eto ne mogu da skočim preko 2 metra u dalj. Ona nas je tako ocenjivala po onom najboljem. Ako jedna devojčica koja je atletičarka, istrči 30m za 5 sekundi (lupam bre) onda vam je to minimum za pet.  Mada na kraju mi je uvek poklanjala petice, jer su se u tu priču uključili i moji roditilji, razredni starešina, pedagog i psiholog. Mislim bolidno je da ja ne budem Vukovac, jer imam jednu četvorku iz fizičkog. Čak nije htela da vodi naše dečake na takmičenje iz košarke, jer se naljutila na njih, iz nekog nepoznatog razloga.☺


Likovno:
Eee Ivanka, Ivanka. Ko bi rekao da ću ti ponovo izgovoriti ime. Nastavnica likovnog koja nas je mučila sa radovima. I nastavnica koja je bila pre nje je bila loša, ali Ivanka. Ona nas je terala da svakog četvrtka ostajemo 7, a ponekad i 8 čas zbog crtanja, slikanja i vajanja na kojem pola njih ne bude, a i mi koji smo tu gledamo u plafon i nemamo pojma šta da radimo. Ona je znala da 95% nas ne radi sam radove, već su u to uključeni baba, mama, tata, strina, deda, i svi ostali u porodici koji znaju iole da crtaju. Pa šta ćemo kad nam žena zada rad za likovno, za csv, i plus jedan dodatni domaći rad koji je u fazonu: plakat za Novu godinu, ili uskršnje jaje, ili bilo šta drugo tako glupo da ni ona sama ne zna šta će joj. I da, delila je ocene kako joj odgovara. Mene je volela pa čak i za najružniji rad dala bi mi 5, eventualno 4. A ako je nervirate, daće vam 2 bez problema, a nekom ružnijem radu daće 4. I nemojte se nikada svađati sa njom. NIKAD!
Obavezno je na stolu držala jedan teg, ja mislim do terazija, sa kojim je stalno lupala i lupala da cela škola odzvanja. Sto samo što nije pukao, ali ko da nju to briga. Vreme je provodila u svom kabinetu crtajući neke panoe za ukrašavanje škole u vidu leptirića i cvetića.

Najzad sam napisala ovaj post. Mislila sam da ga napišem još ranije, ali nisam želela zbog toga što sam ja idalje išla u tu školu. Sad kad zvanično više ne idem, briga me. Hahahah Nije da će neko od njih to pročitati, ali nisam želela da ih tako cinkarim dok sam idalje deo njihove "igre". Tako da za 4 godine očekujte ovo o nastavnicima iz srednje.
Ako želite drugi deo sa ostalim nastavnicima recite mi u komentarima. 
Recite mi nesto o vašim ludim nastavnicima. 


среда, 17. август 2016.

Još uvek nisam spremna da odrastem!

Život je jako čudan i jako težak. A da ne pričamo o tome koliko vreme prebrzo prolazi i da ću vrlo ubrzo postati odrasla i samostalna, naći posao i na kraju izabrati čoveka sa kojim želim provesti ostatak svog života i imati decu. Jeste da ja sad imam 15 godina i da će se sve to desiti u narednih 15 godina, ali ipak počinjem da se plašim. Počinjem da se plašim da možda neću stići da uradim sve što sam oduvek želela, i možda neću uspeti da uživam u svakom danu. A šta ako i nisam spremna na svu toliko odgovornost? Ovde je odgovor bar lak. Ne. Nisam spremna.


Složićete se da 15-20 godina stvarno dugačak vremenski period i da imam dosta vremena u svom mladalačkom životu, dok me eto ne sustignu obaveze. Nije strašno ni to. Svi to prožive, čak neki i smatraju da je to i najlepši period života. Mada ja smatram da je svako doba, i svaki dan predivan i važan na svoj način. Ipak, juče sam sa roditeljima slušala staru muziku. Mislim teško je reći staru, to su neke 70' i 80'. Za mene je to bilo odavno, ali moji roditelji kažu kao: "Pa to je bilo skoro." I za njih to i jeste bilo skoro. I onda tako shvatim da će se jednog dana pričati kako su te 2000' bile takoo davno. A mi svi ostanemo mladi u duši i uspomene i dalje stoje kao da su se tek pre par godina desile.


Danas deca prebrzo odrastaju. Sad zvučim kao neka baba ali je stvarno tako. Kada vidim da devojčice mojih godina izlaze po klubovima, napijaju se, a da ne pričam o tome kako se oblače i ponašaju. Ja smatram da ne treba nigde žuriti već ono, sve sa svojim godinama. Ali oblačenje današnje omladine nije ni za jedan period. Jedno je kad vi nosite kratak šorc, a drugo kad vam pola zadnjice ispadne. No, hajde, neću ja o tome pričati. Već samo želim da vam kažem da nigde ne žurite, već sve polako. Radite sve umereno i primerno svojim godinama.


Ponekad samo razmišljam i razmišljam i razmišljam. I šta onda? Dođem lepo do zaključka da će meni ova srednja škola proleteti i da ja možda neću u tom trenutku biti zadovoljna takvim životom i da ću jelte, samo čekati da postanem starija za još jednu, i još jednu i još jednu godinu. I na kraju ću doživeti sve te godine koje sam toliko dugo čekala i shvatiti da je eto prošlo sve, ali da ja idalje nešto čekam.  Samo što eto više ne znam šta je to.
Pored toga, plašim se da će vreme tako brzo proći i da ja neću uspeti da uradim sve što sam zamislila i da ću samo jedno jutro otvoriti oči i shvatiti da sam majka i da treba da spremam doručak, i odvedem decu u školu.

Nisam spremna za neku tako veliku odgovornost, ili bilo kakvu odgovornost. Baš zato mi je i drago što mene moji roditelji ne puštaju da radim baš sve što želim. Iako bih ja svakodnevno lutala gradom, i želela da postanem "odrasla", sa odrastanjem stiže i ogroman broj obaveza i odgovornosti. Tako da, ću se ipak snaći sa tom teriotrijom za izlaske i šetnje dokle smem, jer iako bih ja kao volela da oni mene malo više oslobode, nikada ne bih sebe mogla da zamislim da živim u nekom internatu zbog škole, i da kuvam, čistim, perem i sve ostalo da radim sama. Strpeću se još malo. ☺

среда, 10. август 2016.

Prepare for the Next School Year with Iva 2016: Vraćamo stare postove, i dobrodošli u nove!


Kasnim 10 dana sa ovim postovima, dap. Šta ću. Mrzelo me je da pišem bilo šta, i znam da je to sebično ali i ja imam nekad te dane gde mi se samo čitaju knjige i gledaju Prank videi na YouTube-u. Ono što želim da vam kažem sada jeste da zvanično počinjem sa postovima o polasku u školu jer mi je to drugi omiljeni period u godini (posle Novogodišnjih i Božićnih praznika). Naziv je isti kao i prošle godine, i vi OBAVEZNO, ali OBAVEZNO kliknite ovde i pročitajte moje prošlogoišnje postovi, jer ima nekih mnogo moćnih DIY ideja, i saveta i ko zna čega još, ali pogledajtee. Hahahah


No, vratimo se temi. Koliko god se mi opirali činjenici da ćemo za tačno 3 nedelje krenuti u školu ne možemo ništa uraditi da to sprečimo. Znam, znam prebrzo je prošao raspust, svi hoćemo de još traje, bla bla i ostali izgovori. To jeste. Ali najbolje je da prihvatimo tu činjenicu što ranije jer će nam to onda mnogo lakše pasti tog kobnog prvog septembra. Naravno, nemojte da se ponašate kao potpuna budala (ja) i da svoje poslednje dane odmora trošite na razmišljanje o školi već pokušajte da se odmorite što više možete, da napunite baterije za predstojeću godinu i što je najbitnije uradite sve one stvari koje planirate celo leto a idalje niste uradili. Tik, tak, sat otkucava bolje požurite. ☺


Ja iskreno ne znem šta da mislim. Pomalo je strašno to štoraspust tako brzo proleti, ali i ne smeta mi. Jedini razglog zbog čega bih želela još da traje jer smatram da se nisam dovoljno odmorila, a to je najveći problem. Prethodna godina mi je bila užasno naporna i netrpana brdom takmičenja, obaveza, priredbi kao i na kraju samim prijemnim ispitom i upisom u srednju školu. Iako je sve prošlo kako treba i očekivano idalje je to za mene bio dosta veliki stres, i užasno mi je trebao odmor nakon toga. I dobila sam ga, da, ali nekako uvek mi se čini da nije dovoljno, iako neki tamo odrasli ljudi smatraju da je 2 ili 2,5 meseca sasvim dovoljno za odmor jednog učenika.


Jaoj Bože kad se samo vratim u jun. Pa mislila sam da se frka oko prijemnog nikad neće završiti a eto i to je prošlo. I tada kada sam upisala željenu školu sam se toliko radovala da je to neverovatno. Bila sam u fazonu, kao: "Ma ne moram ja da idem na raspust uopšte samo da krenem u školu i novo odeljenje i novo društvo i novo sve. AAAAA JEDVA ČEKAM."
Međutim tada sam idalje bila u ono fazonu učenje, a sada, iskreno ne bih krenula u škulu ni za šta. Tačnije kreće mi se u školu, i imam tu euforiju oko novog okruženja, ali samo kad ne bih morala da učim (što je čudno, jer meni i nije mnogo teško da učim).


I mislim da je to to za ovaj post. Uskoro će ih biti još i još i još. Iiii da. Ne znam šta još da vam kažem, osim da uživate koliko još možete, i da čitate moje postove jer će biti interesantno, tako da se obavezno učlanite u moj blog, i zamišljajte da sam rekla još neke predivne i dirljive reči koje će vas eto naterati na razmišljanje i učlanjivanje i ko zna šta još. Hohohoho, aj ćao!

недеља, 07. август 2016.

Razlika između YouTube-a i Blogger-a +KAMPANJA


Ako niste čuli za kampanju o blogerima u regionu, sigurno niste posetili ovu našu zajednicu duže vreme. Ipak verujem da takvih ima zaista malo. Ja nisam želela da napišem neki isti post kao i većina njih, ali eto smislila sam nešto svoje a da pritom i promovišem našu kampanju. Više o njoj u nastavku posta. A sada pričajmo o nekim razlika između YouTube-a i Blogger-a.


Pa realno postoji samo jedna "velika" razlika, a to je da se na YouTube-u postavljaju video materijali, dok mi na Bloggeru sve pišemo. Znači teme su vrlo često jako slične (osim u mom slučaju). I kao što postoje različite vrste kanala, tako ima i drugačijih blogova. Neki se bave samo modom i šminkom, neko DIY, neko prosto voli da piše samo o knjigama i filmovima, dok neko (kao ja) najviše voli da pravi budalu od sebe i zasmejava sve one koje to i čitaju. Znači, u svakom slučaju, poenta i bloga i YouTube kanala je slična, da zanima i nešto nauči i zasmeje one koji provode vreme gledajući/čitajući taj sadržaj.


Otprilike i napor koji svi mi ulažemo je sličan. Blogeri imaju da uređuju blog stalno, da pišu, fotografišu i uređuju te slike itd. Dok YouTube-ri imaju lepo da snime i urede video. Svede se na isto. Priznajte da nije lako prebaciti misli na papir (u našem slučaju na tastaturu) i da prosto morate imati dosta talenta i vremena da smislite kako se treba lepo izraziti i reći nešto, jer je zaista lakše da se to i ispriča. Ali ja ne podaštavam rad YouTube-ra jer i oni moraju o tome da razmišljaju, doduše malo manje, ali opet mogu reći da takođe ulažu ogroman trud.


I tako, s' obzirom da se svi mi bavimo sličnim hobijem (ja ovo ne mogu nazvati poslom), zašto su YouTube-ri popularniji od nas. Mislim zašto oni imaju na hiljade i milione pratioca a mi muku mučimo da dođemo do 1000 njih. Naravno imaju neki koji se izdvajaju pa zato i zaslužuju tolike pratioce, ali kada na Tube-u imate 300-400 pretplatnika, vi ste početnici i popularni ste level 0. Dok na blogu ste bukvalno celebrity sa tolikim brojem čitaoca.


I sada dođosmo do te kampanje. Pa o čemu se radi. Milica i Amina su počele kampanju o tome kako u Srbiji postoji ogromna nepravda prema blogerima. Stvar je u tome da se u Srbiji i regionu uopšte najviše pažnje posvećuje YouTube-rima, što je i u redu, oni imaju stvarni dosta više pratioca. Ali da nije te tolike medijske pažnje ta društvena mreža nikada ne bi zavlada ovde. A nama bloggerima se ne pruža šansa da i drugi ljudi (a ima ih puno koji ne znaju za blog) vide nešto novo. Naravno da je lakše gledati video nego čitati nešto, ali sigurno ima ljudi koji bi to želeli da rade, a nisu ni svesni da nešto takvo zaista postoji.

Pa hajde svi zajedno da pokušamo nešto da uradimo povodom toga. Hajde da kontaktiramo časopise, ili forume ili ne znam ni ja šta. A ako ništa, barem se priključite ovoj akciji tako što ćete napisati neki post na sličnu temu i pomenuti ovu kampanju. Jedini način da uspemo u svom reklamiranju, jeste da svi pokušamo nešto uraditi.
Recite mi u komentarim šta mislite o ovoj temi?
Šta je po vama najveća razlika između YouTube-a i Blogger-a?


четвртак, 04. август 2016.

Kako razmišljaju blogeri koji samo žele zaradu? |Collab sa Anjom


Iz dana u dan pojavljuje se sve više blogova, koje niko ne može da proprati. To je uredu, jer smo i svi mi morali u jednom trenutku biti novajlije i polako se početi boriti za svoje mesto u našoj blogosferi. Ipak, ono što mene brine jeste činjenica da se danas mnogi blogovi otvaraju samo zbog neke koristi, odnosno zarade a ne iz ljubavi prema pisanju. Međutim takvi blogovi propadaju istom brzinom kao i što su stvoreni. Jer niko neće čitati nešto što nije istinski napisano, za šta se neko nije ni potrudio već je napisano samo da bi se odradilo. Onda prestaju i saradnje, zarada novca itd. Ti blogovi se lako mogu prepoznati a ja sam u današnjem postu pokušala da na duhovit način objasnim razmišljanje tih "blogera". Naravno, dosta toga je preuveličano, ali to je samo da bi bilo zanimljivije.☺
Ovo je takođe collab sa Anjom sa bloga Anja's diary. Jako mi je drago da je Anja prihvatila saradnju, i da će iz toga izaći 2 divna (nadam se) posta.  Na njenom blogu imate malo detaljnije opisane razlike između nekadašnjih blogera i ovih današnjih. Post pročitajte ovde.


Hmmm, šta danas napisati. Sad ću da proverim mail da vidim da li imam neke poslovne ponude. Ne, ne, ne, bezveze, glupo, ooo to mi treba. U pitanju je neka kineska stranica gde su rekli da će mi platiti da ih reklamiram. Pa da može. Ionako mi treba novac da kupim onu novu Gucci haljinu. Kao da je problem malo slagati ljudi zarad novca. Pa šta, to nije prekršaj. Uopstalom svi danas lažu.


Prvo da krenem od ovih pantalona. Pa šta zaista mislim o njima. Da su ružne, nisu pamučne (iako piše da jesu), previše su se razvukle posle prvog pranja, boja nije ista kao na slici, i jako su neudobne. Pa dobro znači napisaću: "Jako su udobne. Boja savršena. Nosim ih svaki dan i nije im se ništa desilo. Ruž.. ovaj prelepe su. I obavezno kliknite na ovaj link http//najružnijestvarinasvetu.com jer mi to mnogo znači."


Rekli su mi da kad budem došla do 1000 čitaoca da ću dobiti nagradu od nekog magazina i da ću izaći u njihovom najnovijem broju. A ja sada imam svega 875 njih koji me prate. Ali to znači da ću mojom omiljenom metodom stići do tog 1000 člana u roku od nekoliko sati. Pa hajde da počnemo.
"Divan post. Zaprati me. Pratiću onda i ja tebe. Ali obećavam da ću se iščlaniti ako se ti ne učlaniš. Hajde odmah poseti moj blog, www.volimpare.blogspot.rs"
Odlično. Već sam skupila novih 47 čitaoca. Bližim se parama hohoho.


Zašto bi neko želeo da hejtuje mene i moj blog. Pa ja sve radim kako treba. Evo ova anonimna osoba kaže da sve ovo radim zbog para i da sam glupa k'o točak i da ustvari ne znam da pišem nego sve ovo radim samo zbog neke zarade. Pa šta. To je moja a ne njegova stvar. Ne mora da čita moj blog ako ne želi. Ali neka ostane učlanjen jer ono, trebaju mi čitaoci. I nije. Ja znam da pišem i ozbiljne teme evo npr: "Teroristički napadi u svetu. Pa da, dešavaju se. I ljudi ne znaju kako da se izbore sa tim. I da. Obavezno se učlanite u moj blog. I evo kupite ovu kremu jer je sjajna. I ja ću dobiti istu kremu ako je bilo ko od vas kupi tako da odmah idite u DM ili Lily ili šta god, ne interesuje me. Samo je kupite. KUPITE. KUPITE!!!!!!

I dap, to bi bilo to. Ne želim da se niko uvredi ovim postom. Mada ako se neko zaista i ponaša ovako slobodno se uvredi. XD Hahaha. I da, ja smatram da treba raditi sve ove stvari ali umereno. Mislim reklamiranje nije loše, jer je to jedini način da raširite svoju malu grupicu ljudi. I recenzije i saradnje su super (baš kao i ova moja saradnja) ali dok god vi to ne radite samo da biste dobili novac već eto da bi se svi zabavili super je to. Još jednom da se zahvalim Anji i vidimo se u nekom sledećem postu. Baaaaj.♥