World around you

Postojala je osoba koja je krala moje postove kao i od još dosta drugih blogera (jedino sam Dušana prepoznala) i postavljala ih kao svoje na profil na Wattpadu. U svakom slučaju on je ugasio taj profil, odmah kad smo ga i upozorili da znamo šta radi.
Ja samo želim da vam svima dam do znanja da svi postovi koji se nalaze na mom blogu su SAMO MOJI i da ako vidite iste tekstove, znate da su zaista moji.
Pozdrav za tog lika koji je kopirao moje tekstove, jer tako znam da sam bogovska-vrhunska-otmena-strava-kraljica i da ima osoba koje su oduševljene mojim radom i koje žele da pišu kao i ja. Ipak, ne dopada mi se to što neko uzima zasluge za nešto što sam ja napisala iz duše i zaista se potrudila.
Poz, i za devojčicu koja mi je javila da se to i dešava. ☺


Ok, krenimo sa današnjim postom. Ali najpre vratimo se u prošlost, kada je mala Iva imala svega 5 godina. Pa tada me je uvek oduševljavao Milioner, pogotovo onaj za decu. I svako veče sam trčala da upalim TV samo da bih tih sat vremena uspela pogledati sve. Bila sam dosta mala i nisam znala puno odgovora (uglvnom samo one na početku i one koje imaju veze sa nekim crtaim filmom, to sam razbijala). I tako sam se ja zarekla da ću kad budem imala 15 godina prijaviti se za taj Milioner kids, i biti tamo najbolja i zaista postati milioner. Ipak, kao što i sami znate, taj kviz je veoma ubrzo i prekinut tako da nikad neću živeti svoj dečiji san. Ali dobro. Hahahah


Ostali kvizovi me i nisu nešto puno interesovali. Možda jesu bili interesantni, i ja ih jesam gledala ali ipak milioner je milioner. Haahaha Kvizovi su me oduvek interesovali zato što sam ja osoba koja jako voli da se takmiči, a onda i da saznaje nove stvari. Obožavam da se edukujem i sad će to vama zvučati čudno i glupo, ali šta da vam kažem, to sam ja. XD Obožavam da eto naučim nešzo novo iz opšte kulture, ali i tako neke glupe činjenice. Prosto, na mene se kao lepe podaci i ako jednom nešto pročitam zapamtiću ga zauvek. Npr. koliko je visoka statua Isusa u Riu, ili koliko golova je Nemačka postigla na evropskom prvenstvu 1984 itd... Imam memorijsko pamćenje, a i te činjenice će mi sigurno nekad biti potrebne. A i moram reći da obožavam da zadivim nekoga pričajući mu tako neke lude stvari (mislim, koliko ajkula ima zuba?) Hahahha


Već 3 godine imam nalog na ConQuiztador-u, ali mogu reći da ga igram svakodnevno od ovog leta. Nekako sam dosta sazrela, ipak završila sam osnovnu školu (ah, kako sam velika), i znam sad baš dosta više. A i igram sa roditeljima, pa onda razbijamo. Niko ne može da nas pobedi. Igra je sledeća:
igra se dešava na teritriji Srbije (ali možete da igrate i ako niste iz Srbije) i tamo kao gradite kule i osvajate polja. Ko na kraju igre bude imao najviše poena, odnosno polja, pobeđuje. Vi tako moežete napredovati, skupljati te neke pare, kupovati pomoći itd.. Poenta je da sva polja osvajate putem pitanja. Kada odgovorite tačno dobijate polje. U svakom slučaju moja preporuka je da napravite nalog (besplatno je) i sve će vam biti jasnije.


Ima puno dobrih igrica, koje vas neće zaglupeti, nego eto na neki način se obrazujete saznajete nove stvari a opet da ne držite knjige ispred sebe. Slažem se da se na raspustu treba odmoriti, ali ne i baš zaglupeti. Tako da su te neke igrice i nravno čitanje knjiga sasvim dovoljno da vam drži taj neki nivo koncentracije i da ne zaboravite sve baš do 1 sptembra, koji se inače jako približio, da je to strašno. Ali dobro, trudim se da uživam dok još mogu. :)

Probni se završio. Znam rezultate. Sedam iz matematike, sedam iz srpskog i kombinovani još nisu pregledali ali znam da ću imati 8+ poena. Od 10, naravno. :)


Pošto sam sada u velikoj gužvi (škola, republičko i prijemni) trudim se da svoje vreme jako dobro organizujem. A iskreno i ne ide mi baš. Imam i previše slobodnog vremena, mnogo gledam u laptop, pevam, plešem, ali i ja sam ljudsko biće. Moram živeti. Zapostavila sam blog, ali kao što vidite vraćam se nazad, i idemo punom parom napred. ♥♥


Imam neki problem da ne mogu ništa da radim ako mi soba nije pospremljena. Iako sam suviše lenja za pospremanje, jako volim kada mi je sve uredno. Jel realno ne možete raditi u haosu makar on bio i onaj "umetnički". ☺


Prvi savet za organizaciju učenja jeste da izdvojite na papir šta trebate da učite. Počnite od toga. Tako će vam malo biti lakše u mozgu jer će te znati sve vaše obaveze. Zalepite taj spisak na neko vidljivo mesto pored koga često prolazite. Tako svaki put kad prođete osećate križu savesti što zaista ne učite i to će biti dovoljno za početak. ☺


Zatim, odredite sebi prioritet. Vi ne možete u istom danu učiti sve predmete za prijemni, i pritom i za školu. Ako sutra imate kontrolni iz biologije preporučujem da prvo to naučite (ionako vam i to treba za prijemni, znači ubijate 2 muve istim udarcem). Kasnije tog dana pročitajte još nešto ali zapamtiteČ VI NISTE SUPERMAN (izvinjavam se ljudima koji to zaista i jesu).


Odredite koliko vremena posvećujete kom poslu i toga s striktno držite. Ujutru napravite plan šta ćete tog dana raditi u kom vremenskom periodu, i turidte se da do ispunite. I da ugasite telefon i sve ostalo što vas može ometati.

Kasno je večeras za još neko pisanje. Već sam napisala nešto unapred jer vam spremam nešto divno za koji dan, pa očekujte to. Recite mi u komentarima kako vi organizujete svoje vreme i šta vam pomaže u lakšem učenju.

Provalila sam kako svaki drugi moj post počinje mojim jadikovanjem i kukanjem. No, to menjam. Znate da imam puno obaveza, nemam interneta (sad sam išla do sbb-a da tražim da mi puste net ili cu plakati i napraviti scenu, vidite kako sam zavrsila posao. :D ).








Ja mogu da kažem da dosta dobro govorim engleski, dokaz za to jeste da ja kad slušam nešto na YouTube-u uglavnom sve razumem. Mogu reći sve što želim, doduše to možda nije 100% tačno jer ja koristim 3 do 4 vremena a Englezi koriste mnogo više. Ja sam zadovoljna, Naravno, treba mi usavršavanja ali ima vremena, radiću na tome.


Način na koji sam ja naučila engleski nije baš pouzdan. Idem na privatne časove od trećeg razreda ali ne mogu to smatrati faktorom mog dobrog fonda reči. Mislim da je to pre gledanje puno stranih filmova, Disney kanala, serija, ali i slušanje muzike i čitanje knjiga. To je ono što vam ja mogu preporučiti. Trudite se da što više slušate jezik, pogotovo kada je engleski u pitanju, jer njega zaista i imate gde čuti.

Sve ovo što sam vam gore napisala, ja sad pokušavam da usvojim za nemački. Ja nemački učim već 6 godina i to ne u školi nego privatno, ali polažem razredni ispit u drugoj školi pa mi se to upisuje u svedočanstvo, Duga priča. No, nemački je meni savrčen jezik. Učim ga iz čiste ljubavi, i naravno ogromne porodice tamo. :) Ja svaki put kad ga čujem oduševim se, i maštam o danu kada ću moći gledati njihovu televiziju i bez prevoda. Medjutim od maštanja nema ništa. Moram vredno raditi. Pored toliko broja članova, vremena kao i pravila ja i dalje ne znam pričati. Dzabe to što ja znam ispričati sve o perfektu, kad ne znam šta neka reč znači. A reči su, deco moja, najbitnija stvar. Bez reči nema ni jezika. (Auuu Ivo, koja logika, ja ne verujem XD )


I tako ja moram naučiti hiljade i hiljade nemačkih reči sa hiljadama i hiljadama njihovih mučnm članova (der, die, das). Kada sam letos bila u Nemačkoj svi su me terali da pričam sa rođacima, a meni te nečto glupo, te ne znam. Ustvari, ja sam njih razumela ali kako reći ono što želim? Kako upotrebiti pravi padež?  Problem je baš u ne slušanju i ne pričanju svakodnevno. Sada se trudim da koliko toliko to ispravim gledajući nemačke serije bez prevoda i slušajući njihovu muziku. Javiću vam kako je to prošlo. :D

Recite mi koje jezike vi učite, kako i da li vam idu. :)

Vi ne znate koliko je meni sada u zivotu (ne) tesko. Znaci prva stvar je ta da nemam laptop. Tacnije pokvario se neki flet kabl, ne znam ni ja sta, sluzi da prenosi ostro sliku na ekranu. U svakom slucaju laptop mi je idalje pod garancijom pa sam morala to da iskoristim i da ga brze bolje odnesem u Gigatron, pa da mi sto pre poprave. Tako je bilo. Evo proslo je skoro 2 nedelje (kada pisem ovo) i nista. No to ne bi mi bio veliki problem. Znate kao, spremila sam dva posta unapred ok, imam telefon prezivecu neki period. Pozajmljivacu laptop od koga stignem u kuci i to. I onda se desilo sledece.


Dva dana nakon pozdravljanja sa laptopom ja sam slomila telefon. Nije da mi je to prvi put, ali opet. Evo kako je sve bilo. Dosla sam iz skole, sva presrecna jer sam tog dana dobila cak 4 petice, skacem po kuci, smejem se i uzivam. Tata me pozove da idem sa njim da se provozamo da on uzme nesto i ja naravno pristanem (taman, reko usput jos malo da se hvalim XD). I tako ja ulazim u kola, sve ok, kad cujem neki udarac. Ma reko sutnula sam neki kamen 100%. U kolima shvatam da mi nema telefona, i kao dobro zaboravila sam ga kuci. Dolazimo ispred kapije, ja izlazim kad ono odmah ispod mojih nogu moj telefon. Ja ga podizem kad ono njemu polomljen ekran, tj. moj tata ga je kolima pregazio. Dap, ljud, zamislite koji sam ja baksuz. Ako se nesto desi mom televizoru u narednih 5 dana roknucu se, ali ozbiljno!!!


Najludje od svega je to sto on u potpunosti radi. Ali ekran mu je slomljen i u jednom uglu je potamneo. Stvar je u tome, da sam planirala da menjam telefon u septembru kada krenem u srednju, ali izgleda da od toga nema nista. Proslo leto u Nemackoj sam isto polomila telefon.. Za mene je izgleda fiksni, ako je i to. ☺☺ I tako ja lepo nemam sada ni telefon ni laptop. Sada sam malo ugrabila sestrin, pa vam pisem ovo. Iskreno ne znam idalje poentu posta, ali smislicu nesto do kraja. Valjda. XD

Sada imam bas puno obaveza i veceras sam htela da placem. Blizi mi se probni prijemni, nastavnici nam zadaju 1000 hamera, teraju nas da ucimo i bukvalno nemam vremena ni za sta. A internet mi uvek samo oduzima vreme, pa ovako sam barem mirna. Nema poruka, nema uznemiravanja, mogu da se posvetim samooo ucenju. Kmeee (zamislite me kako placem)
Ono sto jos mozete raditi kada nemate internet i kada postanete antisocijalna osoba jeste sve sto do tada niste (a realno jeste) imali vremena.


Ja npr. sada mnogo vise citam, sredjujem sobu, provodim vreme napolju, sviram klavir ali prvenstveno ucim i obilazim rodjake. Dap, ovo zadnje je ustvari najgore.
Ono sto vam mnogu reci jeste da me oci mnogo manje bole, lakse zaspim, ne zujim (kako bi moja mama rekla), manje me ledja bole (evo, upravo pocinju), osecam se opustenije i vise se odmorim samo lezeci nego za internetom. 
Ovo sve zvuci cudno, ali stvarno jeste. Iako sada zvucim kao moja baba, zivot mi je mnogo laksi. Salim se samo. Lazem, da znate. BUGHAHAHHAHAHAHAH

P.S. U trenutku kad objavljujem ovaj post, laptop mi je kuci, na sigurnom, tako da mi je sada zivot super. XD

Interesantna tema za pisanje, morate prizanti. Sve vreme sam razmisljala sta bih mogla da pisem i evo pre 1.5 sekundi mi je onako ovo sinulo.


Sigurno svi ste nekad pozeleli da se promenite, bar na kratko. Da izbacite neku gadnu naviku ili da postanete bolji ljudi. Ja smatram da ne trebate promeniti svoju licnost zbog drustva ili drugih stvari. Niko od nas nije savrsen i pravi prijatelj vas treba prihvatiti onakvi kakvi jeste. Fini, cutljivi, pametni, pricljivi ili dosadni...


Naravno, ukoliko zelite vise prijatelja i da vas ljudi vise vole, morate malcice poraditi na sebi. To nije menanje vec samokontrola. A to je da ne mozete uvek svima sve reci bas tako kako mislite. To takodje nije ni laganje vec uoblicavanje price.
Ukoliko vasa drugarica ima novu majcu i pitala vas je za misljenje, a vi bas i niste odusevljenji nemoj te joj odmah reci "Ufff odvratna je". Vec smislite nacin da joj lepo kazete i da se ne uvredi. Npr. "Simpaticna ti je majca. Mozda boja nija bas odgovarajuca ali ce lepo ici sa svetlo plavim farmerkama" To se jos zove i sendvic osecanja jer jednu "uvredu" kazete izmedju dve lepe recenice koje ublaze stanje.
A ukoliko to ne mozete, nema veze. Ne jurite ni za kim jer niko ne juri za vama zar ne? Opustite se i zivite svoj zivot. To je lekcija koju sam ja naucila. ;)


A sada da popricamo o mali promenama, tacnije poboljsavanju licnosti. Ovo se odnosi na nesto sto mnogo zelite da uradite ali prosto ne znate kako ili to stalno odlazete. Meni kad ovo neko kaze, prvo mi padne na pamet prica o mrsavljenju.
Kod nas kao i u celom svetu postoji veliki procenat gojaznosti dece a devojcicama u nasem uzrastu je jako stalo do izgleda pa sve zele da "smanje". I umesto da krenu na djetu ove se utezu u neke helanke i kupuju crne siroke stvari da pokriju salo. Ok je kad je neko malo puniji ali se trudi da smrsa ali ne kad neko stalno kuka na svoju kilazu a ne preuzima nista povodom toga.



Kao sto bi moja mama rekla najteze je krenuti, posle je sve lakse. Ja ne jedem slatko pune dve nedelje i recicu vam da sam na neki nacin ponosna na sebe. Ja nisam prestala da jedem da bih smrsala vec zato sto ja nemam mere u jedenju slatkisa i onda mi cesto bude muka. -_-
Takodje moji ukucani stalno pricacaju da hoce da smrsaju a smatraju da je nemoguce prestati jesti slatko. Eto imate mene kao zivi dokaz da je moguce.

Jedan dan kad ustanete iz kreveta recite se: "Od danas vise ne jedem slatko!" To je bolje nego da stalno nesto odlazete. Verujte mi, samo prvi dan krizirate i mnogo vam se trazi nesto slatko, a posle vam bude muka i na samu pomisao na to. Juce sam isla na cas iz matematike i setila sam se da kad sam prosli put isla da sam pred cas pojela celu jafu od 200 grama sama. Sto je mnogo, mnogo je!!☺

Sto jedes manje slatkisa manje ces zudeti za njima!

Slicna stvar je i sa ucenjem. Krajnje je vreme da se probudite. Znam koliko vas mrzi, i mene mrzi. Ali morate, to je vas posao. Bilo bi lepo da vas roditelji teraju i smaraju sa tim i da vi na kraju krenete da ucite da ih vise ne bi slusali. Takav je slucaj kod mene. A ukoliko vam roditelji puno rade i nisu cesto kuci onda ste primorani da sami sebe terate. To je najteze ali probajte ovako.
Ugasite sve gedzete, skuvajte sebi neki caj ili toplu cokoladu, uzmite knjigu, sedite na vase omiljeno mesto za ucenje i krenite. Sto manje odlazete bice vam lakse.
Zapamtite jednu stvar: kad odrastete kajacete se sto niste zavrsili skolu i sto sada nemate lep i lak posao i sve biste dali da se vratite u skolske klupe.


Moja mama ce se verovatno cepati od smeha kad ovo bude citala. Kako sam ono gore lepo napisala pomislio bi covek da ja ucim i da sam vredna ko pcelica Maja. Ali pola mog uspeha ne bi bilo da nema moje mame koja me stalno tera i tate koji mi puno pomaze i prica o buducnosti. Sada ce valjda shvatiti da nije uzaludno sve ono sto pricaju.☺

Post sam pocela da pisem popodne, ali sam veceras zavrsila jer sam morala da ucim. Hahaha, ali ozbiljno. Imam sutra 3 predmeta da odgovaram plus imam gradsko za vikend a nisam bas mnogo ucila i krajnje je vreme. Ocekujte uskoro nove recenzijee.♥

Ne ovo nije nova vrsta postova nego samo nisam znala kako da ga nazovem. Imam svasta da vam pricam pa sam odlucila ovo da pisem. Jako sam umorna ali ovih 99 citalaca me jako motivise tako da...
Ovo je bila toliko teska nedelja da je to neverovatno. Toliki broj kontrolnih da je to nemoguce postici. Imala sam tezak kontrolni iz istorije, naucila sam pola knjige i a kraju mi nije bilo ni potrebno toliko znanje i ucenje ali dobro. Valjda ce biti petica.


U sredu uvece sam isla na premijeru film "Pepeljuga". To je najnovija Pepeljuga. Prica je uglavnom ista ali je dosta smesnija, zivopisnija i zanimljivija. Znam da neki od vas vole pepeljuga pa sam zato to pomenula.
Jako sa zelela da je pogledam, zato sto sam bila njen veliki fan i divno je bilo setiti se tako neceg. Kad sam bila mala zvala sam je "Pepegulja".☺ Najvise je blo odraslih osoba, otprilike oko 25-30 godina, jer su svi oni odrasli na tom filmu.
Jedini je bio problem taj da smo drugarice i ja sedele u 2 redu (a prvi je prazan) pa mi je glava stalno bila podignuta. :( Imala sam osecaj kao da pricam sa nekim mojim drugovima zato sto su svi visi od mene. Ali dobro nije bilo strasno. Moje drugarice i ja smo se toliko zezale i smejale, pa nam nista nije smetalo. Hehehe.♥

U petak posle skole sam se setila da je sutra opstinsko iz biologije a da ja nisam pola toga ponovila. Ostao je tezak nervni sistem, zlezde.. I ja sam naravno ponesto uradila i izvukla sve na papir. Ujutru sam samo malo ponovila i dosla na takmicenje. Iako je u mojoj opstini putovali smo dugo dugo dugo...

Dosla sam tamo dobila test i po pi put u zivotu imala sam srecu na takmicenju. Dosla su mi sva pitanja koja sam znala i procitala ranije. Moja nastavnica je ostala da pregleda testove, i onda nam je javila rezultate. Iiiii ja sam imala 89 poena tj. PROSLA sam na GRADSKO. Joooj Boze, koliko sam uzbudjena. U 5 sam isla na gradsko i falio mi je poen za 3 mesto. :( A prosle godine je na opstini bilo toliko tesko da drug i ja koji smo zajedno radili nismo znali da uradimo. No, dobro sta je bilo bilo je- sad je novo takmicenje nove nade i idemo dalje.♥ XD

 Nego nikako da dodje taj moj 100 clan. Heheh. Ukoliko zelite uclanite se i to bi mi bio super poklon i pohvala za prolazak na gradsko. Ali naravno samo ako hocete.♪