World around you

Jako mi je teško sada da pišem o bilo čemu trenutno osim o školi i prijemnom. Nije da se nešto previše uzbuđujem oko toga, ali opet. Prijemni traje, ja mogu reći da sam dosta radila ali u svakom slučaju ne želim da razmišljam o tome, jer se samo uzbuđujem bez razloga. Sve će proći super, upisaću ono što želim, i kasnije će mi sve ovo biti smešno. ☺

Ovako, nikad do sada nisam pravila Q&A i mislim da je sada vreme. Ima vas baš dosta, ne znate puno stvari o meni, pa rekoh što da ne. Osim toga i ja uživam odgovarajući na pitanja.
Postavljajte ih što više, odgovoriću na SVE samo neka bude interesantno. ☺☺



Ok, juce je bio prijemni iz srpskog jezika, odnosno u mom slučaju, maternji. A danas matematika.  Nešto više o tome kako su prošli svi ispiti biće u nekom drugom postu. Danas vam samo mogu reći da sam dosta zadovoljna. Ali moram priznati da sam stvarno dosta i učila srpski, jer eto nosi čak 10 poena, što je mnogo više od npr. hemije. Pretežno su zadaci iz knjževnosti, ali dodirnu sve oblasti. Ne možete ništa izbeći. Tako da, moja vam je preoruka da se spremate. :)

Zeznut je taj prijemni. Realno, mi treba da smo opušteni, ali to ne ide tako lako kad vam svi pričaju kako je to sudbonosno (a nije), kako su poeni bitni (ok, to jeste). Ali opet, meni je svejedno. Cilj mi je da upišem gimnaziju, a već sa svojih 70 poena, koliko nosim iz škole, mogu da upišem gimnaziju u Barajevu ili Lazarevcu ili Grockoj. Pa šta fali tome što ću putovati 3 sata do škole? Hhahahah :)


Kao što sam možda već i rekla (a možda i nisam) nemam baš puno ideja trenutno. Kreativnost mi je level slon. Iskreno ne znam ni da li je slon kreativan ali opet verujem da je kreativniji od mene hohoh. Tako da, učinite jedno dobro delo i stvarno postavljate mi pitanja, jer mi je trebalo dugo dugo da uopšte smislim i tu ideju. Hmm, dap, Iva Glupačko trenutno. (Ako gledate Dnevnjak znate o čemu pričam). Hohohoh ☺☺☺


Ovaj post je neka vrsta svega. Znači malo da vam kažem šta se trenutno događa, da vam kukam na moj mučni život i da eto se najzad koliko-toliko vratim pisanju. Znam da uvek obećam da ću pisati češće, ali sad pošto se raspustim zaista hoću. Ako ne bude izlazio najmanje jedan post nedeljno, dajem vam pravo da me grdite i da se čak i naljutite. Ok, nemojte to ozbiljno raditi, biću tužna. Moje je samo da vam obećam puno puno, ludih postova ovog leta, dosta duhovitosti, ali i ozbiljnih postova. Takođe, možete očekivati neočekivano, i već imam svašta u planu. Ćutim. Sve u svoj vreme. ☺

Kao što sam rekla u prethodnom postu, u subotu sam imala malu maturu. I tako, dok sam idalje pod utiskom od te večeri, i dok idalje znam šta se sve izdešavalo, odlučila sam da vam napišem post. Neću više da dužim, ali vi obavezno nastavite da čitate ovaj post. ☺

Bitno je napomenuti da je ova slika slikana u 3 ujutru i vidite koliko mi je šminka dobro izdržala :)

Ok, dan mature. Pa ustala sam ujutru normalno kao i svaki drugi dan (logično). I nisam imala nekakvu tremu tj. uzbuđenje. Iskreno, više sam se radovala takmičenju iz biologije nego maturi. XD
Sve se dešavalo tako brzo. Frizura i šminka su mi kasnili, pa sam zvanično počela sa spremanjem negde oko 6, a u 19:30 sam trebala da budem u školi. Hvala Bogu, frizura mi je bila gotova za čak 10-15 minuta, ali se šminka malčice odužila. Šminkom sam bila prosto preeeeeeeeeeoduševljena. Nisam bila sigurna kakve boje oko očiju želim, ali sa obzirom da mi je haljina bila crna, i da mi crna senka najviše ističe oči, to sam i izabrala. Sve devojčice su imale nude, roze senke, a ja reko: "Ako se šinkam profesionalno, ima da se našminkam za sve pare, a ne kao za svaki dan!" I tako je i bilo. ☺(Sve slike imate gore)

Mislim stvarno *-*

Moja haljina je (ne znam da li vas mnogo interesuje, ali ono reći ću vam hohoho) kupljena u Stradivariusu u Delta City-ju. Ušla sam u tu prodavnicu da bih videla neku drugu haljinu, i onda vidim da mi tata pokazuje ovu haljinu i kao: "U ovome ćeš ti meni jednog dana maturirati na fakultetu". I meni se mnogo svidela i uzela sam je odmah. Tek kasnije sam skontala koliko je ta haljina popularna, i da je imaju sve najveće zvezde od Kate Middleton, Selene Gomez, Meghan Trainor, Taylor Swift, Sabrina Carpenter pa sve do Victorie Beckham. Pa mislim jesam li modni genije ili šta? XD

Mi smo slavili maturu u školi. I mi smo kao dobili sve kao i da idemo negde u restoran ali, to realno nije bilo tako. Pa hrana nam je bila loša. U fazonu, ja sam uzela salatu- voda u kojoj je plutao krastavac. Hahaha, ali bukvalno je bilo tako. Mislim dobro, niko od nas nije tu došao da bi jeo ali opet. Hahhah, a i bilo je dosta vruće, i nije bilo dovoljno vode jer ono bilo nas je 150 i flaše su se praznile na svakih 5 minuta.


Veče smo inače proveli plesajući. Imali smo bend, koji su pristojno pevali. Ne mogu reći savršeno, ali pristojno je prava reč.☺☺ Uglavnom, to je bila poenta cele mature. Mi smo svi bili zajedno, pevali smo, plesali, zezali se i eto tih 5-6 sati je dosta brzo prošlo. Međutim problem je bio taj da sam ja od 55 pesama znala možda 5? I to samo refren, ili poneki stih. Svirali su uglavnom one narodnjake, ja to zaista ne slušam ali mislim da sam znala još pesama provela bih se još mnogo bolje. Ipak, nisam želela da mi nepoznate pesme pokvare veče, pa sam plesala, pevala neke tamo stihove i opet se lepo provela. Dok su neki proveli noć sedeći i gledajući u telefon. Pa mislim stvarno.. -_-


Što se tiče haljina i uopšte tih odevnih kombinacija bilo je raznih. Ja sam bila baš onako u mom fazonu i dosta sam se razlikovala. Ipak, bilo je dosta istih haljina a neke devojčice su došle obučene kao starlete. Stvarno je bilo preterivanja. Njima je uglavnom svima bilo neudobno jer su bile u štiklama od 50 cm, i iz nekog razloga nisu želele da se preobuju jer eto san im je da bar na momenat budu visoke. ☺ Izbor za mistera i miss bio je smešan. Iskreno, kao da nam je Saša Matić bio u žiriju. Hahhaha ali te devojčice. Aj dečaci, oni su ionako svi bili isti, ali DEVOJČICE. Sve nešto polu golo, izbačene sise i dupe, čipka, cirkoni, til, ma sve sve sve na jednoj haljini. Miss mature izgleda kao da ju je tiganj lupio po sred face, ali ono.. :)

Iako nisam jedna od onih osoba koja voli ta okupljanja, silna druženja a i ljude uopšte (☺) lepo sam se provela. Imam dosta slika ali više ono dok smo skakali i ludovali nego ono pojedinačno. Ipak, te slike neću stvaljati jer idalje želim da mi indetitet bude koliko-toliko anoniman, a uostalom vi ni ne znate svu tu decu tamo tako da hahahahahah.☺☺

Neverovatno je to koliko sam lenja i neodgovorna. Znači, imam mnogo mnogo inspiracije trenutno imam i vremena ali samo sam lenja. U velikoj sam frci oko mature, koja je u sutra. Medjutim sada (26.05.) kada vam pišem ovaj post sam srećna jer sam upravo kupila sve za maturu i rešila sve frizere, šminkere i ostale "pomoći". U svakom slučaju htela sam da vam napišem post kako je prošlo moje republičko takmičenje i tako međutim kad nisam tada napisala taj post sada je kasno. Možda nekad, šta da vam kažem. ☺


Sada pričajmo o maturi. Meni je matura sad u subotu i do pre 2 sata bila sam skroz izgubljena, sada je već bolje. Kao što ste možda pročitali u mom prethodnom postu imala sam baš puno problema sa pronalaženjem prave haljine. Želela sam nešto lepo i elegantno ali nekako da bude u mom fazonu. Ja nisam jedna od onih devojčica koja želi da izgleda kao Zvezda Granda i da imam haljinu sa puno cirkona, čipke, tila, bisera itd.. A opet jako je bilo teško naći haljinu za moj uzrast. ☺


Mi slavimo u školi iako to nije neka posebna lokacija sve će biti super. Molim vas recite mi da nisam jedina osoba koja malu maturu doživljava kao jednu veliku žurku gde ću se eto družiti sa celom mojom generacijom, pevaćemo, plesati i uopšte uživati. Ne moramo uopšte svi biti najlepši, imati sve tip top sređeno, nije da su sve te slike najbitnije. Kao da je bitno da li će te vi biti visoki na slici dok ulazite. Ili koje će vam boje biti nokti.


Matura je samo proslava. Mesto gde će biti puno druženja, slavlja i veselja, i realno je svejedno gde ćemo slaviti. Užasno me nervira kda dodju maturantkinje i one su sve bukvalno uniformisane. Imaju iste haljine (da, ima dosta njih sa baš baš istim haljinama), iste nokte, frizuru, torbicu ama baš sve. Nemaju trunku svoje kreativnosti nego sve žele da budu iste. Moja haljina je jakoo interesantna (postaviću vam sliku kad mi prođe matura) i ne verujem da će iko imati istu. Baš je slatka i interesantna, ali opet takooo jaa. Iako sam ja želela da nosim patike, ova haljina je suviše svečana za patike, pa sam se ipak odlučila za baletanke. ☺ Moram biti malo žensko, šta da vam kažem.


Volela bih da sve izgleda kao u Američkim filmovima, ali to se verovatno neće desiti. No, uvek je tu ta velika i stvarno prava matura o kojoj svi maštamo. Ja se iskreno uopšte nisam preterano zanimala za ovu sadašnju malu maturu. Uglavnom sam se družila sa dečacima jer više ne mogu da slušam devojčice o tome koju će šaru staviti na koji nokat. One su stvarno počele preterivati. Ok, lepo je radovati se ali ne svodi nam se život na to. Treba se radovati, ali treba učiti i za prijemni. ☺


Jako je toplo. Sedim sada napolju i razmišljam o tome kako bih trebalo da se obučem i da odem da se nađem sa drugaricama, skupljamo pare za učiteljicu. Znate to su ti maturski pokloni. ☺ Sledeće godine ću pisati mnogo detaljnije i o prijemnom i o maturi i verovatno ću imati i poseban serijal, a za sada samo ovako. Kako stignem. ☺

Molim vas recite mi da nisam jednia koja ne može da pronađe haljinu za maturu. Nije da sam se nešto posebno posvetila tome, nemam baš puno vremena, ali trudim se maksimalno što mogu. Ipak, mislim da savršena haljina za mene idalje nije napravljena ja samo tražim običnu haljinu bez cirkona, šljkica, čipke i ostalih nepotrebnih detalja. Ipak probavajaću 1000 haljina koje nisu za mene naučila sam svašta tako da ću ti i podeliti sa vama.

I da, kroz ceo post, postavljaću slike nekih haljina koje sam ja probala, ali ipak nije to to. Ako se nekome posebno dopadne određena haljina, samo mi se javite u komentarima pa ću vam napisati gde sam je našla i još neke podatke.


Najveći problem je u tome, što je ovo na neki način prva moja haljina pa ni sama ne znam šta tačno tražim. Znam, da haljina treba gore biti uska a dole (od kukova) da se širi. Najviše bih volela da donji deo bude od tila, a gornji da nema nikakve cirokone, šljokice, ČIPKU NIKAKO, nego znate da bude nekako obična. Da bude do pola uska i onda da se širi. Ma 'ajde ne tražim puno. Hahahah


Moja preporuka jeste da pronađete neku haljinu u kojoj će te se prvenstveno osećati prijatno. Ipak trebate izdržati nekoliko (ili više) sati. Nemojte uzimati neke preterano tetkaste haljine. Ipak imate, svega 14-15 godina i trebate tako izgledati. Naravno sve je stvar vašeg izbora, ali lepše izgleda kada devojčica izgleda primereno i nekako slatko nego kao da je krenula na udaju stestre od strica. ☺☺


Boja je nešto što već sami morate da izaberete. Ja nisam osoba koja traži neku posebnu boju. Odogovaraju mi razna varijante. Ipak, znam da neki traže crnu haljinu, jer je nekako univerzalna, ali opet moja vam je preporuka da se ne posvećujete boji toliko već ipak da gledate prvenstveno haljinu. ☺

Haljina je najbitnija. Posle toga ide potraga za cipelama, torbicu a zatim frizura, šminka i ostale stvari što vam trebaju. Ja neću ništa sad posebno pričati o tome šta ću ja nositi, ali reći ću samo da štikle neću nositi, jer ipak ne bih da hodam kao šestar i iskreno da se blamiram. Neka mesta za potragu haljina u Beogradu: Bulevar, Terazija, Milenijum, (svi tržni centri ofc, ali tamo i nemate puno šansi), i naravno lokalni butici (iako zvuči malo čudno, možete naći lepih haljina)


Ja kako se vratim iz nekih ne uspelih šetnji gradom, postanem sve više depresivna. Nekako sve te haljine me deprimiraju, ja samo tražim nešto obično, jednostavno a opet primerno mojim godinama. Ima dosta haljina koje su mi u tom trenutku lepe, a posle kad pogledam slike kod kuće pomislim: "Bože moj, kako li se to meni i na trenutak svidelo?" I tako sam ja na kraju odlučila da ću ja obući džak i to mi je najbolje rešenje. Biću najinteresantnija i niko mi 100% neće ukrasti haljinu. ☺Heheheh

Ja ovaj post pišem od nedelje. i sve sam kao: "Zavšiću ovo sutra, pa sutra i sve to tako" Ali evo uspela sam nekako. Nadam se da vam se post sviđa.
Recite mi u komentarima kako je izgledala vaša maturska haljina (ili kako bi voleli da izgleda). Predložite mi još neka mesta gde da pogledam neke haljine. I vidimo se uskoro. Ćao. ☺

Trenutno mi najviše treba vremena. I ne, ne vreme da bih mogla da se spremam za prijemni, već vreme za život. Prijemni, škola i učenje su mehanički deo mene. To je ono što moram da obavim, znate neka vrsta moje dužnosti. Ali Iva ima i onu svoju mučnu i emotivnu stranu kojoj jako treba da vreme sporije ide, i da ako može negde i zastane.


Oduvek sam smatrala svoj život lošim. Ne da mi nešto fali, već sam oduvek maštala o momentu kad ću odrasti, krenuti u srednju školu i puff sve će mi se promeniti i život će mi biti kao u filmu. Epa, od toga nema ništa.


Nisam volela svoj razred. Školu da ne pominjem. Nekako nikad se nisam uklopila sa tom decom, ali iskreno i ja sam preterivala. Hejter sam veliki, i često vidim samo ono najgore. Ne želim da pogledam dobre stvari i da shvatim da nije sve tako crno. Možda sam zato bila i nezadovoljna. Izgovore sam trazila u drugima, ne u sebi. Samo se nadala nečem boljem, ustvari da bih izbegla sadašnjost.


Skoro sam čula pesmu koja mi je promenila život. Verovatno se stalno oko mene puštaju pesme koje imaju jako važne poruke i opasno emotivne reči. Mi ih ne primećujemo zar ne? Više se sluša WORK, WORK, WORK, WORK. Iskreno, ne znam zašto sam se tako povezala sa tim rečima. No, sve to me je navelo na razmišljanje o životu. Da li je sve tako crno? Zašto sam nezadovoljna? Vreme leti brzo?


Svako veče pred spavanje razmišljam o prethodnom danu. I tako sam shvatila kako je meni svaki dan ispunjen, lep. Bilo da ja sedim ceo dan u kući i učim ili sam u školi i zezam se, ili samo ležim i gledam seriju. Život je divan. U školi smo se svi zbližili, jako se dobro družimo, uživamo i eto ne želim da dođe kraj. Da, trebamo ići dalje, ali hajde da ovo što imamo traje još malo. Prerano je za rastanak. Nije ovo neki kraj, samo jedna raskrsnica, ali ja samo želim da se vratim u prošlost i kažem maloj Ivi, da je život sjajan, da se ne treba nervirati već uživati svaki dan jer možda se taj dan više nikad ne ponovi.


Treba biti zahvalan na svemu što su naši roditelji uradili za nas, a ne da jadikujemo i tražimo neke mane. Niko nije savršen i samo time ćemo sebi život zagorčavati. Želeti bolje i sanjati mnogo više od mogućeg, pravimo sebi komplekse i počinjemo živeti u snovima a ne u stvarnosti. Ne smem živeti za budućnost već za sadašnjost. Truditi se da svaki dan uradim nešto na šta ću jednog dana biti ponosna. Uveče kad dođem kući i smaram se za laptopom shvatim kako mi se tog dana desilo pregršt lepih stvari. Svaka svađa, svaka ocena, svaki trač čini moj život takvim kakav jeste.


Jednom u životu imam 15 godina i zašto želim da budem starija kad eto ovo je sve tako divno. Da, lepo je i sa 30 i sa 50 i 90 samo je stvar kako ko to shvati i koliko ko uzima od života. Zar želite da se jednog dana prisećate tinejdzerskih godina i kažete: "Pa, i nisam imao neki život." Ne. Treba da kažeš: "Kakav god moj život bio, ja sam zadovoljan. Imao sam krov nad glavom, hranu na stolu, puno druženja, smeha i veselja, i to je dosta za jedan srećan i lep život. Hvala Bogu što postojim"


Niko nije toliko loš da bih ga ja mrzela. Svima treba pružiti šansu. Kad bih sad mogla da vratim septembar. Avaj. No, hajde neću ni o tome toliko pričati. Nemam od toga ama baš ništa. Brišem sve negativne misli, lošu prošlost i želju za povratkom. Ne, ne može ni to. Onda se previše posvećujem tome, a ja ni to ne želim. Treba mi samo neki umereni život, lepa sadašnjost i osmeh. Dosta!


Žao mi što ranije nisam shvatala ove stvari. No, sada se trudim da svoj život promenim iz korena. Neće mene neko rasplakati ili iznervirati. To prvo ja neću dozvoliti. Ne ostavljam više ništa za sutra. Sve ću uraditi danas, sve ću zapisati, i radiću stvari koje me ispunjavaju. Neću više dozvoliti da me ni obaveze sputavaju u stvarima koje volim. Slušam veselu muziku u fazonu "Don't worry, be happy!" Svako jutro prvo podignem roletne udahnem svež vazduh, i pospremim sobu. Tako se bolje osećam. Pomognem i sebi a i mami. Smejem se redovnije i češće govorim ljudima da mi je stalo. Još jednom ŽIVOT JE DIVAN!!

Hvala svima vama koji ste pročitali ovaj post od početka do kraja. Stvarno mi to znači. Ja sam se sada rasplakala, ali preživeću.
Danas mi je rođendan, i godinu ipo dana postojanja mog bloga. Tako da mislim da ste zaslužili jedan ovakav post. Hvala vam još jednom puno. Očekujem vaša mišljenja u komntarima. Do sledećeg posta. 

Probni se završio. Znam rezultate. Sedam iz matematike, sedam iz srpskog i kombinovani još nisu pregledali ali znam da ću imati 8+ poena. Od 10, naravno. :)


Pošto sam sada u velikoj gužvi (škola, republičko i prijemni) trudim se da svoje vreme jako dobro organizujem. A iskreno i ne ide mi baš. Imam i previše slobodnog vremena, mnogo gledam u laptop, pevam, plešem, ali i ja sam ljudsko biće. Moram živeti. Zapostavila sam blog, ali kao što vidite vraćam se nazad, i idemo punom parom napred. ♥♥


Imam neki problem da ne mogu ništa da radim ako mi soba nije pospremljena. Iako sam suviše lenja za pospremanje, jako volim kada mi je sve uredno. Jel realno ne možete raditi u haosu makar on bio i onaj "umetnički". ☺


Prvi savet za organizaciju učenja jeste da izdvojite na papir šta trebate da učite. Počnite od toga. Tako će vam malo biti lakše u mozgu jer će te znati sve vaše obaveze. Zalepite taj spisak na neko vidljivo mesto pored koga često prolazite. Tako svaki put kad prođete osećate križu savesti što zaista ne učite i to će biti dovoljno za početak. ☺


Zatim, odredite sebi prioritet. Vi ne možete u istom danu učiti sve predmete za prijemni, i pritom i za školu. Ako sutra imate kontrolni iz biologije preporučujem da prvo to naučite (ionako vam i to treba za prijemni, znači ubijate 2 muve istim udarcem). Kasnije tog dana pročitajte još nešto ali zapamtiteČ VI NISTE SUPERMAN (izvinjavam se ljudima koji to zaista i jesu).


Odredite koliko vremena posvećujete kom poslu i toga s striktno držite. Ujutru napravite plan šta ćete tog dana raditi u kom vremenskom periodu, i turidte se da do ispunite. I da ugasite telefon i sve ostalo što vas može ometati.

Kasno je večeras za još neko pisanje. Već sam napisala nešto unapred jer vam spremam nešto divno za koji dan, pa očekujte to. Recite mi u komentarima kako vi organizujete svoje vreme i šta vam pomaže u lakšem učenju.

Provalila sam kako svaki drugi moj post počinje mojim jadikovanjem i kukanjem. No, to menjam. Znate da imam puno obaveza, nemam interneta (sad sam išla do sbb-a da tražim da mi puste net ili cu plakati i napraviti scenu, vidite kako sam zavrsila posao. :D ).








Ja mogu da kažem da dosta dobro govorim engleski, dokaz za to jeste da ja kad slušam nešto na YouTube-u uglavnom sve razumem. Mogu reći sve što želim, doduše to možda nije 100% tačno jer ja koristim 3 do 4 vremena a Englezi koriste mnogo više. Ja sam zadovoljna, Naravno, treba mi usavršavanja ali ima vremena, radiću na tome.


Način na koji sam ja naučila engleski nije baš pouzdan. Idem na privatne časove od trećeg razreda ali ne mogu to smatrati faktorom mog dobrog fonda reči. Mislim da je to pre gledanje puno stranih filmova, Disney kanala, serija, ali i slušanje muzike i čitanje knjiga. To je ono što vam ja mogu preporučiti. Trudite se da što više slušate jezik, pogotovo kada je engleski u pitanju, jer njega zaista i imate gde čuti.

Sve ovo što sam vam gore napisala, ja sad pokušavam da usvojim za nemački. Ja nemački učim već 6 godina i to ne u školi nego privatno, ali polažem razredni ispit u drugoj školi pa mi se to upisuje u svedočanstvo, Duga priča. No, nemački je meni savrčen jezik. Učim ga iz čiste ljubavi, i naravno ogromne porodice tamo. :) Ja svaki put kad ga čujem oduševim se, i maštam o danu kada ću moći gledati njihovu televiziju i bez prevoda. Medjutim od maštanja nema ništa. Moram vredno raditi. Pored toliko broja članova, vremena kao i pravila ja i dalje ne znam pričati. Dzabe to što ja znam ispričati sve o perfektu, kad ne znam šta neka reč znači. A reči su, deco moja, najbitnija stvar. Bez reči nema ni jezika. (Auuu Ivo, koja logika, ja ne verujem XD )


I tako ja moram naučiti hiljade i hiljade nemačkih reči sa hiljadama i hiljadama njihovih mučnm članova (der, die, das). Kada sam letos bila u Nemačkoj svi su me terali da pričam sa rođacima, a meni te nečto glupo, te ne znam. Ustvari, ja sam njih razumela ali kako reći ono što želim? Kako upotrebiti pravi padež?  Problem je baš u ne slušanju i ne pričanju svakodnevno. Sada se trudim da koliko toliko to ispravim gledajući nemačke serije bez prevoda i slušajući njihovu muziku. Javiću vam kako je to prošlo. :D

Recite mi koje jezike vi učite, kako i da li vam idu. :)