World around you

OVAJ POST SADRŽI OGROMAN BROJ SPOILERA PA AKO NISTE GLEDALI FILM A TO ŽELITE, TOPLA PREPORUKA DA NE ČITATE. AKO TO IPAK URADITE, NEK OSTANE NA VAŠOJ ODGOVORNOSTI, NEĆU JA DA SAM KRIVA. 

Već 20 minuta čekam autobus. Pa dokle više. Smrzavam se na ovoj odvratnoj stanici. Aha evo ga autobus, samo još da sam ponela naočare pa da vidim nešto. Ne mogu na 3 metra udaljenosti da pročitam koji autobus stiže. Ajde valjda je to taj. Ulazim. Samo da uspem da se uguram.


Nikad mi neće biti jasno zašto se svi guraju na vratima. Pa ljudi ako ne izlazite na sledećoj stanici, zašto stojite tu. Pustite i druge da uđu. Nije autobus samo vaš. Mislim možda i jeste. Ja stvarno ne znam gde vam rade roditelji. Još samo malo, još samo malo i moćiću da se uhvatim negde, a ne da letim po autobusu kao muva bez glave. Dobro, sad kad sam stala mogu da se opustim. Bilo bi bolje da sedim, ali neeeee moraju svi da te nateraju da ustaneš. Kao mlađi jače noge imaš. Epa marš. Baš zato ja treba da sedim da mi noge ne bi izgledale kao vaše. Hah! Bravo Iva, tako im reci (u svojoj glavi).


"ELEVATEE OOO ELEVATEEEE AAAAA" (pevam). Šta ovo smrdi? Aaaaa fuuuj. Znači ne mogu da verujem da sam visine ljudskih pazuha. Aaaaa ugušiću se. Kupate li se vi ljudi nekad, ali bilo kad? Brate, pogledaj te dlake. aaaaaa umreću. Diši duboko, Iva smiri se. U stvari ne. Nemoj slučajno da dišeš, ugušićeš se od smrada znoja i piva i luka i ko zna čega još. Plače mi se iskreno. Moram brzo kako znam i umem da se negde pomerim.


Ok, ovde sam sigurna.  Aauć. "Hmm izvinite možete li da prestanete da se gazite?"
"Slušaj ti bre dete- Nećeš ti meni govoriti šta da radim. Bolje ti gledaj sebe i tu žvaku koju žvaćeš i puckaš mi iznad glave. Možeš lako nastradati. Haha" "O čemu vi to..." i izađe on. Eh to su te kukavice, zaprete ti a ne znaju ni zašto i onda tek tako izađu. Đubrad je ovaj narod samo ću to reći sebi, i evo sad mi je već lakše. A više neću voditi računa gde gazim već sve jedinim i drugim preko nogu. Hah, pa da vide kako je to nama "deci".


"Jaoj sinko što si sladak. Kako se zoveš?" Dubok udah. pa izdah, udah pa izdah. Ne volim da pričam sa strancima. Pokušaj da je zaobiđes. Nikad ne znaš kakve namere ima. Jeste da je pun autobus, ali vrlo lako me neko može oteti. Prođi samo prođi.
"Hmm, žensko sam."
"Jaoj još lepše reci mi nešto o sebi."
Pa zovem se Iva. Imam 15 godina. Mrzim autobuse, a još više radoznale babe koje smrde na užeglo i koje nose pocepane suknje i čarape sa japankama. I eto tako, odličan sam đak i upisala sam gimnaziju. Sad ću taman svaki dan putovati sa novim frikovima u autobusu jeej!

Još samo 4 stanice. Izdrži, izdrži. "Ovo je prva stanica u zoni 2, otkucajte vašu kartu". Hmm, nikako mi nisu jasni sa tim kartama. teraju nas da ih kupimo da damo tolike karte, a opet ako ih ne otkucaš dobiješ kaznu. Pa ljudi moji, kad sam ih već platila svejedno te pare idu državi bile te karte otkucane ili ne. A to što kao osnovce ne obavezuju na kacanje karata pa se idalje vadim da sam 7 razred. Pa šta. Ona baba mi je malopre i rekla da tako izgledam.
"Dobar dan. Pregled karata. Dajte vaše karte na uvid. I ti ti devojčice što se praviš da si mala i da me ne vidiš. Odmah." Au, dođavola.

Kako sad stići do kafića kada je ovolika gužva. Šta oni misle ko sam ja. Da mogu da letim, rado bih. Ok, dobro je preživela sam nekako autobus sad treba naći gde ja glavi ulaz. Hm, ova vrata? Auć, vidi stvarno piše vuci, a ja guram. Ahahaha Bože, sama sebi sam takoo smešna. Dobro sad kako naći mesto u prepunom restoranu.. Jaoj imali negde mesta? Ne? Oh, daj brzo da se pomerim sa strane da me ne gledaju ljudi k'o budalu. Sigurno mi se sada svi smeju i misle da sam luzerka jer nemam gde da sednem. Dobro, diši duboko, diši. Izbroji do 10.. 1,2..6 (poludeću), 7, 8. "Gospođo, da li želite da sednete ovde, ima slobodno mesto?" "Mhm." Dobro je, sad mogu da se opustim.


Hmmm, šta naručiti? Jaoj, koliko strana jelovnika. Ne znam šta prvo da pogledam. ŠTA? Sok, košta 400 dinara. Pa jel su oni normalni. Odakle meni para za to. Dobro, pogledajmo nešto drugo. Sve je preskupo, pritom nema ništa što je meni dozvoljeno da jedem, pošto sam na djeti. Glukoya, masti, šećeri, TORTAA. Ah, samo kakve su ovo boje, pa kaka olik, pa cvetići i srculencaa. Aaaaaaaaa. *-* Ne, ne, neću da gledam, na djeti sam. Naručiću nešto posno pa šta mi Bog da.


"Konobar! Ja bih da naručim nešto posno. Ili nešto ne masno. Nemate? Hmm, dajte me jedan esspreso late bez šećera i glukoze. Ni to nemate? Pa kakav ste vi onda ovo kafić. Dobro, dajte mi samo vodu."

WOW, kakav motor. Kakvo cveće. A tek lice. Hi, on mi prilazi. Stay come, stay come. Seo je prekoputa. Ok, just relax. Da li me gleda. Jaoj ne smem da ja pogledam njega ispašće glupo. Praviću se da ga nisam videla, i gledaću kao u telefon. Joj, osećam njegov pogled na meni. Ustaje. Hoda. Hoda. Ide ka mom stolu. Zastaje, ko zna šta će me pitati. Prilazi. Staje. Saginje sa ka meni. "Izvini, da li ti treba piksla?" Hmmm ŠTAAAAAA? "Aa ne, ne. Uzmi slobodno. :) " Bože, stvarno sam budala.☺
Šta ima ljudi? Evo mene, sa još jednim devojka razmišlja postom. Nadam se da ste uživali. I samo jedno kratko obaveštenje. Sledeće nedelje nosim laptop u servis (moram jer mi je jos u garanciji) pa ne znam koliko cu cesto objavljivati. U svakom slucaju trudicu se. :)

Hm, sada sam na raspustu mogla bih pospremiti sobu. Uff odakle početi kada je sve u neredu. 'Ajde od ormara pošto mi je više garderobe izvan nego u njemu. A i mogla bih da odvojim ono što ne nosim jer nemam više mesta. Pa taman da idem u novu kupovinu, nisam već nedelju dana. Hajde sad cu da počnem. Evo samo da vidim novi video koji je John izbacio. Hahaha ovaj čovek je kralj.
Kristina pita da idemo napolje. Jaoj bih ja ali još sam u pidzami, ajde otkačiću je. "Jaoj Tinče bas bih ali nisam kuci, sa drugaricama sam u gradu." U gradu malo sutra. Ok, kroz moj prozor se vidi puno kuća, nazvaćemo ih grad. Šta sam ja ono krenula da radim? A da, pospremanje sobe. Samo da pustim novu epizodu PLL-a i krećem.


Ok, ajde prvo da sklonim prljav veš ispod kreveta. Fuj, čega sve ovde ima. Možda prvo da pustim mamu ovo da očisti pa cu ja da pokupim prljave stvari. Da, tako je najbolje. Jaoj, koliko dugo nisam nosila ovu majcu. Pa mogla bih je ukombinovati sa novim bordo pantalonama. Ili ipak ne, ucrtavaju mi se bokovi. Molim, pa ko je sada ubio CeCe (Charlie, A?) WHAAAATTTT?! Ok, oni nama hoće da zamrse mozak zar ne?


Hej, ovo je baš slatko. Šta broj 28, ma staću, k'o da je 5 razred bio odavno. Hm, hm. leva noga, desna noga. Tresi, tresi. Navlači, navlači. Skok. Čučanj. Rastegni. Noge gore. Dohvati prste. Uf uspela. Nema vise rajferšlusa. A dobro, kome to i treba.
Hmm, jede mi se nesto slatko. Uuu mislim da imam milku u frižideru. Mogla bih da proverim........
Nema? Molim? MAMAAAAAAA!!!! Gde je čokolada? Kako misliš pojedena? Ko je pojeo? Ja? Lažeš. Ćao, ne pričam više sa tobom... (lup, lup). Da nastavim, sa pospremanjem. Da, da, ovo cu okačiti ovde. Ili ne?! Hm, koji ofinger vise ide uz plavi dzemper, sivi ili crni... Aaaaaa niko ne znam moje muke. Ništa ne treba mi ofinger.


Ovaj lak se bas brzo ljusti. A dosta sam ga platila. Ocekivala sam vise. A tek zanoktice. Kakve Marija tek zanoktice ima ma ja sam super. Da li bi trebalo da veceras procitam jedno ili dva poglavlja "Petog talas".      ♪Stednjak za sve (oooooo) za sve kulinarske sne. ALFA 55♪                            Hm, bas sad razmisljas o zivotu. Da li sam ja srecna? Da. Ustvari ne. Sve zavisi sta je to sreca. Da li smo srecni kad imamo prijatelje, ili kada imamo puno para. Ko smo mi? Smo mi ti srecni ljudi. Ne znam. Cekaj ne znam? (Plac, plac, plac, plac. Kme, kme, kme, kme, :'( )
Srecna sam kada pevam. Da mogla bih malo, nisam odavno. Mada sigurna sam da sam nesto pocela da radim, no koga briga. ♪BABY, ALLL I WAAAANT IS YOUUUU♪  Umorih se, mogla bih sesti malo. (Drrr, zvono). NINA?! Vec si dosla, ali moja sobaa.......

Hey, pipl. Nadam se da ste uzivali citajuci ovo, i da ste se ismejali do bola.. Zamislite me kao girly girl svu u roze obucenu i onda citajte ispocetka. Bice jos ovoh "#Devojka razmislja" postova. Hope you like it. :*