четвртак, 20. април 2017.

Promena života

Svašta se izdešavalo u poslednja dva meseca. Znam da sam neodgovorna, znam da sam lenja, znam da sam neredovna....  Oko toga nema rasprave. I ne planiram da ovaj post posvetim mom pravdanju, jer nema potrebe za tim. Jednostavno, samo želim da vam kažem moje mišljenje o svemu što se dešava, jer i dalje prvenstveno planiram da budem iskrena ovde. Svejedno je, da li će moje mišljenje uticati na vas ili ne, ja ću pokušati. Previše volim ovo mesto, da bih tek tako lako odustala od njega.


Dugo nisam pisala. Tačan razlog ne mogu navesti. Imam dosta obaveza, ali imam i slobodnog vremena. Ako ništa, trudim se da ga imam. I trudim se da svoje vreme dobro rasporedim, da bih često bila slobodna, za duge razgovore sa prijateljima, šetnje parkovima, i između ostalog, gledanja YouTube videa. Jer, da bih bila iole normalna, moram imati vreme samo za sebe i svoje potrebe.
I znam da bih trebala češće pisati, jer ima puno vas koji to očekuju od mene, a i ja očekujem od same sebe. Mogu reći, da mi nedostaje to vreme provedeno ispred računara smišljajući koji je najbolji način da napišem neku moju misao, i vodeći računa da li to što pišem ima veze sa vezom. Skoro pa sam zaboravila kakav je osećaj kucati na tastaturi. Sada je ona postala samo način lakšeg završavanja mojih seminarskih radova i prezentacija.


Ne pišem jer nemam inspiraciju. Jako dugo mi se nije desilo da mi iz čista mira padne na pamet neka odlična tema za pisanje. I da sednem za laptop, i da pokušam nešto da pišem.... Ne znam šta.
Pokušavam da se držim pravila kvalitet pre kvantiteta, jer prvenstveno smatram da moj blog zaslužuje samo najbolje postove, a samim tim i vi, moji čitaoci. Ne osećam nikakvo uživanje u pisanju tra la la postova, koji služe samo da prepune moj blog feed, i da daju prividno stanje moje redovnosti. Jer, ukoliko ja ne pišem postove u koje ću uložiti 100% sebe, i sa kojima neću biti isto toliko zadovoljna.... čemu? Blog je mesto gde sam ja ja. I gde mogu da se iskažem u pravom svetlu. Ako bih pisala postove da bih to samo obavila, bez truda i emocija. Ne znam.... onda verovatno više ne bih ni pisala. Tako da, smatram da je bolje 2 dobra i kvalitetna posta mesečno, nego 1001 wish lista, koju bih napisala radi reda. Prvo i osnovno, ja to ne umem da pišem, a i ne želim. Tako da, moraćete da se snađete sa manjim brojem postova xD


Osim toga, odlučila sam da promenim svoj način razmišljanja. Ponovo. Jer, mogu reći da se nerviram oko škole, iako sve na kraju ispadne kako treba, i završi se i bolje od planiranog. Ali, to je jednostavno jače od mene. Ja sam svesna da je nepotrebno nerviranje, da nije sve tako crno, da mi stvari idu i bolje nego što ja mislim. Ali, opet sam u stanju da me boli želudac danima, i da se osećam loše i da ne želim da pričam. Jer, eto. Ne znam ni sama više. Samo želim odmor od svega i svakoga. Trudim se da razmišljam pozitivnije. Ne ide uvek, ali pokušavam, zar ne? Iako moj mozak uvek zamisli najgori scenario, sreća je okrenuta prema svima nama, i samo čeka trenutak kada će procvetati. A za to treba biti strpljiv, jer dođe i to nekada. I to baš kad najmanje očekujemo.


Sredinom marta završila sam u bolnici na infuziji, zbog nekih stvarčica o kojima ranije nisam vodila računa. Dosta faktora je uticalo na moje tadašnje stanje, ali sada sam sasvim dobro, ponovo zdrava, ponovo srećna. Promenila sam život i u tom pogledu, jer sam počela sebi posvećivati nešto više pažnje. Nažalost, dešava se da se ne držim ranije obećnih dogovora, ali pokušavam to promeniti. Počevši od bloga. Zaista ne znam, koliko se mogu posvetiti blogu u ovom trenutku, ali mogu obećati najmanje 2 posta mesečno, jer smatram da ste bar toliko zaslužili. Krivo mi je zbog ovoga, ali nemojte misliti da sam odustala. Ne bih tek tako bacila dve ipo godine. Još uvek sam ovde, još uvek ću se truditi da budem što bolja, što vrednija. Ne dam se ja tek tako lako. xD
Da ne dužim više, sve sam rekla. Još jednom, zaista mi je neprijatno, ali pre svega žao zbog moje neredovnosti, koju ću pokušati nadoknaditi u što kraćem vremenskom periodu. I zaista bih želela da mi napišete u komentarima kakv post biste želeli, da bh eto vama učinila nešto, a i da biste meni pomogli oko inspiracije. Vidmo seee ;)


недеља, 19. фебруар 2017.

#KBLS: Intervju sa našim uzorom

Znam da svi sanjate o momentu kada ćete izgledati onako kako izgledaju današnje lokalne sejanke, tačnije kada će svi moji saveti prerasti u stvarnost. Baš zbog svega toga, ja sam odlučila da danas popričam sa jednom devojkom koja baš predstavlja sva naša očekivanja. Ona je odlučila da pomogne svim jadnim devojkama koje su očajne u pronalaženju svog sopstvenog stila. Medjutim, ona je previše kul, da bi bilo ko od vas znao njeno ime, tako da će biti poznatija po svom nadimku. 



Iva: Ćao! Drago mi je što sam te najzad upoznala. Čula sam, da si velika zvezda u svom selu, pa moram priznati da je velika čast videti te uživo. Pa, reci nam nešto o sebi. 

#Ja_biću_poznata: Pozdrav svima, dragi moji. Ne želim da govorim svoje ime, jer nikada ne znam da li postoji neko ko bi želeo da ga ukrade hihihih. Ja sam jedna lepa i uvek nasmejana devojčica, puna stila koja obožava da šljašti. Smatram da se jako dobro oblačim i šminkam za svojih 13 godina, i planiram da otvorim svoj YouTube kanal da bih pokazala, koliko sam ja divna. Opsednuta sam, naravno, instagramom i obavezno zapratite ja_biću_poznata. 


Iva: Ok, lepo. Pre svega, ispričaj nam nešto o svom stilu, i koja je tvoja omiljena kombinacija za svaki dan?

#Ja_biću_poznata: Moj stil je zaista jedinstven, i mogu se pohvaliti time. Nikad nisam videla da se neko oblači isto kao i ja, pa mislim nije kao da postoji još jedna svetska boginja mode. Ono što najviše volim da nosim jesu helanke, jer zaista smatram da svaka devojčica najbolje izgleda baš u svojim omiljenim uskim, crnim helankama. Moja preporuka je da one budu još malo izlizali, malo providne, jer ipak je naš glavni cilj je da privučemo pažnju, ma nebitno na koji način. A što da ne da se malo i promovišemo. Sve ostalo je manje više nevažno. Kada imate helanke, i neku dekoltiranu potkošulju, ma vi ste već topina bre!


Iva: Videla sam da si mnogo popularna na Instagramu, a znam da to moje čitaoce interesuje. Odaj nam tajnu, tvojih pratioca i lajkova.

#Ja_biću_poznata: Jaoj, uopšte ne volim da pričam o tome, jer eto neki će prozivati načine na koje ja postižem popularnost, ali pošto si me tako lepo zamolila, hoću.
Ok, prva i najbitnija stvar jeste, da se reklamirate. Znači ostavljajte spamove po svim poznatim profilima tipa like4like, share4share, follow4follow, i tako dobijate do nekih 1000 pratioca. Sve nakon toga, spada u čist profesionalizam. Slikajte se sa ružnim devojkama koje mrzite, I pišite opise kako se najviše na svetu volite. Poneka provokativna slika, razni neuspeli pokušaju twerkovanja, kao i depresivne slike na engleskom, gde ćete privući veći broj komentara jer će sve vaše “drugarice” komentarisati kako ipak niste same, i kako imate njih. Uff, gade mi se majke mi. Ali brate, koga briga za njih. Lajkovi su bitni hehehehe. Kako sam samo domišljata. xD


Iva: Iskorišćavanje ljudi, nije baš najsjanija stvar, ali ako ti smatraš da je to u redu. Tvoja odluka. Ali kad si već pomenula te tzv. prijatelje. Kakvo društvo imaš? I kako oni prihvataju svu tu buku koja se diže oko tebe?  

#Ja_biću_poznata: E, pravo da ti kažem, svi oni su samo ljubomorni. Mislim kako da ne budu.... Ja sam osoba koja treba biti uzor svima, pa ne bih bila u tvom postu da nisam.    
U svakom slučaju, omiljena sam u društvu, sa svima se slikam, i svi me taguju na slikama. Ah, samo da vidiš koliko komentara imam. I svi su oni mojo omiljeni, znaš kako to ide: topino moja, šuriš, srcee, bebo, vrištiš.... To mi tako ulepša dan, jer znam da me svi vole. I što više emoji-ja jer:
EMOJI-JI SU MAJKA! 
A ako mi neko nekad ne ostavi komentar, vredan mog pogleda, odmah ću mu dislike-ovati sve slike, i unfollow-ati ga, jer ne zaslužuje moje praćenje. Zamisli ti to. Hoće da ja gledam sve što objavlja, a nije ustanju da prokomentariše jednu sliku kako treba..... Kakvo nevaspitanje.... 



Iva: Još samo za kraj, reci nam, ko te inspiriše. Ko su tvoji najveći uzori, u jelte, bilo kojoj obasti?

#Ja_biću_poznata: Ah, odakle početi. Pa što se tiče mode, i stila, tu zaista ne volim da uzimam nekog idola, jer ja sam tako fešn fešn jes jes, i ne treba mi niko. Mada, evo, priznajem da ponekad vidim da neko nosi nešto i onda ja to malo ukradem, ali shhhh....
Ali volim Zorannah, smatram da je ona najbolja spisateljica koja je ikada postojala. Znači njena knjiga Life&Style zaslužuje Nobelovu nagradu, znači žena je topina.
I Mimi.... Mimi MercedeZ je ipak najveća boginja sveta. I ona nikog ne dira, dok poštuju njen zakon. Ona je, znači, likuša koja je jedna jaka žena, koja se bori za svoja prava, i koja može da živi i bez muškaraca. Ma da bre, devojko pokaži im kako se živi!
I verovatno tu ima još nekih ljudi koji zaslužuju mrvicu moje pažnje (ne sve naravno), ali sigurno nisu previše bitni čim ih se odmah nisam setila. OMG, kako je ovo dubokoumno. Moram odmah da postavim ono na tumblr, da mi svi kažu kako sam pametna. Mislim, ja to već znam, ali što da ne čujem i od drugih. xD

Nadam se da vam se dopao ovaj post. naša poznata lokalna seljanke, je bila jako srećna da da ovakav intervju. Ukoliko vam se ona dopada, i želite da saznate još nešto o njoj, obavezno je zapratite na instagramu i recite mi u komentarima o čemu želite da nas dve popričamo. Možda vam ona i odgovori na neki komentar ;) 


среда, 01. фебруар 2017.

Kako nastaviti dalje i nakon poraza?

Nisam verovala da ću ovaj post napisati tako brzo. Očekivala sam ga, ali ne baš sada. Ne baš ove sunčane srede, u povratku kući sa matematike. Sanjala sam ovaj dan, ali u mojim mislima izgledao je nedostižan. Izgledao je nestvaran. Srećom, sve se završilo kako treba, i danas sa ponosom mogu reći da sam uspela. Prevazišla sam svoja očekivanja, i pre svega strahove. Danas sa pravom, mogu reći da sam ponosna. :)


Nakon 8 godina, po prvi put sam se susrela sa nekim problemom u školi. Prvi put sam naišla na prepreku koju ne mogu tako lako preskočiti. I kako je vreme prolazilo, moje psihičko stanje se pogoršavalo, tačnije, sve više i više sam gubila nadu u sve što radim. Šta ako moj trud niie dovoljan? Šta ako sve ovo radim uzalud. Nije kao da vidim neki napredak. Samo sve više i više, iz dana u dan tonem. I ne vidim način kako da se iščupam iz blata u kojem se nalazim. Kako da pobedim nepobedivog neprijatelja?
Zamislite da se vi trudite da poletite, i stalno ste tu na granici. Taman što raširite vaša krila i podignete se sa zemlje, dodje neko i udari vas po glavi, rečima da ne znate ništa, i da se džabr trudite kad nećete uspeti.


Za vreme januarskog raspusta, osećala sam se skrhkano. Jedino o čemu sam razmišljala bila je ta jedna ocena, koja me je delila od nedovoljnog i odličnog uspeha. Neprestano sam razmišljala o mojoj kobnoj sudbini i šta treba uraditi da je iole popravim. Kako se boriti i koji put izabrati.
U tom trenutku mogu zaista reći da sam pala. Odustala sam od svoje borbe i već našla drugo rešenje za svoje probleme. Nisam više mogla da podnesem pritisak koji se vršio na mene. Kao da me neko guši. Kao da po poslednji put udišem kiseonik i to dosta bezuspešno.
Želela sam da se rat završi, makar po ceni moje predaje. Jednostavno, naišla sam na prepreku, ponuđena mi je pomoć da se ta prepreka odstrani, i ja sam odlučila da je prihvatim. Da odustanem, da odem u drugo odeljenje i da spasim svoje živce, i vreme.


Nakon nekoliko celodnevnih razgovora sa roditeljima, mišljenje mi se promenilo. Zašto bih odsutala? Sigurno je moguće pobediti. A uostalom, u životu ću naići na mnogo veće prepreke nego što je jedan profesor u srednjoj školi. Kada budem bila na fakultetu, i kad ne budem uspela iz prvog da položim neki ispit, neću moći tek tako da odustanem i kao naći ću neki drugi fakultet. Znala sam da moram nekako prevazići sve što se događa, zaboraviti na sve što se desilo, isplakati se, i reći sebi da moram krenuti dalje. Imala sam taj jedan dan kada nisam ništa radila, već samo.... razmišljala.
Da li ja zaista želim da odustanem? Da li želim da mu pokažem da ga se plašim? Da li želim da izgubim bitku? Da li želim da napustim ljude koji su mi dragi? I pre svega, da li želim sebe da izneverim?


Ne. Ne želim ništa od toga. Želim da pokažem sebi da ja to mogu. Da mogu da prevaziđem sve "probleme" koji se nalaze samo u mojoj glavi. Želim da ne odustanem. Želim da pobedim sada, da bih pobedila i u budućnosti. Želim da shvatim da ništa nije nemoguće, samo da je potrebno više
odnosno manje truda. Želim da uspem.
I jesam. Nakon dugih 6 meseci borbe, ja sam pobedila. Uspela sam dokazati sebi a i drugima da ja to mogu. Tačno je da sam uložila mnogo truda, ali isplatilo se. Ovo je možda jedan od mojih najvećih uspeha, baš zato što nisam odustala. Pala sam, i opet ustala. Znam da zvučim kliše, ali to i jeste najbitnija stvar. Zaista, ne sećam se kad sam bila ovoliko srećna. Prvenstveno sam zahvalna svojim roditeljima, koji su me motivisali da nastavim dalje, i koji su mi pomogli da prevaziđem sve probleme. Kao i svim prijateljima koji su verovali da ću uspeti, i onda kad ja sama nisam. xD

Poenta celog mog današnjeg posta je da ne odustajete. Znam da je teško, i znam da je najteži taj prelomni trenutaka kada treba da se trgnete i shvatite šta želite. Ali pokušajte da razgovarate sa nekim, i da pronađete nešto što će vas motivisati da nastavite dalje. Recite sebi da to tako više ne ide, i da ne želite da očajavate. Da planirate da ustanete i pokažete svetu ko ste i šta možete. Jer tako nastaju šampioni. Nema odustajanja, nema predaje. U jednom trenutku će vam se trud isplatiti. :)


петак, 27. јануар 2017.

Trendovi koje treba ostaviti u 2016!

2016 je definitivno bila godina trenodova. Uglavnom dobrih, ali nažalost postoji veliki broj onih trendova koji su bili popularni, ali su jednostavno posle određenog vremena smorili. I umesto da prestanemo da ih koristimo, i krenemo dalje u život, tražeći nešto novo i interesantnije, mi se neprestano vraćamo na njih, pokučavajući da ih vratimo u modu. E pa, ne ide to više tako. Moramo napraviti prekretnicu i životu, i ostati otvorenog uma prema novi stvarima. Tako da, hajde da se podsetimo prevaziđenih trendova iz 2016, koji se (nadam se) neće ponovo javiti u ovoj novoj, lepoj 2017. :)

Dab



Priznajte, da ste bar u jednom trenutku svog života bili opsednuti dabom. Zarazno, interesantno, novo bla bla.... Jeste sve to, ali to je bilo kul možda prva 2 eventualno 3 meseca. Onda je dab zamenio sve ostale funkcije vaših ruku. Kad uradiš nešto dobro-dab. Kad si srećan-dab, kad nećeš daodgovoriš na pitanje-dab. Pojedeš čokoladu-dab. Kineš-dab. Šta je sledeće.... Hoćete li uraditi dab i kad perete zube? Pa dajte bre ljudi. Shvatam, baš je fora "dabovati", ali ne mora da nam se život pretvori u to.
I što je najgore od svega, većina ljudi i ne zna da uradi dab kako treba. Aaaaaa ježim se na to. Znači, ako ne znaš, nemoj da se blamiraš. To izgleda toliko cringe, da je meni žao da gledam. Onako, polu savijene ruke, šake stegnute. Šta je bre to. Aaaaa evo žmarci me hvataju na samu pomisao na to. Znači, musical.ly isto. To sve može biti dosta normalno da nema previše dečurlije koje svoje vreme provode blamirajući se na toj aplikaciji. Kakvi su to vaši roditelji? (O.L.) xD


Bananica obrve



Aaaaaaaa opet cringe. Ma ovaj ceo post će biti tako cringe. Ja se jako izvinjavam. Šta da radim. xD
Znači obrve. Tačno je da je prethodnu godinu obeležila popularnost Cara Delevingne obrva. I to jeste lepo. Ali ako nemate prirodno lepe i guste obrve (kao, moja malenkost xD), a ako baš želite da one tako izgledaju, popunite ih. Ne da ih crtate već jednostavno pomunite. Jaoj, kada vidim onako debele obrve, dođu vam do korena kose, pritom crne boje, iako vi imate plavu kosu. Ili ono čupam obrve na opasno. Kao da je vama cilj da ulijete strah u ljude koji vas vide. (Ne želim da ulazim u to, šta su vaši ciljevi).


Konturisanje



Niko mi ne može reći da nije primetio da je ova 2016 godina bila ispunjena konturisanjem. I to ne samo lica, već skoro svakog dela tela. Krenući od ušiju, nosa, grudi pa sve do stopala (dap, čak sam i to videla).... i to naravno nevešto konturisanje. Samo stavljanje tamno braon linija gde god stignete. A highlighter. Oh da naravno. Stavljamo ga i ispod očiju, i na jagodicama, i naravno kazaćemo da nas je drug šminkao u 5 ujutru.... (zar ne Bagi?)
Nemam ništa protiv konturisanja, i sama se slažem da nakon nanošenja bronzera naše lice dobije lepši oblik, i možemo ga napraviti da izgleda jako lepo. Nažalost, kad god vidim rumenilo kod usana, ili bronzer na jagodicama zgadim se. Oh dajte ljudi, zar ne koristite YouTube? Toliko tutoriala o svemu. I opet te katasrofalne greške. Ako ne znate da konturišete kako treba, ne izlazite u javnost dok ne naučite. Pa mislim stvarno....  I fejk pegice. Aaaaaaaa umirem. Neko to zna da nacrta kako treba, ali većina ne. Znači to izgleda kao da da uzmete narandžasti flomaster i bodete se njime po licu. Tako fejk, tako ružno i pre svega neprofesionalno....

Lyrics Prank



Kraj. Ja ne mogu ovakve videe više. Ako ja, kao jedan ogroman fan YouTube-a, kažem da je nešto smorilo onda zaista jeste. Znači, bilo je interesantno na početku. Eto lepog načina da se našalite sa prijateljima. I ja to radim ponekad. xD Ali ne postoji dan da mi ne iskoči jedan lyrics prank u preporučenim videima. Sve je postalo isto. Iste pesme, iste fore, isti ljudi.
Pogotovo me nervira to što znam da je većina poruka napeštena, i onda više nije zanimljivo kad znate da je to osoba koja se dopisuje sa sobom. Ma jeste baš vaša najbolja drugarica je priznala sve svoje grehe.Ili kada stave one clickbait-ove kao "My girlfriend says that she cheated me" ili "Lyrics Prank on EX".... Nije kao da je velika tajna, da ste to u većini slučajeva to vi. A i da niste. Svejedno je postalo tako kancerogeno....
Još kad vidim na srpskom te videe.... Nema ništa loše u tome, ali na srpskom to zvuči takooo loše. I često ima dosta grešaka, i promene teksta, što mi se iskreno ne dopada. Ili ono kao "Gone wrong".... Aaaaaaa ne mogu ja ovo

Musical.ly




Nikad u životu nisam pomislila da ću reći da je musical.ly nešto što bih želela da ne postoji, ali zaista jeste tako. I mene je uhvatila groznica ove aplikacije, kada sam je otkrila. I idalje stoji iza toga da je aplikacija jako zanimljiva, i super za trošenje vašeg vremena. I pritom ima super videe, koji će vam ulepšavati dane. Ali, ali, ali, ali....
Svuda postoje ona 7-godišnja deca, koja su iz nepoznatih razloga otkrili musical.ly, i to koriste kao mesto gde će se javno blamirati. Postavljaju snimke gde se ponašaju jako starije, gde pokazuju nešto što nije primereno njihovim godinama, ili su jednostavno ubeđeni da su previše dobri i smešni i da svi žele gledati njihove videe.... Prtiom tu se vrlo lako postaje nova zvezda, i dovoljno je da budete popularni, roditelju milioneri i što da ne postanete novi Jacob Sartorius, koji ima previše savršen glas (ili ne....). Sve u svemu, musical.ly je postao tako cringe, tako očajan za gledanje. Jedno, baš kad vam je dosadno pogledajte poneki video, ulepšaće vam dan. Ali definitivno mogu reći da je dosta pokvario 2016 godinu što se virtualnog sveta tiče. Mogli smo preživeti i bez klinka koje twerkuju pred kamerom, i klinaca koji su umislili da znaju da pevaju.... Hejter sam, znam, ali opet. Što je cringe, cringe je.

"Ono kad ti ne ide pisanje posta" me definitivno opisuje trenutno. To je verovatno jer sam premorena od škole i obaveza. Međutim, nakon srećnog ishoda ovog polugodišta ja se osećam mnogo bolje, i spremna sam za nove pobede. :)


четвртак, 12. јануар 2017.

#KBLS: Winter starter pack

Iako je zima, to ne znači da vi ne treba da budete najveće mačke u svojoj okolini. Morate se oblačiti samo po poslednjoj modi, koju možete sresti na ulicama vašeg grada. Nije teško uočiti šta se nosi ovih dana, ali kako nebeski zakoni nalažu, ja sam dužna da napišem post o tom fenomenu, i da sve vas neupućene duše, zaista uputim u današnje najveće zimske trendove.


Prva i najviše must have stvar jeste zelena jakna sa krznom u boji. Nemojte mi reći, da ne znate kako one izgledaju. Mogu se videti skoro na svakom koraku. Predivna kombinacija maslinasto zelene sa šarenim krznom u fluorescentnim bojama. Preporučujem plavo, roze ili belo krzno. Ako baš želite da povećate vaš ugled u društvu, onda nabavite jaknu gde je perije oko vrata u različitih boja. Onda možete tu jaknu kombinovati uz sve. Nije bitno da li vaše ljubičaste farmerke idu uz zelenu jaknu. Vašim prijateljima će se to sigurno svideti. Pa ćete i dobijati pohvale kako ste najveće topine na svetu, kako kidate i šurite. Naravno na instagramu, jer uživo i ne komunicirate mnogo.


Kada imate zelenu kokošiju jaknu, vi ste vaš posao skoro obavili. Ovo ostalo su samo detalji koji će upotpuniti vaš izgled i napraviti vas još većom boginjom stila vaše škole. Moje natoplije preporuke za obuću jesu patike. Plitke naravno, i nazuvice koje pokrivaju samo donji deo stopala. Nema veze što napolju pada sneg, i što ne osećate vaša stopala više. Za lepotu se živi. I rizukujete upalu bubrega, ali imate ih dva, pa bože moj i da jedan otkaže.


Ukoliko pak poželite da imate dva bubrega, i da jednog dana rodite decu (ili vas samo majka natera na to), najbolje je da obujete one Timberland cipele, i da ubeđujete ljude kako to uopšte ne liči na tzv. "kanađanke", nego da je to skroz drugi model. Jer vi ne želite da prihvatite kanađanke kao totalni hit svake zime, već eto kao izmišljate nešto svoje. Pa još i negirate činjenicu da su kanađanke "Zimski air max".  I ugly boots, naravno. To nosite kad i pidžamu, da biste upotpuni vaš "Just got up outta bed" look. Sasvim je svejdno da li vam stoje ili ne. Vi priželjkujete taj "patka" look, pa i da rizukujete koje lomljenje noge, i žulj.... Nije kao da je to smak sveta.
Mala preporuka, ne pojavljujte se tako obučeni kod vaše profesorke srpskog jezika. Nikad ne znate kako će ko to shvatiti.... xD


Za vreme dana kada je previše toplo za nošenje vaše omiljene jakne, slobodno pređite na one krznene prsluke koje liče kao da ste upravo odrali lisicu i zalepili je na platno. To je totalni modni hit. Ma najbolje je da to kombinujete sa vašom topinom od jakne. Iako nisu iste boje i materijala, kombinacija jako lepo ide zajedno. I možete izgledati jako brutalno, ako sve to lepo uklopite. Neki šal u skroz drugačijoj boji, rukavice obavezno sa cirkonima, ali kapa nikako. Sigurno ne želite da se pokvari vaša (ne) savršeno ispeglana fejk kosa.


Helanke su obavezne u svih godišnjim dobima, ali za vreme zime, one dolaze posbeno do izražaja. Pokažite malo vaše atribute, zašto sakrivati. Budite otvorene, ipak nema razloga za bilo kakav vid sramote. Neka fejk Lui Vuitton torba, crveni karmin na usnama, ulepljene trepavice maskarom, messy punđa i vi ste spremne. Još samo kao eto dodatni detalj, izgrickajte nokte, tako da budu nejednakih dužina. Što je malo loša stvar, jer ne možete nikoga ogrebati, ali nije to mnogo bitno. xD

Žao mi je što sam neredovna, ali sustigle su me obaveze i manjak kreativnosti. Ali, vraćam se polako obavezama, opsesijama i obećanjima, tako da očekujte nove postoe uskoro.
I naravno, još jednom da napomenem, da ne želim ovim postom nikoga da uvredim. Već da i vas koji možda nosite nešto od ove garderobe, nasmejem. Mada verujem da vi i sami već znate koliko ljudi nosi sve ove stvari. Uživajte dok još možete, još malo će raspust, a ja vam želim prijatan dan kao i celu nedelju. Vidimo se.