World around you

Probni se završio. Znam rezultate. Sedam iz matematike, sedam iz srpskog i kombinovani još nisu pregledali ali znam da ću imati 8+ poena. Od 10, naravno. :)


Pošto sam sada u velikoj gužvi (škola, republičko i prijemni) trudim se da svoje vreme jako dobro organizujem. A iskreno i ne ide mi baš. Imam i previše slobodnog vremena, mnogo gledam u laptop, pevam, plešem, ali i ja sam ljudsko biće. Moram živeti. Zapostavila sam blog, ali kao što vidite vraćam se nazad, i idemo punom parom napred. ♥♥


Imam neki problem da ne mogu ništa da radim ako mi soba nije pospremljena. Iako sam suviše lenja za pospremanje, jako volim kada mi je sve uredno. Jel realno ne možete raditi u haosu makar on bio i onaj "umetnički". ☺


Prvi savet za organizaciju učenja jeste da izdvojite na papir šta trebate da učite. Počnite od toga. Tako će vam malo biti lakše u mozgu jer će te znati sve vaše obaveze. Zalepite taj spisak na neko vidljivo mesto pored koga često prolazite. Tako svaki put kad prođete osećate križu savesti što zaista ne učite i to će biti dovoljno za početak. ☺


Zatim, odredite sebi prioritet. Vi ne možete u istom danu učiti sve predmete za prijemni, i pritom i za školu. Ako sutra imate kontrolni iz biologije preporučujem da prvo to naučite (ionako vam i to treba za prijemni, znači ubijate 2 muve istim udarcem). Kasnije tog dana pročitajte još nešto ali zapamtiteČ VI NISTE SUPERMAN (izvinjavam se ljudima koji to zaista i jesu).


Odredite koliko vremena posvećujete kom poslu i toga s striktno držite. Ujutru napravite plan šta ćete tog dana raditi u kom vremenskom periodu, i turidte se da do ispunite. I da ugasite telefon i sve ostalo što vas može ometati.

Kasno je večeras za još neko pisanje. Već sam napisala nešto unapred jer vam spremam nešto divno za koji dan, pa očekujte to. Recite mi u komentarima kako vi organizujete svoje vreme i šta vam pomaže u lakšem učenju.

Vi ne znate koliko je meni sada u zivotu (ne) tesko. Znaci prva stvar je ta da nemam laptop. Tacnije pokvario se neki flet kabl, ne znam ni ja sta, sluzi da prenosi ostro sliku na ekranu. U svakom slucaju laptop mi je idalje pod garancijom pa sam morala to da iskoristim i da ga brze bolje odnesem u Gigatron, pa da mi sto pre poprave. Tako je bilo. Evo proslo je skoro 2 nedelje (kada pisem ovo) i nista. No to ne bi mi bio veliki problem. Znate kao, spremila sam dva posta unapred ok, imam telefon prezivecu neki period. Pozajmljivacu laptop od koga stignem u kuci i to. I onda se desilo sledece.


Dva dana nakon pozdravljanja sa laptopom ja sam slomila telefon. Nije da mi je to prvi put, ali opet. Evo kako je sve bilo. Dosla sam iz skole, sva presrecna jer sam tog dana dobila cak 4 petice, skacem po kuci, smejem se i uzivam. Tata me pozove da idem sa njim da se provozamo da on uzme nesto i ja naravno pristanem (taman, reko usput jos malo da se hvalim XD). I tako ja ulazim u kola, sve ok, kad cujem neki udarac. Ma reko sutnula sam neki kamen 100%. U kolima shvatam da mi nema telefona, i kao dobro zaboravila sam ga kuci. Dolazimo ispred kapije, ja izlazim kad ono odmah ispod mojih nogu moj telefon. Ja ga podizem kad ono njemu polomljen ekran, tj. moj tata ga je kolima pregazio. Dap, ljud, zamislite koji sam ja baksuz. Ako se nesto desi mom televizoru u narednih 5 dana roknucu se, ali ozbiljno!!!


Najludje od svega je to sto on u potpunosti radi. Ali ekran mu je slomljen i u jednom uglu je potamneo. Stvar je u tome, da sam planirala da menjam telefon u septembru kada krenem u srednju, ali izgleda da od toga nema nista. Proslo leto u Nemackoj sam isto polomila telefon.. Za mene je izgleda fiksni, ako je i to. ☺☺ I tako ja lepo nemam sada ni telefon ni laptop. Sada sam malo ugrabila sestrin, pa vam pisem ovo. Iskreno ne znam idalje poentu posta, ali smislicu nesto do kraja. Valjda. XD

Sada imam bas puno obaveza i veceras sam htela da placem. Blizi mi se probni prijemni, nastavnici nam zadaju 1000 hamera, teraju nas da ucimo i bukvalno nemam vremena ni za sta. A internet mi uvek samo oduzima vreme, pa ovako sam barem mirna. Nema poruka, nema uznemiravanja, mogu da se posvetim samooo ucenju. Kmeee (zamislite me kako placem)
Ono sto jos mozete raditi kada nemate internet i kada postanete antisocijalna osoba jeste sve sto do tada niste (a realno jeste) imali vremena.


Ja npr. sada mnogo vise citam, sredjujem sobu, provodim vreme napolju, sviram klavir ali prvenstveno ucim i obilazim rodjake. Dap, ovo zadnje je ustvari najgore.
Ono sto vam mnogu reci jeste da me oci mnogo manje bole, lakse zaspim, ne zujim (kako bi moja mama rekla), manje me ledja bole (evo, upravo pocinju), osecam se opustenije i vise se odmorim samo lezeci nego za internetom. 
Ovo sve zvuci cudno, ali stvarno jeste. Iako sada zvucim kao moja baba, zivot mi je mnogo laksi. Salim se samo. Lazem, da znate. BUGHAHAHHAHAHAHAH

P.S. U trenutku kad objavljujem ovaj post, laptop mi je kuci, na sigurnom, tako da mi je sada zivot super. XD

Kako da se osecam kada naletim na blog koji izgleda indenticno kao moj. Znaci ista pozadina, isti naslov, isti gadzeti sa strane. Ok, mozda je doslo do neke zabune da je i ta devojcica u isto vreme naletela na tu pozadinu (sto je tesko moguce). Razumem ja da kad vidite neciju pozadinu i vama se to svidi i pozelite da to imate na svom blogu ali ne morate valjda da iskopirate svaki detalj. U svakom slucaju, ja cu promeniti svoj izgled a ona neka radi sta god hoce. :)


Ne shvatam bas foru kopiranja. Da, da uvek se nadje neko pametan da kaze kako to nije kopija vec si i toj osobi nesto isto svidelo. Jeste to, ali  meni se hiljadu puta svidi izgled necijeg bloga, pa ga iskopiram o vrha do dna. Nego nadjem nesto drugo sto ce mi se podjadnako svideti, i verujte mi ubrzo zaboravite na na ono tudje.


Ukoliko niste jedinstveni necete uspeti. Meni je drago sto se nekome svidja moj blog, i sto volite kako pisem i zelite da i vi imate slican blog. Meni to stvarno znaci. Mada vise mi je ok da mi neko posalje mail i kaze da mu se svidja nesto na mom blogu i da mu pomognem ako mogu. Znam da je to lako reci ali teze uaditi ali pokusajte. I vi i ta osoba ce se osecati mnogo bolje. :)


Morate biti svoji ali pratiti sta se desava oko vas, naravno. Prosto neku modu trebate prilagoditi svom stilu oblacenja a ne da ga iskopirate od a do s. :)  Niti ce vas blog postati popularan ako nekog kopirate, niti ce neko smatrati da imate ukusa u modu i da zate dobro da se obucete, niti ce neko smatrati da imate dobar ukus u muzici.


Niko vas nece osudjivati zbog toga sto jeste, koliko god to da se vi razlikujete. Nekome se to mozda nece svideti a vec nekoj petoj osobi hoce i bice odusevljena. Evo npr, samo pogledajte mene. Moj stil pisanja je jako specifican, ne svidja se svima ali ja znam da ima skoro 300 ljudi koji zaista to vole. Bolje pronadjte svoju neku razlicitost nego da budemo svi isti. Niko od nas nikad nece biti Selena Gomez, ma koliko god se mi to trudili. Ali pokusajte da pronadjete neke svoje cari i lepote. ♥♥

Nisam htela oim postom nikog da naljutim, ili uvredim samo eto pala m je ideja da napisem ovaj post pa reko sto da ne. ;)  Ovaj post, kao i neki pre i posle sam pisala unapred, jer mi je trenutno laptop na popravci (sta cu, moram da iskoristim dok je podgarancijom) pa se mrate malo stripeti. Ali spremila sam i svasta nesto u napred. :) Zurim, cao.♥

Nemam pojma sta da pisem. Ustvari imam par dobrih ideja ali sve kao to cu posle to cu kad uradim ovo, ono itd... No necu da kukam oko skole kad nema problema... izuzev fizickog?! Molim vas recite mi da nisam jedina koja ima ludu nastavnicu iz fizickog koja uvek trazi neke stvari koje mi ne mozemo da postignemo.

Posto, kao i uvek, pisem post bez ideje i naslova moracu nesto smisliti.  Hmmm pa 'ajmo da pricamo o blogovima sto da ne. Gde su blogovi sada, kakvi su itd.. ;)


Ja sam svoj blog otvorila pre godinu dana i neki mesec  tako da ne mogu reci da imam sad neko ogromno iskustvo ali trudim se da pisem kvalitetne postove. :)  Tada nas ovde u blogosferi nije bilo bas puno. Ja sam pratila njih nekoliko a i one mene pa su nam postovi jako licili.
Medjutim 5-6 od kada sam ja otvorila blog pocela je invazija. Znaci bukvalno svaka 5 osoba otvorila je blog iz nekih njoj nepoznatih razloga. Da li zbog saradnja ili neke "popularnosti" ne znam.


I onda se nesto dogodilo. Svi su poceli da pisu iste postove, da stavljaju iste slike i da mole za komentar. Meni ne smeta kada mi neko ostavi link bloga ukoliko mi stvarno procita post. I uvek cu pogledati blog i verovatno se i uclaniti. Ali nemojte samo da ostavite link ili da napisete "Super post". No, te nove blogerke su samo kopirale sta drugi pisu i stavljale tumblr slike sa interneta. Nisu pisale blog zato sto to vole i uzivaju u tome nego samo da bi to otaljale onako na brzinu.


Ja te blogove i nisam nesto pratila, medjutim doslo je to vreme da su moje "starije" koleginice blogerke prestale ili smanjile broj postova. Kao sto mozete da primetite mnogi poznati blogovi izbacuju postove dosta retko, zbog obaveza blogerki ili uopste prestanu sa pisanjem. Procitala sam da je neka devojcica prestala da pise zato sto su neke druge blogerke sklapale saradnje a nemaju pojma da pisu. Pa ljudi to nije vredno toga. Vi pisete za sebe a ne za druge. ;)


A onda postovi.. ufff ne znate koliko me nervira kada vidim da je neko postavio slike sa interneta i kao "ovo je vas predlog za oblacenje" Ili neke DIY ideje. Budimo realni, koliko puta ste napravili neki DIY koji je skinut sa intereneta a ne originalno smisljen? Jednom? Nijednom?  Ili neki outfit post? Da,da vi cete bas takvu majcu kupiti i upariti ih sa tim farmerkama. Ma idi molim te. Ok je ponekad napisati neki takav post, ili slikati svoj outfit a ne samo uzeti slike. ☺
Kao sto mozete videti ja sam totalno preokrenula moj blog. Uglavnom pisem neke ozbiljnije teme ili neke duhovite teme. Samo se nadam da vas to nije smorilo. Ali mislim da onakve postove mozete svuda procitati a pritom verovatno cete ih samo pretracti pogledom i napisati super post. :)


Trudim se da budem svojstvena i da mi postovi budu dosta kvalitetni. Stvarno ulozim dosta truda i puno vremena posvetim. Nadam se da vas ne smaram ovako, ali primetila sam da kad pisem ovako "ozbiljnije postove" postajem upecatljivija, ne znam ni sama.:)
Prosto, vise mi glupo da svi pisemo iste stvari. Mislim "5 omiljenih pesama". Hmm, a svi stavimo iste pesme. Takvi postovi me bas nerviraju i cak sam pocela da se isclanjujem iz blogova koji samo nekreativne postove pisu. ;)

Nadam se da cu pronaci dosta novih blogova koji se nekako razlikuju.  Ne zelim da niko ovo shvati kao uvredu nego vise kao savet sta moze promeniti na blogu i neki saveti za vase pisanje. Nadam se da ce vam pomoci. I da, trudicu se da izbacujem postove cesce, ali nista ne obecavam.. ;)

Blaaaaaaaaaaaaaaaaaah.
Ok stvarno ne znam zasto sam to napisala.. XD Danas pricamo o bloggerkama, i to prvenstveno o ovim novim, ali saveti mogu svima pomoci. Planirala sam napisati post za drugaricu koja je pocela da bloguje, a i jedna od pobednica takmicenja je izrazila zelju da napisem ovaj post, pa da ne duzim vise............ Let's start.☺

Kao sto mozete videti, smorila sam se praveci ovo... -_-

Ok, krecemo od pocetka. Napravile ste svoj prvi blog i sta sad?


Pa to je nesto sto uglavnom sve privlaci. Pozadina je jako bitna. Ukusi su razliciti, ali postoje pozadine koje se svima svidjaju. Moje preporuke su umerene pozadine, lepih boja. Citaoca ne treba da zaboli glava dok cita nesto. Cvece je uvek dobar izbor za pocetak.


 Ali izgled ne cini samo pozadine vec i gadzeti sa strane. Najbitnije je da imte opciju citaoci, jer kako cete dobijati citaoce, ako oni nemaju gde da se uclane. Nemojte preterivati sa detaljima, kao npr. slike, tektovi, sareni mis, razne igrice sa strane... Blog nije samo za gledanje, nego i za citanje tako da budite umereni.

Najvaznije je da ne kopiate nikoga i nicije postove. I mislim bukvlno ono copy-paste. I da pisete najgore na svetu bolje je od kopije. 

Interesantna tema za pisanje, morate prizanti. Sve vreme sam razmisljala sta bih mogla da pisem i evo pre 1.5 sekundi mi je onako ovo sinulo.


Sigurno svi ste nekad pozeleli da se promenite, bar na kratko. Da izbacite neku gadnu naviku ili da postanete bolji ljudi. Ja smatram da ne trebate promeniti svoju licnost zbog drustva ili drugih stvari. Niko od nas nije savrsen i pravi prijatelj vas treba prihvatiti onakvi kakvi jeste. Fini, cutljivi, pametni, pricljivi ili dosadni...


Naravno, ukoliko zelite vise prijatelja i da vas ljudi vise vole, morate malcice poraditi na sebi. To nije menanje vec samokontrola. A to je da ne mozete uvek svima sve reci bas tako kako mislite. To takodje nije ni laganje vec uoblicavanje price.
Ukoliko vasa drugarica ima novu majcu i pitala vas je za misljenje, a vi bas i niste odusevljenji nemoj te joj odmah reci "Ufff odvratna je". Vec smislite nacin da joj lepo kazete i da se ne uvredi. Npr. "Simpaticna ti je majca. Mozda boja nija bas odgovarajuca ali ce lepo ici sa svetlo plavim farmerkama" To se jos zove i sendvic osecanja jer jednu "uvredu" kazete izmedju dve lepe recenice koje ublaze stanje.
A ukoliko to ne mozete, nema veze. Ne jurite ni za kim jer niko ne juri za vama zar ne? Opustite se i zivite svoj zivot. To je lekcija koju sam ja naucila. ;)


A sada da popricamo o mali promenama, tacnije poboljsavanju licnosti. Ovo se odnosi na nesto sto mnogo zelite da uradite ali prosto ne znate kako ili to stalno odlazete. Meni kad ovo neko kaze, prvo mi padne na pamet prica o mrsavljenju.
Kod nas kao i u celom svetu postoji veliki procenat gojaznosti dece a devojcicama u nasem uzrastu je jako stalo do izgleda pa sve zele da "smanje". I umesto da krenu na djetu ove se utezu u neke helanke i kupuju crne siroke stvari da pokriju salo. Ok je kad je neko malo puniji ali se trudi da smrsa ali ne kad neko stalno kuka na svoju kilazu a ne preuzima nista povodom toga.



Kao sto bi moja mama rekla najteze je krenuti, posle je sve lakse. Ja ne jedem slatko pune dve nedelje i recicu vam da sam na neki nacin ponosna na sebe. Ja nisam prestala da jedem da bih smrsala vec zato sto ja nemam mere u jedenju slatkisa i onda mi cesto bude muka. -_-
Takodje moji ukucani stalno pricacaju da hoce da smrsaju a smatraju da je nemoguce prestati jesti slatko. Eto imate mene kao zivi dokaz da je moguce.

Jedan dan kad ustanete iz kreveta recite se: "Od danas vise ne jedem slatko!" To je bolje nego da stalno nesto odlazete. Verujte mi, samo prvi dan krizirate i mnogo vam se trazi nesto slatko, a posle vam bude muka i na samu pomisao na to. Juce sam isla na cas iz matematike i setila sam se da kad sam prosli put isla da sam pred cas pojela celu jafu od 200 grama sama. Sto je mnogo, mnogo je!!☺

Sto jedes manje slatkisa manje ces zudeti za njima!

Slicna stvar je i sa ucenjem. Krajnje je vreme da se probudite. Znam koliko vas mrzi, i mene mrzi. Ali morate, to je vas posao. Bilo bi lepo da vas roditelji teraju i smaraju sa tim i da vi na kraju krenete da ucite da ih vise ne bi slusali. Takav je slucaj kod mene. A ukoliko vam roditelji puno rade i nisu cesto kuci onda ste primorani da sami sebe terate. To je najteze ali probajte ovako.
Ugasite sve gedzete, skuvajte sebi neki caj ili toplu cokoladu, uzmite knjigu, sedite na vase omiljeno mesto za ucenje i krenite. Sto manje odlazete bice vam lakse.
Zapamtite jednu stvar: kad odrastete kajacete se sto niste zavrsili skolu i sto sada nemate lep i lak posao i sve biste dali da se vratite u skolske klupe.


Moja mama ce se verovatno cepati od smeha kad ovo bude citala. Kako sam ono gore lepo napisala pomislio bi covek da ja ucim i da sam vredna ko pcelica Maja. Ali pola mog uspeha ne bi bilo da nema moje mame koja me stalno tera i tate koji mi puno pomaze i prica o buducnosti. Sada ce valjda shvatiti da nije uzaludno sve ono sto pricaju.☺

Post sam pocela da pisem popodne, ali sam veceras zavrsila jer sam morala da ucim. Hahaha, ali ozbiljno. Imam sutra 3 predmeta da odgovaram plus imam gradsko za vikend a nisam bas mnogo ucila i krajnje je vreme. Ocekujte uskoro nove recenzijee.♥

Sigurno dosta vas ne zna sta ovo znaci, pa cu zato pojasniti. Profesionalna orjentacija postoji u nekim skolama kao predmet i sluzi da pomogne osnovcima da izaberu pravu srednju skolu za sebe. Ja ne polazem prijemni ove godine vec sledece ali ipak stalno razmisljam o tome sta cu da upisem. Odlucila sam da vam dam nekoliko saveta.☺Mada ja bas nisam strucna ali nema veze. :(

Prva star koju morate da znate pri upisu jeste koja su vam interesovanja. Ukoliko volite neki zanat kao npr. kuvanje ili tako nesto, onda trebate to da upisete. Dok ako volite medicinu ne morate da upisujete medicinsku srednju skolu, vec iz gimnazije cete lakse upisati fakultet, bar po mom misljenju.☺

Ja planiram gimnaziju i to je sigurno. Cesto se moje "drugarice" mesaju u moj izbor. Npr. kazu kao kako je ginaziju glupa, kako mogu pod da cistim sa njom. One su upravu, ja kad zavrsim gimnaziju nisam strucna u nekoj oblasti, ali posto sam ja sigurna da cu upisati fakultet to je definitivno moj put.☺ Ja se ne mesam u njihov odabir ali one u moj naravno da moraju. -_-

Ovo vam pisem da biste sacuvali vase kompjutere i laptopove. Veceras je moj tata na njegvom laptopu hteo da mi pusti pesmu The Hanging tree iz filma Igre Gladi. I ne znam da li znate ali svi snimci te pesme su skinuti sa Youtube-a, jer niko nije kupio prava da pusti tu pesmu. I moj tata kucao na google-u The Hanging Tree i usao u prvu pesmu koju su izbacili. Prvo nije htelo da se ucita a zatim je pocelo da zuji i moj tata je odmah iskljucio kompjuter i sad ne moze da ga pokrene. Ubacio mu se neki virus i ne moze da mu se startuje Windows!! Znaci nikako ne ulazite u taj video!!