World around you

Ustala sam ranije da bih napisala post. A ujedno se navikavam na rano ustajanje za školu, tačnije ubiajm dve muve jedinm udarcem. XD

Današnji post će biti pun saveta za učenje, ali onih stvarnih i unikatnih. Ne samo da vam napišem: "Podvlačite" ili "Učite redovno". Alo ljudi svi znamo za to, ne otkrkivate vi nama Ameriku. 

Ne, ja ću danas biti šrebersko kraljevska Iva, koja uvek sve zna, i njena ruka je uvek u vazduhu, pa će tako biti i u ovom postu. Podeliću vam 3 mala, ali efektivna saveta za učenje. ☺

Takođe, već sam pisala post o tajnama nas "štrebera" i to proćitajte ovde.

Proučavanje:

Ovo je najbitniji deo, pa dobro poslušajte. Najbolji način da naučite šta nastavnici traže i najviše vole jeste da ih proučavate. Ukoliko krećete u srednju školu, ili 5 razred krenite sa proučavanjem odmah. Ja nisam znala kako to najbolje da radim u 5 razredu, ali sad za srednju školu sam spremna, i zapeću još od početka. Znači trebaće vam možda jedno polugodište da otkrijete sve detalje, ali samo posmatrajte. Uočavajte ko šta traži. Da li je lakše odgovarati usmeno, ili raditi kontrolni. Da li najviše voli da se javljate na času, ili da budete jednostavno samo ćutite. I da, OBAVEZNO jurite "lake" ocene. Na neke referate, ili grupne radove, pluseve i male petice. Uostalom, ne morate otići na svaki kontrolni. :D
Svo to ostavljam na vama, i vašem istraživanju. Verujte mi, ovo je jedini način da se prilagodite svim nastavnicima.☺


Izvlačenje: 
Ne znam koliko je ovo dobar način za učenje, ali meni je zaista puno pomoglo. Ja najviše volim da sve što učim izvučem na papir. Međutim, pošto sam lenja, najčešće samo prekucavam na laptopu pa posle štampam. Iako nekad prekucam maltene isto kao što piše u svesci, to je najbolji način da nešto zasita naučim. Jer, ja imam memorijsko pamćenje, i kada nešto jednom napišem meni to ostane zapečaćeno u mozgu.  Najbolji način jeste da probate ovo, pa ako vam odgovara nastavite. Ako ne, pronađite neki novi način za učenje. Svi smo mi drugačiji.


Podsetnici:
Kada učite npr. godine iz istorije i ima ih puno, napišite na one lepljive papiriće neku godinu i ispod kratak opis. Ili, ja kad sam učila iz srpskog zavisne rečenice (kojh ima takoo puno), svaku sam posebno pisala na papirićima i ispod njihovo obeležje, značenje i sve ostalo što mi treba za to. ☺
Ili ih zalepite iznad stola, ili koristite onu staru foru da ih lepite svuda gde stignete i gde stalno gledate. Ili jednostavno možete poneti neki od tih papirića sa vama na kontrolni i sakriti ga, da ako dođe nešto slično eto da imate. Ne kažem da to treba uvek raditi, ali ponekad kad baš zapne, nije zločin. XD

Možda ste već čuli za ove savete, i možda ih još i korisitite, ali sigurno će se pronaći neko ko nije čuo, i kome će dobro doći. A taman sam i sebe podsetila šta treba raditi, odnosno kako treba učiti jer će biti ovo teška godina.
Recite mi u komentarima kako vi učite?

Pošto se približava taj kobni prvi septembar, sve što čitam jesu postovi o školi, polasku u školu, priboru, nastavnicima i svim ostalim komponentama koji imaju veze sa tom obrazovnom ustanovom. Ja sam ove godine maturirala (osnovnu školu) i završila sam prvo poglavlje mog života. Bilo je uspona i padova, dosta uspomena i dobrih i loših, ali sve u svemu dobro je prošlo. Sada je preda mnom jedna nova škola, novi list života i uopšteno novi početak. Nadam se da će biti dobar. :)

UPOZORENJE!

OVAJ POST JE JAKO SMEŠAN I VELIKE SU ŠANSE DA VAS ZABOLI STOMAK OD SMEJANJA. UKOLIKO ŽELITE DA UMRETE OD SMEHA, NASTAVITE SA ČITANJEM. A UKOLIKO TO PAK NE ŽELITE, SAČUVAJTE OVAJ POST ZA NEKI DAN KAD SE NE BUDETE OSEĆALI BAŠ SREĆNO. ULEPŠAĆE VAM DAN, VERUJTE MI!

O INDIKACIJAMA, MERAMA OPREZA I NEŽELJENIM REAKCIJAMA NA POST POSAVETUJTE SE SA VAŠIM OMILJENIM BLOGEROM! 

Matematika:

Krenimo sa mojom bivšom nastavnicom matematike. Ona je definitivno žena koju ću jakoo dugo pamtiti, pa vredi joj dati prednost. Ona je ženica u 55-oj godini, ali ne izgleda baš tako jer svaki put kad joj izađe neka bora, ide na lasersko uklanjanje. Mogu reći da me je ona naučila svemu osim matematici. Često smo na času sa njom diskutovali o tome "Zašto prvačići ne nose sami rančeve" ili "Kako deca pomoću slušalica u autobusu pričaju sa vanzemaljcima". Naravno, nikako ne smem izostaviti njeno savršeno predavanje, gde svaki put kad ne zna neki zadatak da uradi (to je otprilike svaki čas) kaže da ga je nemoguće uraditi ili da su rešenja netačna. "Nema veze što vam nisam zadala domaći, vi ste trebali da ga uradite" govorila nam je svaki čas. ☺
Kada smo radili skraćivanje i produživanje razlomaka u 5 razredu ona nam je to ovako objasnila: "O ovoj temi razgovaraćemo kroz suknje. Vi imate neku suknju, ali je suviše kratka da biste je nosili u školu. I onda je morate produžiti kao što produžujete razlomke. Ali ja sam primetila da dečaci mnogo više vole one kratke suknje, pa ćemo ih mi ponovo skratiti i pevati "Mini, mini, mini suknja. Lepo ti stoji. Nosi je stalno!"" Ne, ne lažem. To je zaista bilo tako. Često je pričala neke gluposti koje niko ne razume, ili se jednostavno zagleda kroz prozor i ostane tako i po 10 minuta.

Srpski: 

 Nastavnicu srpskog smo dobili u 6 razredu, i mogu reći da sam srpski zaista dobro kod nje naučila. Iako idalje pravim neke male pravopisne greškice (vi ste uvek tu da me ispravite) jer često ne obraćam pažnju na to, mogu reći da sam jako pismena. Ono što ću joj zameriti jeste što se stalno drala na nas, i nikad nije znala šta tačno želi. Ako pričamo na času, zašto pričamo. Ako ćutimo kakvo je to ponašanje da ništa ne progovaramo. Često se svađala sa nemirnom decom, na nivou kakav jedan nastavnik ne treba da ima. Jednom prilikom je jednu devojčicu dobro izvređala, jer eto ona žena voli da se svađa.☺


Engleski:
Đosla će mi zauvek ostati omiljena nastvnica. Pravo ime joj je Slađana, ali nekolicina nas su je zvali Đosla (kontate Slađana-Slađa-Đosla), i ona nam je to dozvoljavala. Čak smo se i pred zbornicom drali "ĐOSLA GDEE SII?". Uvek se trudila da bude kreativna, iako joj to i nije išlo baš najbolje. Časove engleskog smo provodili razgovarajući o engleskim čajankama, našoj maloj školskoj olimpijadi, takmičenjima, ili nekoj drugoj temi gde u razgovoru učestvuje samo nas petoro.
Ipak, zahvaljujući njoj, moja 3 druga i ja smo zadnje 3 nedelje osmog razloga proveli kod nje u kabinetu radeći šta god želimo. Ona nam je bukvalno poklonila ključeve, i dozvolila da tu sedimo koliko god hoćemo, a ostalim nastavnicima smo govorili da spremamo neku priredbu. Ona nam je čak donosila i slatkiše, a ponekad je i sedela sa nama. Preturali smo joj po kabinetu stalno, tako da i dan danas znam gde joj se nalazi svaki mogući papir, i kontrolni. Hohoho
 Ali samo zamsilite kako mi je bilo da budem zatvorena u sobi 3m*3m sa tri luda dečaka. XD


Fizičko:
Možda i najgora nastavnica koja mi je ikada predavala. Suzana Suzi Guzi, je jedna mlada nastavnica, sa maksimalnih 28 godina. Ona je nas URNISALA. Znate vi šta znači urnisala. Jednom prilikom smo trčali svih 45 minuta. Ja tada naravno nisam ni radila fizičko, jer ko me zna, zna da ja nikada ne radim fizičko. Samo kada moram. I stalno sam vodila ratove sa njom oko moje petice. Žena uporno nije htela da mi zaključi 5, iako mi je prosek 4,44 jer ja eto ne mogu da skočim preko 2 metra u dalj. Ona nas je tako ocenjivala po onom najboljem. Ako jedna devojčica koja je atletičarka, istrči 30m za 5 sekundi (lupam bre) onda vam je to minimum za pet.  Mada na kraju mi je uvek poklanjala petice, jer su se u tu priču uključili i moji roditilji, razredni starešina, pedagog i psiholog. Mislim bolidno je da ja ne budem Vukovac, jer imam jednu četvorku iz fizičkog. Čak nije htela da vodi naše dečake na takmičenje iz košarke, jer se naljutila na njih, iz nekog nepoznatog razloga.☺


Likovno:
Eee Ivanka, Ivanka. Ko bi rekao da ću ti ponovo izgovoriti ime. Nastavnica likovnog koja nas je mučila sa radovima. I nastavnica koja je bila pre nje je bila loša, ali Ivanka. Ona nas je terala da svakog četvrtka ostajemo 7, a ponekad i 8 čas zbog crtanja, slikanja i vajanja na kojem pola njih ne bude, a i mi koji smo tu gledamo u plafon i nemamo pojma šta da radimo. Ona je znala da 95% nas ne radi sam radove, već su u to uključeni baba, mama, tata, strina, deda, i svi ostali u porodici koji znaju iole da crtaju. Pa šta ćemo kad nam žena zada rad za likovno, za csv, i plus jedan dodatni domaći rad koji je u fazonu: plakat za Novu godinu, ili uskršnje jaje, ili bilo šta drugo tako glupo da ni ona sama ne zna šta će joj. I da, delila je ocene kako joj odgovara. Mene je volela pa čak i za najružniji rad dala bi mi 5, eventualno 4. A ako je nervirate, daće vam 2 bez problema, a nekom ružnijem radu daće 4. I nemojte se nikada svađati sa njom. NIKAD!
Obavezno je na stolu držala jedan teg, ja mislim do terazija, sa kojim je stalno lupala i lupala da cela škola odzvanja. Sto samo što nije pukao, ali ko da nju to briga. Vreme je provodila u svom kabinetu crtajući neke panoe za ukrašavanje škole u vidu leptirića i cvetića.

Najzad sam napisala ovaj post. Mislila sam da ga napišem još ranije, ali nisam želela zbog toga što sam ja idalje išla u tu školu. Sad kad zvanično više ne idem, briga me. Hahahah Nije da će neko od njih to pročitati, ali nisam želela da ih tako cinkarim dok sam idalje deo njihove "igre". Tako da za 4 godine očekujte ovo o nastavnicima iz srednje.
Ako želite drugi deo sa ostalim nastavnicima recite mi u komentarima. 
Recite mi nesto o vašim ludim nastavnicima. 

Život je jako čudan i jako težak. A da ne pričamo o tome koliko vreme prebrzo prolazi i da ću vrlo ubrzo postati odrasla i samostalna, naći posao i na kraju izabrati čoveka sa kojim želim provesti ostatak svog života i imati decu. Jeste da ja sad imam 15 godina i da će se sve to desiti u narednih 15 godina, ali ipak počinjem da se plašim. Počinjem da se plašim da možda neću stići da uradim sve što sam oduvek želela, i možda neću uspeti da uživam u svakom danu. A šta ako i nisam spremna na svu toliko odgovornost? Ovde je odgovor bar lak. Ne. Nisam spremna.

Složićete se da 15-20 godina stvarno dugačak vremenski period i da imam dosta vremena u svom mladalačkom životu, dok me eto ne sustignu obaveze. Nije strašno ni to. Svi to prožive, čak neki i smatraju da je to i najlepši period života. Mada ja smatram da je svako doba, i svaki dan predivan i važan na svoj način. Ipak, juče sam sa roditeljima slušala staru muziku. Mislim teško je reći staru, to su neke 70' i 80'. Za mene je to bilo odavno, ali moji roditelji kažu kao: "Pa to je bilo skoro." I za njih to i jeste bilo skoro. I onda tako shvatim da će se jednog dana pričati kako su te 2000' bile takoo davno. A mi svi ostanemo mladi u duši i uspomene i dalje stoje kao da su se tek pre par godina desile.


Danas deca prebrzo odrastaju. Sad zvučim kao neka baba ali je stvarno tako. Kada vidim da devojčice mojih godina izlaze po klubovima, napijaju se, a da ne pričam o tome kako se oblače i ponašaju. Ja smatram da ne treba nigde žuriti već ono, sve sa svojim godinama. Ali oblačenje današnje omladine nije ni za jedan period. Jedno je kad vi nosite kratak šorc, a drugo kad vam pola zadnjice ispadne. No, hajde, neću ja o tome pričati. Već samo želim da vam kažem da nigde ne žurite, već sve polako. Radite sve umereno i primerno svojim godinama.


Ponekad samo razmišljam i razmišljam i razmišljam. I šta onda? Dođem lepo do zaključka da će meni ova srednja škola proleteti i da ja možda neću u tom trenutku biti zadovoljna takvim životom i da ću jelte, samo čekati da postanem starija za još jednu, i još jednu i još jednu godinu. I na kraju ću doživeti sve te godine koje sam toliko dugo čekala i shvatiti da je eto prošlo sve, ali da ja idalje nešto čekam.  Samo što eto više ne znam šta je to.
Pored toga, plašim se da će vreme tako brzo proći i da ja neću uspeti da uradim sve što sam zamislila i da ću samo jedno jutro otvoriti oči i shvatiti da sam majka i da treba da spremam doručak, i odvedem decu u školu.

Nisam spremna za neku tako veliku odgovornost, ili bilo kakvu odgovornost. Baš zato mi je i drago što mene moji roditelji ne puštaju da radim baš sve što želim. Iako bih ja svakodnevno lutala gradom, i želela da postanem "odrasla", sa odrastanjem stiže i ogroman broj obaveza i odgovornosti. Tako da, ću se ipak snaći sa tom teriotrijom za izlaske i šetnje dokle smem, jer iako bih ja kao volela da oni mene malo više oslobode, nikada ne bih sebe mogla da zamislim da živim u nekom internatu zbog škole, i da kuvam, čistim, perem i sve ostalo da radim sama. Strpeću se još malo. ☺

Kasnim 10 dana sa ovim postovima, dap. Šta ću. Mrzelo me je da pišem bilo šta, i znam da je to sebično ali i ja imam nekad te dane gde mi se samo čitaju knjige i gledaju Prank videi na YouTube-u. Ono što želim da vam kažem sada jeste da zvanično počinjem sa postovima o polasku u školu jer mi je to drugi omiljeni period u godini (posle Novogodišnjih i Božićnih praznika). Naziv je isti kao i prošle godine, i vi OBAVEZNO, ali OBAVEZNO kliknite ovde i pročitajte moje prošlogoišnje postovi, jer ima nekih mnogo moćnih DIY ideja, i saveta i ko zna čega još, ali pogledajtee. Hahahah

No, vratimo se temi. Koliko god se mi opirali činjenici da ćemo za tačno 3 nedelje krenuti u školu ne možemo ništa uraditi da to sprečimo. Znam, znam prebrzo je prošao raspust, svi hoćemo de još traje, bla bla i ostali izgovori. To jeste. Ali najbolje je da prihvatimo tu činjenicu što ranije jer će nam to onda mnogo lakše pasti tog kobnog prvog septembra. Naravno, nemojte da se ponašate kao potpuna budala (ja) i da svoje poslednje dane odmora trošite na razmišljanje o školi već pokušajte da se odmorite što više možete, da napunite baterije za predstojeću godinu i što je najbitnije uradite sve one stvari koje planirate celo leto a idalje niste uradili. Tik, tak, sat otkucava bolje požurite. ☺


Ja iskreno ne znem šta da mislim. Pomalo je strašno to štoraspust tako brzo proleti, ali i ne smeta mi. Jedini razglog zbog čega bih želela još da traje jer smatram da se nisam dovoljno odmorila, a to je najveći problem. Prethodna godina mi je bila užasno naporna i netrpana brdom takmičenja, obaveza, priredbi kao i na kraju samim prijemnim ispitom i upisom u srednju školu. Iako je sve prošlo kako treba i očekivano idalje je to za mene bio dosta veliki stres, i užasno mi je trebao odmor nakon toga. I dobila sam ga, da, ali nekako uvek mi se čini da nije dovoljno, iako neki tamo odrasli ljudi smatraju da je 2 ili 2,5 meseca sasvim dovoljno za odmor jednog učenika.


Jaoj Bože kad se samo vratim u jun. Pa mislila sam da se frka oko prijemnog nikad neće završiti a eto i to je prošlo. I tada kada sam upisala željenu školu sam se toliko radovala da je to neverovatno. Bila sam u fazonu, kao: "Ma ne moram ja da idem na raspust uopšte samo da krenem u školu i novo odeljenje i novo društvo i novo sve. AAAAA JEDVA ČEKAM."
Međutim tada sam idalje bila u ono fazonu učenje, a sada, iskreno ne bih krenula u škulu ni za šta. Tačnije kreće mi se u školu, i imam tu euforiju oko novog okruženja, ali samo kad ne bih morala da učim (što je čudno, jer meni i nije mnogo teško da učim).


I mislim da je to to za ovaj post. Uskoro će ih biti još i još i još. Iiii da. Ne znam šta još da vam kažem, osim da uživate koliko još možete, i da čitate moje postove jer će biti interesantno, tako da se obavezno učlanite u moj blog, i zamišljajte da sam rekla još neke predivne i dirljive reči koje će vas eto naterati na razmišljanje i učlanjivanje i ko zna šta još. Hohohoho, aj ćao!

Ako niste čuli za kampanju o blogerima u regionu, sigurno niste posetili ovu našu zajednicu duže vreme. Ipak verujem da takvih ima zaista malo. Ja nisam želela da napišem neki isti post kao i većina njih, ali eto smislila sam nešto svoje a da pritom i promovišem našu kampanju. Više o njoj u nastavku posta. A sada pričajmo o nekim razlika između YouTube-a i Blogger-a.

Pa realno postoji samo jedna "velika" razlika, a to je da se na YouTube-u postavljaju video materijali, dok mi na Bloggeru sve pišemo. Znači teme su vrlo često jako slične (osim u mom slučaju). I kao što postoje različite vrste kanala, tako ima i drugačijih blogova. Neki se bave samo modom i šminkom, neko DIY, neko prosto voli da piše samo o knjigama i filmovima, dok neko (kao ja) najviše voli da pravi budalu od sebe i zasmejava sve one koje to i čitaju. Znači, u svakom slučaju, poenta i bloga i YouTube kanala je slična, da zanima i nešto nauči i zasmeje one koji provode vreme gledajući/čitajući taj sadržaj.

Otprilike i napor koji svi mi ulažemo je sličan. Blogeri imaju da uređuju blog stalno, da pišu, fotografišu i uređuju te slike itd. Dok YouTube-ri imaju lepo da snime i urede video. Svede se na isto. Priznajte da nije lako prebaciti misli na papir (u našem slučaju na tastaturu) i da prosto morate imati dosta talenta i vremena da smislite kako se treba lepo izraziti i reći nešto, jer je zaista lakše da se to i ispriča. Ali ja ne podaštavam rad YouTube-ra jer i oni moraju o tome da razmišljaju, doduše malo manje, ali opet mogu reći da takođe ulažu ogroman trud.

I tako, s' obzirom da se svi mi bavimo sličnim hobijem (ja ovo ne mogu nazvati poslom), zašto su YouTube-ri popularniji od nas. Mislim zašto oni imaju na hiljade i milione pratioca a mi muku mučimo da dođemo do 1000 njih. Naravno imaju neki koji se izdvajaju pa zato i zaslužuju tolike pratioce, ali kada na Tube-u imate 300-400 pretplatnika, vi ste početnici i popularni ste level 0. Dok na blogu ste bukvalno celebrity sa tolikim brojem čitaoca.

I sada dođosmo do te kampanje. Pa o čemu se radi. Milica i Amina su počele kampanju o tome kako u Srbiji postoji ogromna nepravda prema blogerima. Stvar je u tome da se u Srbiji i regionu uopšte najviše pažnje posvećuje YouTube-rima, što je i u redu, oni imaju stvarni dosta više pratioca. Ali da nije te tolike medijske pažnje ta društvena mreža nikada ne bi zavlada ovde. A nama bloggerima se ne pruža šansa da i drugi ljudi (a ima ih puno koji ne znaju za blog) vide nešto novo. Naravno da je lakše gledati video nego čitati nešto, ali sigurno ima ljudi koji bi to želeli da rade, a nisu ni svesni da nešto takvo zaista postoji.

Pa hajde svi zajedno da pokušamo nešto da uradimo povodom toga. Hajde da kontaktiramo časopise, ili forume ili ne znam ni ja šta. A ako ništa, barem se priključite ovoj akciji tako što ćete napisati neki post na sličnu temu i pomenuti ovu kampanju. Jedini način da uspemo u svom reklamiranju, jeste da svi pokušamo nešto uraditi.

Recite mi u komentarim šta mislite o ovoj temi?

Šta je po vama najveća razlika između YouTube-a i Blogger-a?