недеља, 19. фебруар 2017.

#KBLS: Intervju sa našim uzorom

Znam da svi sanjate o momentu kada ćete izgledati onako kako izgledaju današnje lokalne sejanke, tačnije kada će svi moji saveti prerasti u stvarnost. Baš zbog svega toga, ja sam odlučila da danas popričam sa jednom devojkom koja baš predstavlja sva naša očekivanja. Ona je odlučila da pomogne svim jadnim devojkama koje su očajne u pronalaženju svog sopstvenog stila. Medjutim, ona je previše kul, da bi bilo ko od vas znao njeno ime, tako da će biti poznatija po svom nadimku. 



Iva: Ćao! Drago mi je što sam te najzad upoznala. Čula sam, da si velika zvezda u svom selu, pa moram priznati da je velika čast videti te uživo. Pa, reci nam nešto o sebi. 

#Ja_biću_poznata: Pozdrav svima, dragi moji. Ne želim da govorim svoje ime, jer nikada ne znam da li postoji neko ko bi želeo da ga ukrade hihihih. Ja sam jedna lepa i uvek nasmejana devojčica, puna stila koja obožava da šljašti. Smatram da se jako dobro oblačim i šminkam za svojih 13 godina, i planiram da otvorim svoj YouTube kanal da bih pokazala, koliko sam ja divna. Opsednuta sam, naravno, instagramom i obavezno zapratite ja_biću_poznata. 


Iva: Ok, lepo. Pre svega, ispričaj nam nešto o svom stilu, i koja je tvoja omiljena kombinacija za svaki dan?

#Ja_biću_poznata: Moj stil je zaista jedinstven, i mogu se pohvaliti time. Nikad nisam videla da se neko oblači isto kao i ja, pa mislim nije kao da postoji još jedna svetska boginja mode. Ono što najviše volim da nosim jesu helanke, jer zaista smatram da svaka devojčica najbolje izgleda baš u svojim omiljenim uskim, crnim helankama. Moja preporuka je da one budu još malo izlizali, malo providne, jer ipak je naš glavni cilj je da privučemo pažnju, ma nebitno na koji način. A što da ne da se malo i promovišemo. Sve ostalo je manje više nevažno. Kada imate helanke, i neku dekoltiranu potkošulju, ma vi ste već topina bre!


Iva: Videla sam da si mnogo popularna na Instagramu, a znam da to moje čitaoce interesuje. Odaj nam tajnu, tvojih pratioca i lajkova.

#Ja_biću_poznata: Jaoj, uopšte ne volim da pričam o tome, jer eto neki će prozivati načine na koje ja postižem popularnost, ali pošto si me tako lepo zamolila, hoću.
Ok, prva i najbitnija stvar jeste, da se reklamirate. Znači ostavljajte spamove po svim poznatim profilima tipa like4like, share4share, follow4follow, i tako dobijate do nekih 1000 pratioca. Sve nakon toga, spada u čist profesionalizam. Slikajte se sa ružnim devojkama koje mrzite, I pišite opise kako se najviše na svetu volite. Poneka provokativna slika, razni neuspeli pokušaju twerkovanja, kao i depresivne slike na engleskom, gde ćete privući veći broj komentara jer će sve vaše “drugarice” komentarisati kako ipak niste same, i kako imate njih. Uff, gade mi se majke mi. Ali brate, koga briga za njih. Lajkovi su bitni hehehehe. Kako sam samo domišljata. xD


Iva: Iskorišćavanje ljudi, nije baš najsjanija stvar, ali ako ti smatraš da je to u redu. Tvoja odluka. Ali kad si već pomenula te tzv. prijatelje. Kakvo društvo imaš? I kako oni prihvataju svu tu buku koja se diže oko tebe?  

#Ja_biću_poznata: E, pravo da ti kažem, svi oni su samo ljubomorni. Mislim kako da ne budu.... Ja sam osoba koja treba biti uzor svima, pa ne bih bila u tvom postu da nisam.    
U svakom slučaju, omiljena sam u društvu, sa svima se slikam, i svi me taguju na slikama. Ah, samo da vidiš koliko komentara imam. I svi su oni mojo omiljeni, znaš kako to ide: topino moja, šuriš, srcee, bebo, vrištiš.... To mi tako ulepša dan, jer znam da me svi vole. I što više emoji-ja jer:
EMOJI-JI SU MAJKA! 
A ako mi neko nekad ne ostavi komentar, vredan mog pogleda, odmah ću mu dislike-ovati sve slike, i unfollow-ati ga, jer ne zaslužuje moje praćenje. Zamisli ti to. Hoće da ja gledam sve što objavlja, a nije ustanju da prokomentariše jednu sliku kako treba..... Kakvo nevaspitanje.... 



Iva: Još samo za kraj, reci nam, ko te inspiriše. Ko su tvoji najveći uzori, u jelte, bilo kojoj obasti?

#Ja_biću_poznata: Ah, odakle početi. Pa što se tiče mode, i stila, tu zaista ne volim da uzimam nekog idola, jer ja sam tako fešn fešn jes jes, i ne treba mi niko. Mada, evo, priznajem da ponekad vidim da neko nosi nešto i onda ja to malo ukradem, ali shhhh....
Ali volim Zorannah, smatram da je ona najbolja spisateljica koja je ikada postojala. Znači njena knjiga Life&Style zaslužuje Nobelovu nagradu, znači žena je topina.
I Mimi.... Mimi MercedeZ je ipak najveća boginja sveta. I ona nikog ne dira, dok poštuju njen zakon. Ona je, znači, likuša koja je jedna jaka žena, koja se bori za svoja prava, i koja može da živi i bez muškaraca. Ma da bre, devojko pokaži im kako se živi!
I verovatno tu ima još nekih ljudi koji zaslužuju mrvicu moje pažnje (ne sve naravno), ali sigurno nisu previše bitni čim ih se odmah nisam setila. OMG, kako je ovo dubokoumno. Moram odmah da postavim ono na tumblr, da mi svi kažu kako sam pametna. Mislim, ja to već znam, ali što da ne čujem i od drugih. xD

Nadam se da vam se dopao ovaj post. naša poznata lokalna seljanke, je bila jako srećna da da ovakav intervju. Ukoliko vam se ona dopada, i želite da saznate još nešto o njoj, obavezno je zapratite na instagramu i recite mi u komentarima o čemu želite da nas dve popričamo. Možda vam ona i odgovori na neki komentar ;) 


среда, 01. фебруар 2017.

Kako nastaviti dalje i nakon poraza?

Nisam verovala da ću ovaj post napisati tako brzo. Očekivala sam ga, ali ne baš sada. Ne baš ove sunčane srede, u povratku kući sa matematike. Sanjala sam ovaj dan, ali u mojim mislima izgledao je nedostižan. Izgledao je nestvaran. Srećom, sve se završilo kako treba, i danas sa ponosom mogu reći da sam uspela. Prevazišla sam svoja očekivanja, i pre svega strahove. Danas sa pravom, mogu reći da sam ponosna. :)


Nakon 8 godina, po prvi put sam se susrela sa nekim problemom u školi. Prvi put sam naišla na prepreku koju ne mogu tako lako preskočiti. I kako je vreme prolazilo, moje psihičko stanje se pogoršavalo, tačnije, sve više i više sam gubila nadu u sve što radim. Šta ako moj trud niie dovoljan? Šta ako sve ovo radim uzalud. Nije kao da vidim neki napredak. Samo sve više i više, iz dana u dan tonem. I ne vidim način kako da se iščupam iz blata u kojem se nalazim. Kako da pobedim nepobedivog neprijatelja?
Zamislite da se vi trudite da poletite, i stalno ste tu na granici. Taman što raširite vaša krila i podignete se sa zemlje, dodje neko i udari vas po glavi, rečima da ne znate ništa, i da se džabr trudite kad nećete uspeti.


Za vreme januarskog raspusta, osećala sam se skrhkano. Jedino o čemu sam razmišljala bila je ta jedna ocena, koja me je delila od nedovoljnog i odličnog uspeha. Neprestano sam razmišljala o mojoj kobnoj sudbini i šta treba uraditi da je iole popravim. Kako se boriti i koji put izabrati.
U tom trenutku mogu zaista reći da sam pala. Odustala sam od svoje borbe i već našla drugo rešenje za svoje probleme. Nisam više mogla da podnesem pritisak koji se vršio na mene. Kao da me neko guši. Kao da po poslednji put udišem kiseonik i to dosta bezuspešno.
Želela sam da se rat završi, makar po ceni moje predaje. Jednostavno, naišla sam na prepreku, ponuđena mi je pomoć da se ta prepreka odstrani, i ja sam odlučila da je prihvatim. Da odustanem, da odem u drugo odeljenje i da spasim svoje živce, i vreme.


Nakon nekoliko celodnevnih razgovora sa roditeljima, mišljenje mi se promenilo. Zašto bih odsutala? Sigurno je moguće pobediti. A uostalom, u životu ću naići na mnogo veće prepreke nego što je jedan profesor u srednjoj školi. Kada budem bila na fakultetu, i kad ne budem uspela iz prvog da položim neki ispit, neću moći tek tako da odustanem i kao naći ću neki drugi fakultet. Znala sam da moram nekako prevazići sve što se događa, zaboraviti na sve što se desilo, isplakati se, i reći sebi da moram krenuti dalje. Imala sam taj jedan dan kada nisam ništa radila, već samo.... razmišljala.
Da li ja zaista želim da odustanem? Da li želim da mu pokažem da ga se plašim? Da li želim da izgubim bitku? Da li želim da napustim ljude koji su mi dragi? I pre svega, da li želim sebe da izneverim?


Ne. Ne želim ništa od toga. Želim da pokažem sebi da ja to mogu. Da mogu da prevaziđem sve "probleme" koji se nalaze samo u mojoj glavi. Želim da ne odustanem. Želim da pobedim sada, da bih pobedila i u budućnosti. Želim da shvatim da ništa nije nemoguće, samo da je potrebno više
odnosno manje truda. Želim da uspem.
I jesam. Nakon dugih 6 meseci borbe, ja sam pobedila. Uspela sam dokazati sebi a i drugima da ja to mogu. Tačno je da sam uložila mnogo truda, ali isplatilo se. Ovo je možda jedan od mojih najvećih uspeha, baš zato što nisam odustala. Pala sam, i opet ustala. Znam da zvučim kliše, ali to i jeste najbitnija stvar. Zaista, ne sećam se kad sam bila ovoliko srećna. Prvenstveno sam zahvalna svojim roditeljima, koji su me motivisali da nastavim dalje, i koji su mi pomogli da prevaziđem sve probleme. Kao i svim prijateljima koji su verovali da ću uspeti, i onda kad ja sama nisam. xD

Poenta celog mog današnjeg posta je da ne odustajete. Znam da je teško, i znam da je najteži taj prelomni trenutaka kada treba da se trgnete i shvatite šta želite. Ali pokušajte da razgovarate sa nekim, i da pronađete nešto što će vas motivisati da nastavite dalje. Recite sebi da to tako više ne ide, i da ne želite da očajavate. Da planirate da ustanete i pokažete svetu ko ste i šta možete. Jer tako nastaju šampioni. Nema odustajanja, nema predaje. U jednom trenutku će vam se trud isplatiti. :)