субота, 26. новембар 2016.

Kako biti pravi Srbenda?

Jako je bitno voleti svoj narod. Ma šta ja pričam. Voleti nije dovoljno. Treba idealizovati sve što se dogđa unutar vaše države, i smatrati to nekim Božijim zapovestima. Ipak Srbi su narod koji su uvek bili pametni i koji nikada ne prave nikakve probleme.
Pošto su deca koja su išla sa mnom u osnovu školu predstavljala pravo oličenje Srbendi, što da vam ne podelim koji savet. Kako biti opsednut Srbijom.


Prvo i osnovno pravilo. Jako je bitno da vi pišete ne mogu spojeno, i da pogrešno akcentujete sve reči. Naravno, piše se "predčas" i obavezno ispravljajte sve koji ne daj Bože napišu "pretčas". Imate uglvanom ogroman vokabular, jer ste jako načitani. Doduše, najčešće koristite reči tipa: brate, bre, znači, kao i kombinaciju svih u istoj rečenici. Između prosto-proširenih rečenica, ubaciš po koju psovku, čisto da bi ljudi bolje shvatili tvoja trenutna osećanja i namere. Ćirilica je neizbežna i morate znati da čitate samo to pismo. Nema veze što mešate č i ć, bitno je da priznajete samo ćirilicu!


Mrzi Hrvate, tuci se za ćirilicu i ponosno diži tri prsta i u prilikama koje nisu predviđene za to. Pevaj Bože pravde, svaki put kad čuješ neku melodiju koja i nema baš veze sa našom himnom. I obavezno treba da ti je idol Stefan Nemanja. Statusi neka ti se svode na: Samo Sloga Srbina Spase.
Moraš pisati engleski na ćirilici, mrzeti stranu muziku i pevati izvorne pesme tipa. braća Bajići, Južni vetar ili Tozovac. Ili pak Đanija, jer: No Đani, no party (ovo je sve što treba da znate iz engleskog).
Odmah idi i izbaci sve što imaš u sobi a da na sebi ima neke reči koje ne pripadaju SrBskom jeziku. I naravno, kupujemo garderobu samo domaće novopazarske proizvodnje.


Bacite sve knjige koje imaju veze sa svetom izvan Srbije. Mislim najbolje je da uopšte i ne čitate knjige, to zaglupljuje, ali ako već morate nemojte čitati ništa što nije od naših pisaca i ne govori o nekom jako dubokoumnom SrBskom istorijskom periodu. Npr. neka autobiografija Dušana Nemanjića, ili Kosovka djevojka, Banović Strahinja. Stvarno, sva ta dela su jako interesantna i morate to čitati svake nedelje, čisto da ne zaboravite zašto živite. Nema veze što pola toga ne razumete.


I za kraj, recite svojim roditeljima da planirate da odustanete od školovanja, jer smatrate da je to skroz nepotrebno. Svu pamet sveta ste pokupili čitajući Kurir, i verujući našim političarima (koji, naravno, treba da su vaši idoli). Jednostavno planirate da se bavite mufljuznim poslovima, da varate i kradete, a za to vam nije potrebna nikakva škola. Malo takvog karaktera, odrastanje na ulici, politička stranka i završen Megatrend. I posao iz snova je samo vaš.

 Ne kažem da su ove odlike Srba, već Srbendi. Ljudi koji se prave previše pametni, a ne vide koliko stvari propuštaju u životu jer veruju samo u neka svoja ubeđenja. Nažalost, ovakvih ljudi ima i previše, čak šta više puno primera je bilo u mojoj osnovnoj školi. Ako neko zaista želi postati Srbenda, samo napred. Imate nekoliko jako dobrih saveta. ☺

петак, 18. новембар 2016.

Kako izgleda život u jednom predgrađu?

Život u Beogradu je zaista divan. Uvek se nešto događa i nikad nije dosadno. Taj urban život nekome možda predstavlja problem, ali verujte mi brzo se naviknete. Ja doduše ne živim u centru grada, iako su moji roditelji živeli. Zbog proširenja porodice preselili su se u jedno malo naselje koje idalje spada u Beograd, doduše ne u centar. Eh sad, kada upišete srednju školu u gradu logično je da će se mnogi čuditi vašem mestu. I smatra ti ga za nešto što možda i nije. No, znate već kako to ide. Čudna su vam ta "gradska deca". ☺


Kada živite u prigradskom naselju, morate se naviknuti da vam kanalizacija teče ulicama, i da uopšte nije čudno videti čoveka da baca smeće po sred ulice. Sasvim je normalno da se deca u osnovnoj školi bave jako kreativnim igrama kakve nećete sresti ni na Olimpijadi. Npr. pljuvanje u dalj, zaustavljanje jedni drugima dah, ili gađanje vratima od oramrića. Dap, svega toga ima. Pogotovo ako ste dečak. Onda vam te "igre" spadaju u svakodnevnu obaveznu rutinu. Ne smete je izostaviti.


Naravno ljudi su ovde jako drugačiji. Vole da se svađaju, da neprestano vređaju jedne druge, i da lažu, čak kad to i ne moraju. Obavezno se svi deremo, jer se dovikujemo sa brda na brdo jer nema mreže, ali zato imamo puno eolskih harfi (ko je čitao Kiša, znaće). Ili vičemo zato što se neprestano borimo za reč. Kod nas nema ono, ko je počeo da priča on i završava. Nego onaj koji je glasniji, tačnije jači, ima prednost. Živimo u hordama pa nam je neophodan alfa mužijak da predvodi grupu.


Mnogo je čudno ovde u gimnaziji gde nisu svi zidovi prljavi i ne trče bubašvabe okolo naokolo. I ne nalećete na pacove u sali za fizičko. Idalje ne mogu da se naviknem na promenu kabineta jer smo mi siromašni i moja škola jedva ima para i za po jednu učionicu. Učimo na podu, klupe nemamo, a o tablama da ne govorimo. Tu su čučavci, zajednička kupatila, kao i šuma gde sečemo drva. Putujemo na mazgama, vodu vadimo iz bunara. Ne kupamo se. (Pozdrav za druga iz odeljenja, koji nikada neće dobiti link bloga xD)

Naravno, ovo nije sve u potpunosti tačno. Istina je da živim u predgrađu, ali nismo baš toliko loši i jadni kako sam ja sve ovo predstavila. Ljudi jesu zaista čudni, i tačno je da nije sve baš tako sređeno i lepo kao u gradu, ali idalje je ok. Ali ipak ovde odrastam i tu sam provela najlepše momente svog detinjstva. Nadam se da ste se, ako ništa drugo lepo nasmejali. Samo mi je to bitno. Vidimo se. :)

среда, 16. новембар 2016.

Whish lista. KLIKNI OVDE I NASMEJ SE K'O ČOVEK!

Ćao svima. Ovde Iva fashion blogerka i danas pišemo jednu wish listu. Ako se pitate zašto baš to pišem, evo objasniću vam. Danas bih trebala objaviti neki post, ali stvarno nemam predstavu šta da pišem. A moram objaviti nešto jer ipak sponzori to očekuju od mene. 
Takođe, dobila sam neke ponude sa kineskih sajtova, i eto ja moram da napišem wish listu, da bih dobila sve za dž. Tako da obavezno uđite u sve ove linkove, ili ih spamujte na društvenim mrežama da me pratite i da ne znam šta još. Ali pomenite me. POMENITE! 


Prva stvar jesu ove prelepe cipele od zmijske kože. Tačnije, ne znam da li su od zmijske kože, nadam se da jesu. Ovaj, deluju odlično, baš za neku žurku (ja, inače baš izlazim na žurke -_-) ili neko ludilo već. Mislim da su baš primerene mom uzrastu, a da ne pominjem koliko su topine. Izgledaće vrh na novim slikama. Nisu mnogo jeftine, iako ih dobijam iz Kine. Ali kao da je bitno. Što je besplatno, besplatno je. xD


I imamo ove preeeesavršene pantalone, koje već dugo tražim ali nigde ih nema. Prebrzo se rasprodaju, kada i dođu kod nas. Pa mislim daa, ko još i neće ovo da kupi. U njima izgledam kao neka guma, previše savitljiva, ali takav izgled želim i da postignem. Baš mi je ženstveno da vidim da žene nose helanke da izgledaju usrano. Još kad imaju ovako odlične šare, npr. linije, trouglove ili čak i zebru i žirafu. Hoh, kakva sam onda mačka eeee... Da biste ih poručili kliknite OVDE i obavezno ako ništa samo uđite u ovaj link jer se tu broje neki pregledi bla bla. Velike pare (tačnije stvari) igraju ovde ulogu ljudi. Razumite me. Mislim i vi biste sve ovo radili da vam se pojavi prilika. Još kad je u pitanju ovako neko savršenstvo. Vuhuu. Jedva čekam da mi stigne. Samo da budu zadovoljni ovim postom. I da mi broj odgovara. :)


MOJA BUDUĆA MATURSKA HALJINA. Pošto do velike mature imam još 3,5 godina, vreme je da počnem tražiti šta ću nositi. S' obzirom da sam se namučila sa izborom haljine za malu maturu, istu grešku neću ponoviti. Slučajno neću čekati poslednji momenat. Nego, bato moj, odmah kreći u potražnju. A ova haljina je toliko predivna, da mi je žao da je obučem za neku drugu priliku osim mature. Taman imam sve boje na njoj pa ću moći da je ukombinujem uz bilo kakve cipele. I taman nije obična zbog detalja koje ima. A možda i cipele naručim, tako se savršeno slažu uz haljinu.
Klinkite OVDE.
Click HERE.

Moje namere ovim postom nisu bile da bilo koga uvredim. Jednostavno, da vas nasmejem i da na donekle surov, ali i realan način predstavim kako izgledaju današnji "popularni postovi". Kao što sam i ranije govorila, meni ove saradnje nemaju smisla. Jeste da vi dobijete neke proizvode u zamenu za reklamu, ali to onda gubi potpunu svrhu svega što radite. Lepo je da vi nešto "sami zaradite" u svojim tinejdžerskim godinama, ali postoje i drugi načini zarade a da zaista radite nešto vredno pažnje i da svoj blog ne uništavate trulim postovima. I da, zaista smatram da su wish liste truli postovi. Drugo je kada vi napravite recenziju nekog proizvoda, ili neki outfit post. Tu je bar uloženo truda i rada. A ovo samo da stavite 3 slike i 4 rečenice i bum evo saradnje, stvarno nema poentu.
Dobro, možda ja grešim, ali ako ništa stojim iza svog mišljenja koje ću uvek javno reći, ljutili se vi zbog toga ili ne. Moj blog je oličenje slobode i različitosti, pa tako svako od nas ima pravo da kaže šta god misli. Neću se ljutiti, stvarno. Ali ni vi nemojte ostavljati negativne komentare zato što ne delite isto mišljenje sa mnom. Ako vam se nešto ne dopada, samo izađite. Sve ostalo što uradite biće suvišno.

петак, 11. новембар 2016.

#Devojka razmišlja: Na kontrolnom

Dobro Iva, učila si. Jesi, stvarno. A i pa šta ako dobiješ 4. Neće biti smak sveta. Popravićeš. Znači još jednom, prvoj deklinaciji pripadaju imenice koje se završavaju na -ae. I uvek su ženskog roda. Ili mogu biti i muškog roda? Aaaaaaa... Jelena, pomagaj!!!
Olovka tu. Gumica spremna. Ponovila sam još jednom nastavke i spremna sam za kontrolni. Grupa B. Dobro. Jaoj bilo bi dobro i da je Sanja ista grupa. Pa da posle možemo da proveravamo odgovore. No, nema veze. Skoncentriši se Iva. Nemaš puno vremena. Kreći.


Jel nastavci za drugu deklinaciju počinju sa i? Ili sa us. Jaoj Bože opet sam zaboravila sve nastavke. Ok, seti se kako si učila. Znači ona rečenica. USkoro Idem Odavde, UMro Ekrem Odavno. Tj. us, i, o, um, e, o. Jasno. Meni se traži akuzativ jednine imenice ludus, i to je..hmmmm. Opet sam zaboravila. Pa čoveče pre samo sekund sam to ponovila. 'ajde ponovo. Uskoro....


Kako dozvati Isidoru i pitati je za akcenat u 4 zadatku. "Isidora! Isidora!" Kako bre ne čuje. O ne, nastavnica gleda. Napravi onu "Ah setila sam se" facu i nastavi da radiš. Gledaj u papir, pravi se da nešto razmišljaš. Aha, da, da. Baš evo rešavam ove zadatke koje nikad u životu nisam videla. I neeee, ne pokušavam da dozovem pomoć. Ništa interesantno nećeš ovde videti. Prođi ženo, prođi. Što nastavnici uvek moraju da gledaju u moj rad. Ljudi ništa zanimljivo nećete naći. Ionako, pojma nemam.


Jaoj bubamara je ušla u učionicu. Kako je slatka. A što je tako svetle boje. 100% je otrovna. Ili je beše crne boje kad je otrovna. E Iva, Iva. A išla si na republičkog iz biologije. Bruko! Hm, pitam li se da li ću stići da odem do knjižare na odmoru, da bih kupila onu novu svesku koju sam videla da su dobili. Da li da uzmem onu koja ide na tamno ili svetlo roze? Jaoj, koji problemi. Čekaj, skoncentriši se. Kako je moguće da na kontrolnom uvek misliš o svemu ostalom osim o kontrolnom? Vidi, sad o tome razmišljaš. Prekini.  Mislićeš i o tome kasnije. Radi taj zadatak. Posle se čudiš kako je brzo prošao ceo čas.


Još 3 minuta do kraja. Požuri, požuri, požuri. Hemijksa, hemijska. Gde je prokleta hemijska? Kako je moguće da sam to zaboravila? Samo mi nije jasno kako sam planirala da radim vežbu bez hemijske olovke? Kao da sam teći razred, a ne prva godina. Daće mi Milica jednu. Što da ne, ipak ja joj pomažem na engleskom. xD
Podebljavaj. Nastavnica neće ništa priznati što nije hemijskom. Imaš još 30 sekundi. credo (credo, 3, credidi, creditum), još 11 sekundi. nominativ množine-mladići, 4 sekunde, meus,3 (mea, me....)
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
Au, dođavola!