World around you

Neverovatno je to koliko sam lenja i neodgovorna. Znači, imam mnogo mnogo inspiracije trenutno imam i vremena ali samo sam lenja. U velikoj sam frci oko mature, koja je u sutra. Medjutim sada (26.05.) kada vam pišem ovaj post sam srećna jer sam upravo kupila sve za maturu i rešila sve frizere, šminkere i ostale "pomoći". U svakom slučaju htela sam da vam napišem post kako je prošlo moje republičko takmičenje i tako međutim kad nisam tada napisala taj post sada je kasno. Možda nekad, šta da vam kažem. ☺


Sada pričajmo o maturi. Meni je matura sad u subotu i do pre 2 sata bila sam skroz izgubljena, sada je već bolje. Kao što ste možda pročitali u mom prethodnom postu imala sam baš puno problema sa pronalaženjem prave haljine. Želela sam nešto lepo i elegantno ali nekako da bude u mom fazonu. Ja nisam jedna od onih devojčica koja želi da izgleda kao Zvezda Granda i da imam haljinu sa puno cirkona, čipke, tila, bisera itd.. A opet jako je bilo teško naći haljinu za moj uzrast. ☺


Mi slavimo u školi iako to nije neka posebna lokacija sve će biti super. Molim vas recite mi da nisam jedina osoba koja malu maturu doživljava kao jednu veliku žurku gde ću se eto družiti sa celom mojom generacijom, pevaćemo, plesati i uopšte uživati. Ne moramo uopšte svi biti najlepši, imati sve tip top sređeno, nije da su sve te slike najbitnije. Kao da je bitno da li će te vi biti visoki na slici dok ulazite. Ili koje će vam boje biti nokti.


Matura je samo proslava. Mesto gde će biti puno druženja, slavlja i veselja, i realno je svejedno gde ćemo slaviti. Užasno me nervira kda dodju maturantkinje i one su sve bukvalno uniformisane. Imaju iste haljine (da, ima dosta njih sa baš baš istim haljinama), iste nokte, frizuru, torbicu ama baš sve. Nemaju trunku svoje kreativnosti nego sve žele da budu iste. Moja haljina je jakoo interesantna (postaviću vam sliku kad mi prođe matura) i ne verujem da će iko imati istu. Baš je slatka i interesantna, ali opet takooo jaa. Iako sam ja želela da nosim patike, ova haljina je suviše svečana za patike, pa sam se ipak odlučila za baletanke. ☺ Moram biti malo žensko, šta da vam kažem.


Volela bih da sve izgleda kao u Američkim filmovima, ali to se verovatno neće desiti. No, uvek je tu ta velika i stvarno prava matura o kojoj svi maštamo. Ja se iskreno uopšte nisam preterano zanimala za ovu sadašnju malu maturu. Uglavnom sam se družila sa dečacima jer više ne mogu da slušam devojčice o tome koju će šaru staviti na koji nokat. One su stvarno počele preterivati. Ok, lepo je radovati se ali ne svodi nam se život na to. Treba se radovati, ali treba učiti i za prijemni. ☺


Jako je toplo. Sedim sada napolju i razmišljam o tome kako bih trebalo da se obučem i da odem da se nađem sa drugaricama, skupljamo pare za učiteljicu. Znate to su ti maturski pokloni. ☺ Sledeće godine ću pisati mnogo detaljnije i o prijemnom i o maturi i verovatno ću imati i poseban serijal, a za sada samo ovako. Kako stignem. ☺

Molim vas recite mi da nisam jednia koja ne može da pronađe haljinu za maturu. Nije da sam se nešto posebno posvetila tome, nemam baš puno vremena, ali trudim se maksimalno što mogu. Ipak, mislim da savršena haljina za mene idalje nije napravljena ja samo tražim običnu haljinu bez cirkona, šljkica, čipke i ostalih nepotrebnih detalja. Ipak probavajaću 1000 haljina koje nisu za mene naučila sam svašta tako da ću ti i podeliti sa vama.

I da, kroz ceo post, postavljaću slike nekih haljina koje sam ja probala, ali ipak nije to to. Ako se nekome posebno dopadne određena haljina, samo mi se javite u komentarima pa ću vam napisati gde sam je našla i još neke podatke.


Najveći problem je u tome, što je ovo na neki način prva moja haljina pa ni sama ne znam šta tačno tražim. Znam, da haljina treba gore biti uska a dole (od kukova) da se širi. Najviše bih volela da donji deo bude od tila, a gornji da nema nikakve cirokone, šljokice, ČIPKU NIKAKO, nego znate da bude nekako obična. Da bude do pola uska i onda da se širi. Ma 'ajde ne tražim puno. Hahahah


Moja preporuka jeste da pronađete neku haljinu u kojoj će te se prvenstveno osećati prijatno. Ipak trebate izdržati nekoliko (ili više) sati. Nemojte uzimati neke preterano tetkaste haljine. Ipak imate, svega 14-15 godina i trebate tako izgledati. Naravno sve je stvar vašeg izbora, ali lepše izgleda kada devojčica izgleda primereno i nekako slatko nego kao da je krenula na udaju stestre od strica. ☺☺


Boja je nešto što već sami morate da izaberete. Ja nisam osoba koja traži neku posebnu boju. Odogovaraju mi razna varijante. Ipak, znam da neki traže crnu haljinu, jer je nekako univerzalna, ali opet moja vam je preporuka da se ne posvećujete boji toliko već ipak da gledate prvenstveno haljinu. ☺

Haljina je najbitnija. Posle toga ide potraga za cipelama, torbicu a zatim frizura, šminka i ostale stvari što vam trebaju. Ja neću ništa sad posebno pričati o tome šta ću ja nositi, ali reći ću samo da štikle neću nositi, jer ipak ne bih da hodam kao šestar i iskreno da se blamiram. Neka mesta za potragu haljina u Beogradu: Bulevar, Terazija, Milenijum, (svi tržni centri ofc, ali tamo i nemate puno šansi), i naravno lokalni butici (iako zvuči malo čudno, možete naći lepih haljina)


Ja kako se vratim iz nekih ne uspelih šetnji gradom, postanem sve više depresivna. Nekako sve te haljine me deprimiraju, ja samo tražim nešto obično, jednostavno a opet primerno mojim godinama. Ima dosta haljina koje su mi u tom trenutku lepe, a posle kad pogledam slike kod kuće pomislim: "Bože moj, kako li se to meni i na trenutak svidelo?" I tako sam ja na kraju odlučila da ću ja obući džak i to mi je najbolje rešenje. Biću najinteresantnija i niko mi 100% neće ukrasti haljinu. ☺Heheheh

Ja ovaj post pišem od nedelje. i sve sam kao: "Zavšiću ovo sutra, pa sutra i sve to tako" Ali evo uspela sam nekako. Nadam se da vam se post sviđa.
Recite mi u komentarima kako je izgledala vaša maturska haljina (ili kako bi voleli da izgleda). Predložite mi još neka mesta gde da pogledam neke haljine. I vidimo se uskoro. Ćao. ☺

Trenutno mi najviše treba vremena. I ne, ne vreme da bih mogla da se spremam za prijemni, već vreme za život. Prijemni, škola i učenje su mehanički deo mene. To je ono što moram da obavim, znate neka vrsta moje dužnosti. Ali Iva ima i onu svoju mučnu i emotivnu stranu kojoj jako treba da vreme sporije ide, i da ako može negde i zastane.


Oduvek sam smatrala svoj život lošim. Ne da mi nešto fali, već sam oduvek maštala o momentu kad ću odrasti, krenuti u srednju školu i puff sve će mi se promeniti i život će mi biti kao u filmu. Epa, od toga nema ništa.


Nisam volela svoj razred. Školu da ne pominjem. Nekako nikad se nisam uklopila sa tom decom, ali iskreno i ja sam preterivala. Hejter sam veliki, i često vidim samo ono najgore. Ne želim da pogledam dobre stvari i da shvatim da nije sve tako crno. Možda sam zato bila i nezadovoljna. Izgovore sam trazila u drugima, ne u sebi. Samo se nadala nečem boljem, ustvari da bih izbegla sadašnjost.


Skoro sam čula pesmu koja mi je promenila život. Verovatno se stalno oko mene puštaju pesme koje imaju jako važne poruke i opasno emotivne reči. Mi ih ne primećujemo zar ne? Više se sluša WORK, WORK, WORK, WORK. Iskreno, ne znam zašto sam se tako povezala sa tim rečima. No, sve to me je navelo na razmišljanje o životu. Da li je sve tako crno? Zašto sam nezadovoljna? Vreme leti brzo?


Svako veče pred spavanje razmišljam o prethodnom danu. I tako sam shvatila kako je meni svaki dan ispunjen, lep. Bilo da ja sedim ceo dan u kući i učim ili sam u školi i zezam se, ili samo ležim i gledam seriju. Život je divan. U školi smo se svi zbližili, jako se dobro družimo, uživamo i eto ne želim da dođe kraj. Da, trebamo ići dalje, ali hajde da ovo što imamo traje još malo. Prerano je za rastanak. Nije ovo neki kraj, samo jedna raskrsnica, ali ja samo želim da se vratim u prošlost i kažem maloj Ivi, da je život sjajan, da se ne treba nervirati već uživati svaki dan jer možda se taj dan više nikad ne ponovi.


Treba biti zahvalan na svemu što su naši roditelji uradili za nas, a ne da jadikujemo i tražimo neke mane. Niko nije savršen i samo time ćemo sebi život zagorčavati. Želeti bolje i sanjati mnogo više od mogućeg, pravimo sebi komplekse i počinjemo živeti u snovima a ne u stvarnosti. Ne smem živeti za budućnost već za sadašnjost. Truditi se da svaki dan uradim nešto na šta ću jednog dana biti ponosna. Uveče kad dođem kući i smaram se za laptopom shvatim kako mi se tog dana desilo pregršt lepih stvari. Svaka svađa, svaka ocena, svaki trač čini moj život takvim kakav jeste.


Jednom u životu imam 15 godina i zašto želim da budem starija kad eto ovo je sve tako divno. Da, lepo je i sa 30 i sa 50 i 90 samo je stvar kako ko to shvati i koliko ko uzima od života. Zar želite da se jednog dana prisećate tinejdzerskih godina i kažete: "Pa, i nisam imao neki život." Ne. Treba da kažeš: "Kakav god moj život bio, ja sam zadovoljan. Imao sam krov nad glavom, hranu na stolu, puno druženja, smeha i veselja, i to je dosta za jedan srećan i lep život. Hvala Bogu što postojim"


Niko nije toliko loš da bih ga ja mrzela. Svima treba pružiti šansu. Kad bih sad mogla da vratim septembar. Avaj. No, hajde neću ni o tome toliko pričati. Nemam od toga ama baš ništa. Brišem sve negativne misli, lošu prošlost i želju za povratkom. Ne, ne može ni to. Onda se previše posvećujem tome, a ja ni to ne želim. Treba mi samo neki umereni život, lepa sadašnjost i osmeh. Dosta!


Žao mi što ranije nisam shvatala ove stvari. No, sada se trudim da svoj život promenim iz korena. Neće mene neko rasplakati ili iznervirati. To prvo ja neću dozvoliti. Ne ostavljam više ništa za sutra. Sve ću uraditi danas, sve ću zapisati, i radiću stvari koje me ispunjavaju. Neću više dozvoliti da me ni obaveze sputavaju u stvarima koje volim. Slušam veselu muziku u fazonu "Don't worry, be happy!" Svako jutro prvo podignem roletne udahnem svež vazduh, i pospremim sobu. Tako se bolje osećam. Pomognem i sebi a i mami. Smejem se redovnije i češće govorim ljudima da mi je stalo. Još jednom ŽIVOT JE DIVAN!!

Hvala svima vama koji ste pročitali ovaj post od početka do kraja. Stvarno mi to znači. Ja sam se sada rasplakala, ali preživeću.
Danas mi je rođendan, i godinu ipo dana postojanja mog bloga. Tako da mislim da ste zaslužili jedan ovakav post. Hvala vam još jednom puno. Očekujem vaša mišljenja u komntarima. Do sledećeg posta. 

Probni se završio. Znam rezultate. Sedam iz matematike, sedam iz srpskog i kombinovani još nisu pregledali ali znam da ću imati 8+ poena. Od 10, naravno. :)


Pošto sam sada u velikoj gužvi (škola, republičko i prijemni) trudim se da svoje vreme jako dobro organizujem. A iskreno i ne ide mi baš. Imam i previše slobodnog vremena, mnogo gledam u laptop, pevam, plešem, ali i ja sam ljudsko biće. Moram živeti. Zapostavila sam blog, ali kao što vidite vraćam se nazad, i idemo punom parom napred. ♥♥


Imam neki problem da ne mogu ništa da radim ako mi soba nije pospremljena. Iako sam suviše lenja za pospremanje, jako volim kada mi je sve uredno. Jel realno ne možete raditi u haosu makar on bio i onaj "umetnički". ☺


Prvi savet za organizaciju učenja jeste da izdvojite na papir šta trebate da učite. Počnite od toga. Tako će vam malo biti lakše u mozgu jer će te znati sve vaše obaveze. Zalepite taj spisak na neko vidljivo mesto pored koga često prolazite. Tako svaki put kad prođete osećate križu savesti što zaista ne učite i to će biti dovoljno za početak. ☺


Zatim, odredite sebi prioritet. Vi ne možete u istom danu učiti sve predmete za prijemni, i pritom i za školu. Ako sutra imate kontrolni iz biologije preporučujem da prvo to naučite (ionako vam i to treba za prijemni, znači ubijate 2 muve istim udarcem). Kasnije tog dana pročitajte još nešto ali zapamtiteČ VI NISTE SUPERMAN (izvinjavam se ljudima koji to zaista i jesu).


Odredite koliko vremena posvećujete kom poslu i toga s striktno držite. Ujutru napravite plan šta ćete tog dana raditi u kom vremenskom periodu, i turidte se da do ispunite. I da ugasite telefon i sve ostalo što vas može ometati.

Kasno je večeras za još neko pisanje. Već sam napisala nešto unapred jer vam spremam nešto divno za koji dan, pa očekujte to. Recite mi u komentarima kako vi organizujete svoje vreme i šta vam pomaže u lakšem učenju.

Provalila sam kako svaki drugi moj post počinje mojim jadikovanjem i kukanjem. No, to menjam. Znate da imam puno obaveza, nemam interneta (sad sam išla do sbb-a da tražim da mi puste net ili cu plakati i napraviti scenu, vidite kako sam zavrsila posao. :D ).








Ja mogu da kažem da dosta dobro govorim engleski, dokaz za to jeste da ja kad slušam nešto na YouTube-u uglavnom sve razumem. Mogu reći sve što želim, doduše to možda nije 100% tačno jer ja koristim 3 do 4 vremena a Englezi koriste mnogo više. Ja sam zadovoljna, Naravno, treba mi usavršavanja ali ima vremena, radiću na tome.


Način na koji sam ja naučila engleski nije baš pouzdan. Idem na privatne časove od trećeg razreda ali ne mogu to smatrati faktorom mog dobrog fonda reči. Mislim da je to pre gledanje puno stranih filmova, Disney kanala, serija, ali i slušanje muzike i čitanje knjiga. To je ono što vam ja mogu preporučiti. Trudite se da što više slušate jezik, pogotovo kada je engleski u pitanju, jer njega zaista i imate gde čuti.

Sve ovo što sam vam gore napisala, ja sad pokušavam da usvojim za nemački. Ja nemački učim već 6 godina i to ne u školi nego privatno, ali polažem razredni ispit u drugoj školi pa mi se to upisuje u svedočanstvo, Duga priča. No, nemački je meni savrčen jezik. Učim ga iz čiste ljubavi, i naravno ogromne porodice tamo. :) Ja svaki put kad ga čujem oduševim se, i maštam o danu kada ću moći gledati njihovu televiziju i bez prevoda. Medjutim od maštanja nema ništa. Moram vredno raditi. Pored toliko broja članova, vremena kao i pravila ja i dalje ne znam pričati. Dzabe to što ja znam ispričati sve o perfektu, kad ne znam šta neka reč znači. A reči su, deco moja, najbitnija stvar. Bez reči nema ni jezika. (Auuu Ivo, koja logika, ja ne verujem XD )


I tako ja moram naučiti hiljade i hiljade nemačkih reči sa hiljadama i hiljadama njihovih mučnm članova (der, die, das). Kada sam letos bila u Nemačkoj svi su me terali da pričam sa rođacima, a meni te nečto glupo, te ne znam. Ustvari, ja sam njih razumela ali kako reći ono što želim? Kako upotrebiti pravi padež?  Problem je baš u ne slušanju i ne pričanju svakodnevno. Sada se trudim da koliko toliko to ispravim gledajući nemačke serije bez prevoda i slušajući njihovu muziku. Javiću vam kako je to prošlo. :D

Recite mi koje jezike vi učite, kako i da li vam idu. :)

Vi ne znate koliko je meni sada u zivotu (ne) tesko. Znaci prva stvar je ta da nemam laptop. Tacnije pokvario se neki flet kabl, ne znam ni ja sta, sluzi da prenosi ostro sliku na ekranu. U svakom slucaju laptop mi je idalje pod garancijom pa sam morala to da iskoristim i da ga brze bolje odnesem u Gigatron, pa da mi sto pre poprave. Tako je bilo. Evo proslo je skoro 2 nedelje (kada pisem ovo) i nista. No to ne bi mi bio veliki problem. Znate kao, spremila sam dva posta unapred ok, imam telefon prezivecu neki period. Pozajmljivacu laptop od koga stignem u kuci i to. I onda se desilo sledece.


Dva dana nakon pozdravljanja sa laptopom ja sam slomila telefon. Nije da mi je to prvi put, ali opet. Evo kako je sve bilo. Dosla sam iz skole, sva presrecna jer sam tog dana dobila cak 4 petice, skacem po kuci, smejem se i uzivam. Tata me pozove da idem sa njim da se provozamo da on uzme nesto i ja naravno pristanem (taman, reko usput jos malo da se hvalim XD). I tako ja ulazim u kola, sve ok, kad cujem neki udarac. Ma reko sutnula sam neki kamen 100%. U kolima shvatam da mi nema telefona, i kao dobro zaboravila sam ga kuci. Dolazimo ispred kapije, ja izlazim kad ono odmah ispod mojih nogu moj telefon. Ja ga podizem kad ono njemu polomljen ekran, tj. moj tata ga je kolima pregazio. Dap, ljud, zamislite koji sam ja baksuz. Ako se nesto desi mom televizoru u narednih 5 dana roknucu se, ali ozbiljno!!!


Najludje od svega je to sto on u potpunosti radi. Ali ekran mu je slomljen i u jednom uglu je potamneo. Stvar je u tome, da sam planirala da menjam telefon u septembru kada krenem u srednju, ali izgleda da od toga nema nista. Proslo leto u Nemackoj sam isto polomila telefon.. Za mene je izgleda fiksni, ako je i to. ☺☺ I tako ja lepo nemam sada ni telefon ni laptop. Sada sam malo ugrabila sestrin, pa vam pisem ovo. Iskreno ne znam idalje poentu posta, ali smislicu nesto do kraja. Valjda. XD

Sada imam bas puno obaveza i veceras sam htela da placem. Blizi mi se probni prijemni, nastavnici nam zadaju 1000 hamera, teraju nas da ucimo i bukvalno nemam vremena ni za sta. A internet mi uvek samo oduzima vreme, pa ovako sam barem mirna. Nema poruka, nema uznemiravanja, mogu da se posvetim samooo ucenju. Kmeee (zamislite me kako placem)
Ono sto jos mozete raditi kada nemate internet i kada postanete antisocijalna osoba jeste sve sto do tada niste (a realno jeste) imali vremena.


Ja npr. sada mnogo vise citam, sredjujem sobu, provodim vreme napolju, sviram klavir ali prvenstveno ucim i obilazim rodjake. Dap, ovo zadnje je ustvari najgore.
Ono sto vam mnogu reci jeste da me oci mnogo manje bole, lakse zaspim, ne zujim (kako bi moja mama rekla), manje me ledja bole (evo, upravo pocinju), osecam se opustenije i vise se odmorim samo lezeci nego za internetom. 
Ovo sve zvuci cudno, ali stvarno jeste. Iako sada zvucim kao moja baba, zivot mi je mnogo laksi. Salim se samo. Lazem, da znate. BUGHAHAHHAHAHAHAH

P.S. U trenutku kad objavljujem ovaj post, laptop mi je kuci, na sigurnom, tako da mi je sada zivot super. XD