World around you

Već je jul, i većina nas će otputovati na more i mislim da je krajnje vreme da doteramo liniju. Jer džabe što svi stalno govorimo kako od sutra krećemo zdravije da se hranimo i da radimo vežbe, kad od toga nikad nema ništa. I onda se masnoća tako gomila i gomila i gomila, i kad dođe trenutak da obučemo kupaći bude mašalaaa.... Ja sam prva ta koja smatra da svako od nas treba da bude zadovoljan sopstvenim telom, ali kada neko ne vodi računa šta jede, kada jede i koliko jede i posle se žali zašto je debeo.... e pa druže stvari ne idu baš tako.... xD
I sada kada smo najzad odlučili da radimo vežbe (jesmo, malo sutra), sad treba da prestanemo da jedemo i slatkiše. A to je malo veći problem, priznajte. E pa ja, Iva, neprestano napredujem u svim sverama ovog sveta, da bih vama, mojim čitaocima, mogla uvek pomoći. I tako od modne blogerke sa najboljim fešn savetima stižemo i do profesionalong nutricioniste koji zna samo najbolje načine da izbegavate nezdravu hranu. Imam diplomu naravno (jer, internet je majka), i sada kad sam vas upoznala sa mojom profesionalnošću, krenimooooooooooo

1. Rum i Vanila za kolače

2. Pasta za zube sa voćnim ukusom

3. Kupka je zakon

Nisam verovala da ću ovaj post napisati tako brzo. Očekivala sam ga, ali ne baš sada. Ne baš ove sunčane srede, u povratku kući sa matematike. Sanjala sam ovaj dan, ali u mojim mislima izgledao je nedostižan. Izgledao je nestvaran. Srećom, sve se završilo kako treba, i danas sa ponosom mogu reći da sam uspela. Prevazišla sam svoja očekivanja, i pre svega strahove. Danas sa pravom, mogu reći da sam ponosna. :)


Nakon 8 godina, po prvi put sam se susrela sa nekim problemom u školi. Prvi put sam naišla na prepreku koju ne mogu tako lako preskočiti. I kako je vreme prolazilo, moje psihičko stanje se pogoršavalo, tačnije, sve više i više sam gubila nadu u sve što radim. Šta ako moj trud niie dovoljan? Šta ako sve ovo radim uzalud. Nije kao da vidim neki napredak. Samo sve više i više, iz dana u dan tonem. I ne vidim način kako da se iščupam iz blata u kojem se nalazim. Kako da pobedim nepobedivog neprijatelja?
Zamislite da se vi trudite da poletite, i stalno ste tu na granici. Taman što raširite vaša krila i podignete se sa zemlje, dodje neko i udari vas po glavi, rečima da ne znate ništa, i da se džabr trudite kad nećete uspeti.


Za vreme januarskog raspusta, osećala sam se skrhkano. Jedino o čemu sam razmišljala bila je ta jedna ocena, koja me je delila od nedovoljnog i odličnog uspeha. Neprestano sam razmišljala o mojoj kobnoj sudbini i šta treba uraditi da je iole popravim. Kako se boriti i koji put izabrati.
U tom trenutku mogu zaista reći da sam pala. Odustala sam od svoje borbe i već našla drugo rešenje za svoje probleme. Nisam više mogla da podnesem pritisak koji se vršio na mene. Kao da me neko guši. Kao da po poslednji put udišem kiseonik i to dosta bezuspešno.
Želela sam da se rat završi, makar po ceni moje predaje. Jednostavno, naišla sam na prepreku, ponuđena mi je pomoć da se ta prepreka odstrani, i ja sam odlučila da je prihvatim. Da odustanem, da odem u drugo odeljenje i da spasim svoje živce, i vreme.


Nakon nekoliko celodnevnih razgovora sa roditeljima, mišljenje mi se promenilo. Zašto bih odsutala? Sigurno je moguće pobediti. A uostalom, u životu ću naići na mnogo veće prepreke nego što je jedan profesor u srednjoj školi. Kada budem bila na fakultetu, i kad ne budem uspela iz prvog da položim neki ispit, neću moći tek tako da odustanem i kao naći ću neki drugi fakultet. Znala sam da moram nekako prevazići sve što se događa, zaboraviti na sve što se desilo, isplakati se, i reći sebi da moram krenuti dalje. Imala sam taj jedan dan kada nisam ništa radila, već samo.... razmišljala.
Da li ja zaista želim da odustanem? Da li želim da mu pokažem da ga se plašim? Da li želim da izgubim bitku? Da li želim da napustim ljude koji su mi dragi? I pre svega, da li želim sebe da izneverim?


Ne. Ne želim ništa od toga. Želim da pokažem sebi da ja to mogu. Da mogu da prevaziđem sve "probleme" koji se nalaze samo u mojoj glavi. Želim da ne odustanem. Želim da pobedim sada, da bih pobedila i u budućnosti. Želim da shvatim da ništa nije nemoguće, samo da je potrebno više
odnosno manje truda. Želim da uspem.
I jesam. Nakon dugih 6 meseci borbe, ja sam pobedila. Uspela sam dokazati sebi a i drugima da ja to mogu. Tačno je da sam uložila mnogo truda, ali isplatilo se. Ovo je možda jedan od mojih najvećih uspeha, baš zato što nisam odustala. Pala sam, i opet ustala. Znam da zvučim kliše, ali to i jeste najbitnija stvar. Zaista, ne sećam se kad sam bila ovoliko srećna. Prvenstveno sam zahvalna svojim roditeljima, koji su me motivisali da nastavim dalje, i koji su mi pomogli da prevaziđem sve probleme. Kao i svim prijateljima koji su verovali da ću uspeti, i onda kad ja sama nisam. xD

Poenta celog mog današnjeg posta je da ne odustajete. Znam da je teško, i znam da je najteži taj prelomni trenutaka kada treba da se trgnete i shvatite šta želite. Ali pokušajte da razgovarate sa nekim, i da pronađete nešto što će vas motivisati da nastavite dalje. Recite sebi da to tako više ne ide, i da ne želite da očajavate. Da planirate da ustanete i pokažete svetu ko ste i šta možete. Jer tako nastaju šampioni. Nema odustajanja, nema predaje. U jednom trenutku će vam se trud isplatiti. :)

Jako je bitno voleti svoj narod. Ma šta ja pričam. Voleti nije dovoljno. Treba idealizovati sve što se dogđa unutar vaše države, i smatrati to nekim Božijim zapovestima. Ipak Srbi su narod koji su uvek bili pametni i koji nikada ne prave nikakve probleme.
Pošto su deca koja su išla sa mnom u osnovu školu predstavljala pravo oličenje Srbendi, što da vam ne podelim koji savet. Kako biti opsednut Srbijom.


Prvo i osnovno pravilo. Jako je bitno da vi pišete ne mogu spojeno, i da pogrešno akcentujete sve reči. Naravno, piše se "predčas" i obavezno ispravljajte sve koji ne daj Bože napišu "pretčas". Imate uglvanom ogroman vokabular, jer ste jako načitani. Doduše, najčešće koristite reči tipa: brate, bre, znači, kao i kombinaciju svih u istoj rečenici. Između prosto-proširenih rečenica, ubaciš po koju psovku, čisto da bi ljudi bolje shvatili tvoja trenutna osećanja i namere. Ćirilica je neizbežna i morate znati da čitate samo to pismo. Nema veze što mešate č i ć, bitno je da priznajete samo ćirilicu!


Mrzi Hrvate, tuci se za ćirilicu i ponosno diži tri prsta i u prilikama koje nisu predviđene za to. Pevaj Bože pravde, svaki put kad čuješ neku melodiju koja i nema baš veze sa našom himnom. I obavezno treba da ti je idol Stefan Nemanja. Statusi neka ti se svode na: Samo Sloga Srbina Spase.
Moraš pisati engleski na ćirilici, mrzeti stranu muziku i pevati izvorne pesme tipa. braća Bajići, Južni vetar ili Tozovac. Ili pak Đanija, jer: No Đani, no party (ovo je sve što treba da znate iz engleskog).
Odmah idi i izbaci sve što imaš u sobi a da na sebi ima neke reči koje ne pripadaju SrBskom jeziku. I naravno, kupujemo garderobu samo domaće novopazarske proizvodnje.


Bacite sve knjige koje imaju veze sa svetom izvan Srbije. Mislim najbolje je da uopšte i ne čitate knjige, to zaglupljuje, ali ako već morate nemojte čitati ništa što nije od naših pisaca i ne govori o nekom jako dubokoumnom SrBskom istorijskom periodu. Npr. neka autobiografija Dušana Nemanjića, ili Kosovka djevojka, Banović Strahinja. Stvarno, sva ta dela su jako interesantna i morate to čitati svake nedelje, čisto da ne zaboravite zašto živite. Nema veze što pola toga ne razumete.


I za kraj, recite svojim roditeljima da planirate da odustanete od školovanja, jer smatrate da je to skroz nepotrebno. Svu pamet sveta ste pokupili čitajući Kurir, i verujući našim političarima (koji, naravno, treba da su vaši idoli). Jednostavno planirate da se bavite mufljuznim poslovima, da varate i kradete, a za to vam nije potrebna nikakva škola. Malo takvog karaktera, odrastanje na ulici, politička stranka i završen Megatrend. I posao iz snova je samo vaš.

 Ne kažem da su ove odlike Srba, već Srbendi. Ljudi koji se prave previše pametni, a ne vide koliko stvari propuštaju u životu jer veruju samo u neka svoja ubeđenja. Nažalost, ovakvih ljudi ima i previše, čak šta više puno primera je bilo u mojoj osnovnoj školi. Ako neko zaista želi postati Srbenda, samo napred. Imate nekoliko jako dobrih saveta. ☺

Život u Beogradu je zaista divan. Uvek se nešto događa i nikad nije dosadno. Taj urban život nekome možda predstavlja problem, ali verujte mi brzo se naviknete. Ja doduše ne živim u centru grada, iako su moji roditelji živeli. Zbog proširenja porodice preselili su se u jedno malo naselje koje idalje spada u Beograd, doduše ne u centar. Eh sad, kada upišete srednju školu u gradu logično je da će se mnogi čuditi vašem mestu. I smatra ti ga za nešto što možda i nije. No, znate već kako to ide. Čudna su vam ta "gradska deca". ☺

Kada živite u prigradskom naselju, morate se naviknuti da vam kanalizacija teče ulicama, i da uopšte nije čudno videti čoveka da baca smeće po sred ulice. Sasvim je normalno da se deca u osnovnoj školi bave jako kreativnim igrama kakve nećete sresti ni na Olimpijadi. Npr. pljuvanje u dalj, zaustavljanje jedni drugima dah, ili gađanje vratima od oramrića. Dap, svega toga ima. Pogotovo ako ste dečak. Onda vam te "igre" spadaju u svakodnevnu obaveznu rutinu. Ne smete je izostaviti.

Naravno ljudi su ovde jako drugačiji. Vole da se svađaju, da neprestano vređaju jedne druge, i da lažu, čak kad to i ne moraju. Obavezno se svi deremo, jer se dovikujemo sa brda na brdo jer nema mreže, ali zato imamo puno eolskih harfi (ko je čitao Kiša, znaće). Ili vičemo zato što se neprestano borimo za reč. Kod nas nema ono, ko je počeo da priča on i završava. Nego onaj koji je glasniji, tačnije jači, ima prednost. Živimo u hordama pa nam je neophodan alfa mužijak da predvodi grupu.

Mnogo je čudno ovde u gimnaziji gde nisu svi zidovi prljavi i ne trče bubašvabe okolo naokolo. I ne nalećete na pacove u sali za fizičko. Idalje ne mogu da se naviknem na promenu kabineta jer smo mi siromašni i moja škola jedva ima para i za po jednu učionicu. Učimo na podu, klupe nemamo, a o tablama da ne govorimo. Tu su čučavci, zajednička kupatila, kao i šuma gde sečemo drva. Putujemo na mazgama, vodu vadimo iz bunara. Ne kupamo se. (Pozdrav za druga iz odeljenja, koji nikada neće dobiti link bloga xD)

Naravno, ovo nije sve u potpunosti tačno. Istina je da živim u predgrađu, ali nismo baš toliko loši i jadni kako sam ja sve ovo predstavila. Ljudi jesu zaista čudni, i tačno je da nije sve baš tako sređeno i lepo kao u gradu, ali idalje je ok. Ali ipak ovde odrastam i tu sam provela najlepše momente svog detinjstva. Nadam se da ste se, ako ništa drugo lepo nasmejali. Samo mi je to bitno. Vidimo se. :)

Iako je jesen prelepo godišnje doba, puno cozy slika i šarenog lišća, ipak postoje razlozi, zašto ne volim jesen. Sama promena vremena jako loše utiče na mene, pa se lako i razbolim. Naravno, sezona virusa vlada i nije teško pokupiti neki, šetajći hodinicima škole. Pa reko', zašto sa vama ne bih podelila koji savet o tome kako se lakše razboleti. Jer, otkud znam možda neko od vas želi da se razboli da ne bi išao u školu. Ili vam je jednostavno dosadno (kao i meni), pa ćete svoje slobodno nepotrebno vreme ubiti čitajući moj post. ☺

Ako putujete u školu autobusom, ili ako uopšteno često negde idete autobusom, blago se vama. Autobus je leglo virusa, i tu ćete najlakše zaraditi neku bolest. Kada uđete u autobus, sve postaje lako. Okrenite se par puta oko sebe, pogledajte ko oko vas kašlje, i samo mu/joj lepo priđite. Progurajte se, da stojite odmah ispod usta, da kad krenu da kijaju, kapljice lete pravo na vas.
Mislim, ne možete promašiti viruse, koji jedva čekaju da vas zaskoče i napadnu vašu sluzokožu. XD


Sledeći savet, je savet svih mama ovog sveta. "UVEK IZLAZI SA MOKROM KOSOM NAPOLJE!!!" Ili glasi, uvek NE izlazi sa mokrom kosom napolje. Ah, kao da je i bitno. :)
Znači operite kosu 15 minuta pre polaska u školu, i slučajno nemojte da je sušite. Već dozvolite vetru da učini svoje. Još ako pada kiša. Pa blago se vama. A da ne govorim o tome, koliko je to zdravo jer ne palite kosu toplotom fena. Ubijate 2 muve isti udarcem.


Poslednje na našem spisku jeste prestanak zdravog hranjenja, i provođenje 24h na telefonu i laptopu. Sjajan način da se brzo razbolite i da vam oslabi imunitet. Znači, jedostavno odbijajte jelo ili jedite samo iz fast food-a. Nemoj slučajno da sam videla da je neko uzeo da pojede jabuku. Pa jel vi hoćete da se razbolite ili ne? I nervirajte se dosta. To je stvarno odlično, jer će vas posle i želudac boleti i možda će vam se i povraćati. Ma sjajno, sjajno. Poslušajte ove savete i jako brzo ćete se zaista razboleti. :)

Naravno, želim da napomenem da nisam bila ozbiljna u ovom postu (mada verujem, da ste to i sami shvatili). Ovo zaista i jesu načini da se lakše i brže razbolite, a vama preostaje to da uradite sve suprotno od napisanog posta. Jer ćete tako sačuvati svoj imunitet. Ne budite kao ja. Otišla sam da pijem čaj, i merim temperaturu. Poyy

Recite mi u kojim situacijama ste poželeli da vreme mnogo brže ili sporije prođe?