World around you

Vi ne znate koliko je meni sada u zivotu (ne) tesko. Znaci prva stvar je ta da nemam laptop. Tacnije pokvario se neki flet kabl, ne znam ni ja sta, sluzi da prenosi ostro sliku na ekranu. U svakom slucaju laptop mi je idalje pod garancijom pa sam morala to da iskoristim i da ga brze bolje odnesem u Gigatron, pa da mi sto pre poprave. Tako je bilo. Evo proslo je skoro 2 nedelje (kada pisem ovo) i nista. No to ne bi mi bio veliki problem. Znate kao, spremila sam dva posta unapred ok, imam telefon prezivecu neki period. Pozajmljivacu laptop od koga stignem u kuci i to. I onda se desilo sledece.


Dva dana nakon pozdravljanja sa laptopom ja sam slomila telefon. Nije da mi je to prvi put, ali opet. Evo kako je sve bilo. Dosla sam iz skole, sva presrecna jer sam tog dana dobila cak 4 petice, skacem po kuci, smejem se i uzivam. Tata me pozove da idem sa njim da se provozamo da on uzme nesto i ja naravno pristanem (taman, reko usput jos malo da se hvalim XD). I tako ja ulazim u kola, sve ok, kad cujem neki udarac. Ma reko sutnula sam neki kamen 100%. U kolima shvatam da mi nema telefona, i kao dobro zaboravila sam ga kuci. Dolazimo ispred kapije, ja izlazim kad ono odmah ispod mojih nogu moj telefon. Ja ga podizem kad ono njemu polomljen ekran, tj. moj tata ga je kolima pregazio. Dap, ljud, zamislite koji sam ja baksuz. Ako se nesto desi mom televizoru u narednih 5 dana roknucu se, ali ozbiljno!!!


Najludje od svega je to sto on u potpunosti radi. Ali ekran mu je slomljen i u jednom uglu je potamneo. Stvar je u tome, da sam planirala da menjam telefon u septembru kada krenem u srednju, ali izgleda da od toga nema nista. Proslo leto u Nemackoj sam isto polomila telefon.. Za mene je izgleda fiksni, ako je i to. ☺☺ I tako ja lepo nemam sada ni telefon ni laptop. Sada sam malo ugrabila sestrin, pa vam pisem ovo. Iskreno ne znam idalje poentu posta, ali smislicu nesto do kraja. Valjda. XD

Sada imam bas puno obaveza i veceras sam htela da placem. Blizi mi se probni prijemni, nastavnici nam zadaju 1000 hamera, teraju nas da ucimo i bukvalno nemam vremena ni za sta. A internet mi uvek samo oduzima vreme, pa ovako sam barem mirna. Nema poruka, nema uznemiravanja, mogu da se posvetim samooo ucenju. Kmeee (zamislite me kako placem)
Ono sto jos mozete raditi kada nemate internet i kada postanete antisocijalna osoba jeste sve sto do tada niste (a realno jeste) imali vremena.


Ja npr. sada mnogo vise citam, sredjujem sobu, provodim vreme napolju, sviram klavir ali prvenstveno ucim i obilazim rodjake. Dap, ovo zadnje je ustvari najgore.
Ono sto vam mnogu reci jeste da me oci mnogo manje bole, lakse zaspim, ne zujim (kako bi moja mama rekla), manje me ledja bole (evo, upravo pocinju), osecam se opustenije i vise se odmorim samo lezeci nego za internetom. 
Ovo sve zvuci cudno, ali stvarno jeste. Iako sada zvucim kao moja baba, zivot mi je mnogo laksi. Salim se samo. Lazem, da znate. BUGHAHAHHAHAHAHAH

P.S. U trenutku kad objavljujem ovaj post, laptop mi je kuci, na sigurnom, tako da mi je sada zivot super. XD

Kako da se osecam kada naletim na blog koji izgleda indenticno kao moj. Znaci ista pozadina, isti naslov, isti gadzeti sa strane. Ok, mozda je doslo do neke zabune da je i ta devojcica u isto vreme naletela na tu pozadinu (sto je tesko moguce). Razumem ja da kad vidite neciju pozadinu i vama se to svidi i pozelite da to imate na svom blogu ali ne morate valjda da iskopirate svaki detalj. U svakom slucaju, ja cu promeniti svoj izgled a ona neka radi sta god hoce. :)


Ne shvatam bas foru kopiranja. Da, da uvek se nadje neko pametan da kaze kako to nije kopija vec si i toj osobi nesto isto svidelo. Jeste to, ali  meni se hiljadu puta svidi izgled necijeg bloga, pa ga iskopiram o vrha do dna. Nego nadjem nesto drugo sto ce mi se podjadnako svideti, i verujte mi ubrzo zaboravite na na ono tudje.


Ukoliko niste jedinstveni necete uspeti. Meni je drago sto se nekome svidja moj blog, i sto volite kako pisem i zelite da i vi imate slican blog. Meni to stvarno znaci. Mada vise mi je ok da mi neko posalje mail i kaze da mu se svidja nesto na mom blogu i da mu pomognem ako mogu. Znam da je to lako reci ali teze uaditi ali pokusajte. I vi i ta osoba ce se osecati mnogo bolje. :)


Morate biti svoji ali pratiti sta se desava oko vas, naravno. Prosto neku modu trebate prilagoditi svom stilu oblacenja a ne da ga iskopirate od a do s. :)  Niti ce vas blog postati popularan ako nekog kopirate, niti ce neko smatrati da imate ukusa u modu i da zate dobro da se obucete, niti ce neko smatrati da imate dobar ukus u muzici.


Niko vas nece osudjivati zbog toga sto jeste, koliko god to da se vi razlikujete. Nekome se to mozda nece svideti a vec nekoj petoj osobi hoce i bice odusevljena. Evo npr, samo pogledajte mene. Moj stil pisanja je jako specifican, ne svidja se svima ali ja znam da ima skoro 300 ljudi koji zaista to vole. Bolje pronadjte svoju neku razlicitost nego da budemo svi isti. Niko od nas nikad nece biti Selena Gomez, ma koliko god se mi to trudili. Ali pokusajte da pronadjete neke svoje cari i lepote. ♥♥

Nisam htela oim postom nikog da naljutim, ili uvredim samo eto pala m je ideja da napisem ovaj post pa reko sto da ne. ;)  Ovaj post, kao i neki pre i posle sam pisala unapred, jer mi je trenutno laptop na popravci (sta cu, moram da iskoristim dok je podgarancijom) pa se mrate malo stripeti. Ali spremila sam i svasta nesto u napred. :) Zurim, cao.♥

Svi mi volimo da gledamo filmove i citamo knjige. Pa tako pronalazimo neka dela koja nam se jako svidjaju i prosto se povezujemo sa njima. I onda tako kada procitamo neku knjigu ili odgledamo novi dobar film prvo odemo na internet da saznamo nesto novo o tome. Tada se ispostavi da postoji jos milion ljudi (ok, lupila sam broj) koji takodje su opsednuti kao i vi. Proguglate malo sta je to kada ima puno opsednuti istim stvarima i prvi put procitate tu rec koju cete zauvek zapamtiti


Au ne, nije to taj post. Ok, zaboravite da ste to procitali. Hmm, htedoh reci FANDOM! :)


Znaci fandomi su neke vrste skupova gde se ljudi pronalaze po nekim interesovanjima vezano za knjige i filmove. Pogledajte sliku gore. Tu su samo neki od primera fandoma. E sad, fandomi imaju i svoje stranice gde vi mozete da razgovarate sa drugim ljudima i to, ali ja se uglavnom ne bavim tim stvarima. Vec prosto samo citam sta drugi ljudi pricaju, pratim neka nova desavanja, skupove (kojih kod nas, jelte nema), pronalazim neke nove preporuke itd.


Nikad nisam radila post o omiljenim filmovima, a nekada davno o omiljenim knjigama, pa je ovo savrsena prilika i za mene i za vas. Sto se toga tice mogu vam preporuciti Harry Pottera (mislim daaaa), zatim Divergent, Igre Gladi, Lavirint, Instrumenti smrte (pozdrav Nina), Nerdfighter svee (odnosno John Green-ove knjige), Nocna skola (za koju ceo fandom cinimo moja drugarica i ja), Predivna stvorenja, Persy Jackson (ako sam dobro napisala) itd.


 Anima fandomi, K-pop fandomi i ostali totalno ne bitni fandomi postoje. Sad razmisljam, zasto mi ne napravimo nas neki fandom. Kad moze Jelena Karleusa, sto ne mozemo i mi. Ok, Blogger fandom? Ha ne? Ok, hmm pisaci fandom? writting fandom? Ok, necu vise da lupam javite mi u komentarima. ;)

Ovako je meni bilo na premijeri Odanih ahaha

I da obvezno mi recite kojim fandomima vi pripadate, i dajte mi neke predloge za citanje ili gledanje. Ali nesto normalno pliz..☺ Aj sad cao. xD

Kako sad stići do kafića kada je ovolika gužva. Šta oni misle ko sam ja. Da mogu da letim, rado bih. Ok, dobro je preživela sam nekako autobus sad treba naći gde ja glavi ulaz. Hm, ova vrata? Auć, vidi stvarno piše vuci, a ja guram. Ahahaha Bože, sama sebi sam takoo smešna. Dobro sad kako naći mesto u prepunom restoranu.. Jaoj imali negde mesta? Ne? Oh, daj brzo da se pomerim sa strane da me ne gledaju ljudi k'o budalu. Sigurno mi se sada svi smeju i misle da sam luzerka jer nemam gde da sednem. Dobro, diši duboko, diši. Izbroji do 10.. 1,2..6 (poludeću), 7, 8. "Gospođo, da li želite da sednete ovde, ima slobodno mesto?" "Mhm." Dobro je, sad mogu da se opustim.


Hmmm, šta naručiti? Jaoj, koliko strana jelovnika. Ne znam šta prvo da pogledam. ŠTA? Sok, košta 400 dinara. Pa jel su oni normalni. Odakle meni para za to. Dobro, pogledajmo nešto drugo. Sve je preskupo, pritom nema ništa što je meni dozvoljeno da jedem, pošto sam na djeti. Glukoya, masti, šećeri, TORTAA. Ah, samo kakve su ovo boje, pa kaka olik, pa cvetići i srculencaa. Aaaaaaaaa. *-* Ne, ne, neću da gledam, na djeti sam. Naručiću nešto posno pa šta mi Bog da.


"Konobar! Ja bih da naručim nešto posno. Ili nešto ne masno. Nemate? Hmm, dajte me jedan esspreso late bez šećera i glukoze. Ni to nemate? Pa kakav ste vi onda ovo kafić. Dobro, dajte mi samo vodu."

WOW, kakav motor. Kakvo cveće. A tek lice. Hi, on mi prilazi. Stay come, stay come. Seo je prekoputa. Ok, just relax. Da li me gleda. Jaoj ne smem da ja pogledam njega ispašće glupo. Praviću se da ga nisam videla, i gledaću kao u telefon. Joj, osećam njegov pogled na meni. Ustaje. Hoda. Hoda. Ide ka mom stolu. Zastaje, ko zna šta će me pitati. Prilazi. Staje. Saginje sa ka meni. "Izvini, da li ti treba piksla?" Hmmm ŠTAAAAAA? "Aa ne, ne. Uzmi slobodno. :) " Bože, stvarno sam budala.☺
Šta ima ljudi? Evo mene, sa još jednim devojka razmišlja postom. Nadam se da ste uživali. I samo jedno kratko obaveštenje. Sledeće nedelje nosim laptop u servis (moram jer mi je jos u garanciji) pa ne znam koliko cu cesto objavljivati. U svakom slucaju trudicu se. :)

Pa de ste bre ljudi? Pravo pitanje je gde sam ja. Iskreno da vam kazem ne znam. Svuda me ima, a ustvari nigde nisam. Znam da nisam pisala neko vreme, ali necu da vam sada ovde kukam na obaveze jer ih svi mi imamo, jer i sama vidim da nema puno postova u zadnje vreme. Sada sam se dosta posvetila skoli ali i druzenju, ali don't worry, tu sam vam ja.☺


U zadnjem periodu sam pocela da se druzim sa nekim osobama iz odeljena sa kojima ranije nisam, jer znate vec osmi sam razred pa smo se nekako svi zblizili. Mozda ce mi na kraju biti zao sto odlazim, ali dobro. No, kako se ja druzim sa novom ekipom (istog odeljenja) pocinju da mi govore da puno koistim ironiju, i reko sto da vam ne napisem nesto vezano za to.


Definitivno mogu reci da je meni sarkazam drugo ime, jer obozavam da ga koristim. Doduse ja to ne radim namerno, sad mi je to uslo u naviku. Jel kad nekom kazem "Mhh, da da" nekako mi je logicnije nego samo "Ne, ti nisi u pravu." Iako svi mi shvatamo kad neko koristi sarkazam, realno kad u nasoj glavi cujemo te potvrdne reci, kao sto su da, naravno, jeste, osecamo se bolje. Nekako nas mozak to lakse primi, iako zna da je otprilike ista stvar.


Ranijih godina, kako upoznam nekoga odmah mu ispricam moju celu istoriju, sve o tome ko sam i sta sam ja, pa cak i neke privatne stvari. Prosto, otvorena sam dosta. Medjutim, uvek me svi zeznu, pa sam se naucila pameti. I tako je sarkazam postao neka vrsta moje zastite-odbrane. Jer kad pricam sarkasticno, ljudi realno ne znaju sta ja mislim o njima tacno. Ja tako volim. Volim da zbunjujem ljude, onako da nikad ne znaju sta zaista hocu da kazem.

Ono sto pravi mali problem jeste dopisivanje. Jer kada pricam, ja promenim glas, akcenat ili vec gestikulaciju pokreta i tako dam do znanja da ne govorim istinu. Ali kada se dopisujem sve je monotono i onda se ne prepoznaje bas sta je ironija a sta ne. Izuzev onih osoba koje me mnogo dobro poznaju. I tako dolazimo do tog da se posvadjamo, jer kao mene niko ne moze ozbiljno da shvati. Epa, moze! Ja sam jedna jakoo ozbiljna osoba. xD

No, moje misljenje je da je sarkazam zakon, i da ga svi trebate koristiti jer tako shvatite ko je od vasih poznanika glup, a ko ne. Hahaha, salim se samo. Znamo vec da su svi glupi. :* Inace, ne znam sta sam htela da vam kazem ovim postom (sto nije retka situacija). U svakom slucaju, danas ne idem u skolu jer imam pravo na slobodan dan jer za vikend imam takmicenje iz biologije. No, sada idem da ucim naredna 4 sata, jer ako hocu da prodjem na grad trebace mi punoooo punooo poean ove godine, tako da....

Trenutno sam toliko izgubljena da je to neverovatno. Pravo da vam kazem ne znam ni poentu ovog posta, ali videcemo sta ce ispasti na kraju. No, ajde da i vas ne zbunim da krenem ispocetka.


Znaci prezivela sam i taj mucni mrvi dan novog polugodista. Mislim, cim sam videla moje divnooo odeljenje zivot mi se smucio. Ok, necu da preterujem nisu toliko losi. xD Ali ima napornih osoba, koje su nekada ok, a nekada opsti smor. Nastavnici su brze bolje zakazali kontrolne pa sledece nedelje imam 4 (dap, ne uvecavam broj) kontrolna ukoliko ne najave jos neki.  I to sve nesto sto smo kao radili krajem proslog polugodist a realno nismo. Ne bi mi smetalo ucenje da nemam za vikend takmicenje i jos 5000 drugih stvari.


Znaci sutra imam takmicenje iz engleskog, ne pitajte me nista. Danas sam ceo dan nesto napeta, trema neka valjda. Uglavnom se uvek uplasim dan pre takmicenja, ali Boze moj prodje i to.
Nisam isla danas u skolu jer imam pravo na slobodan dan pred takmicenje, pa cu ga iskoristim.
Ali za to vreme provedno kuci ja se nisam odmarala. Ne! Imala sam DVA IPO SATA cas iz engleskog. Nemojte se vracati unazad da ponovo procitate kada ste dobro procitali DVA IPO SATA. Najludje od svega je to sto ja to nisam trazila nego moja privatna nastavnica koja radi sa mnom to voli i voli da mi pomogne, i zeli mi da prodjem na grad pa mi pomaze najvise sto moze. Mada nakon ovog casa, mislim da sam spremna, ali opet ceka me duga noc ponavljanja.


I tako vam ja zavrsim cas i brze bolje pojurim do svog laptopa da bih pronasla neke slike, prebacila to na fles i nasla se sa drugaricama da ostampamo to jer za ponedeljak imamo TRI HAMERA iz biologije. Naravno, mogle smo mi to uraditi za vreme raspusta, ali nas je mrzelo da budem realna. No, zurim vam ja tako i prvo odem da se nadjem sa njima i onda shvatim da sam zaboravila papire gde sam ja nacrtala konecept hamera koji ce one da urade. I ok, vratim se ja uzmem to pa opet odem do njih. Ostampamo mi to kupimo hamere i ja odem kuci, sva srecna sto cu najzad leci. I onda (upravo shvatam da zvucim kao indijska serija) skontam da mi je fles ostao u fotokopirnici i trcim nazad, saplicem se, padam, nema veze ustajem, idem dalje, dolazim iiiii........ (drumps please)              FLES NIJE TU... A nije ni kod drugarice, vec pogadjate U MOM DZEPU!!!!!!!!!!! Samo sam ponizno spustila glavu, izasla napolje i shvatila koja sam ja ustvari budala eto da ja vama kazem.

I sada jedem keks (na kojem sam ceo dan) pisem ovo i ponavljam kako glase derivacije imenica u prideve na engleskom. I da razmisljam kako da se ubijem. Ako to ne uradim mozete ocekivati novi post uskoro, a do tada recite mi u komentarima GOOD LUCK IVA!!!

Nakon procitanog OVOG posta i nakon sto postanete prava lokalna seljanka trebam vas nauciti kako se ponasati kao prava, jer ipak "izgled nije najbitnije". -_- Znaci morate da znate da se ponasate kao diva, a ja (tako pametna, ucena i darezljiva osoba) cu vam dati par (ne) korisnih saveta. xD


Prva stvar (obavezna) jeste ta da nadjete neke velike naocare, po mogucnostvu crne zatamljenje. Trebaju da vam prekrivaju veliki deo lica, ali obrve naravno ne jer vam se one nalaze negde kod kose. Ne skidajte ih ni za zivu glavu, cak ih i u kuci drzi, nek vam se roditelji malo navikavaju na vasu slavu i popularnost. ;)