Provalila sam kako svaki drugi moj post počinje mojim jadikovanjem i kukanjem. No, to menjam. Znate da imam puno obaveza, nemam interneta (sad sam išla do sbb-a da tražim da mi puste net ili cu plakati i napraviti scenu, vidite kako sam zavrsila posao. :D ).
Ja mogu da kažem da dosta dobro govorim engleski, dokaz za to jeste da ja kad slušam nešto na YouTube-u uglavnom sve razumem. Mogu reći sve što želim, doduše to možda nije 100% tačno jer ja koristim 3 do 4 vremena a Englezi koriste mnogo više. Ja sam zadovoljna, Naravno, treba mi usavršavanja ali ima vremena, radiću na tome.
Način na koji sam ja naučila engleski nije baš pouzdan. Idem na privatne časove od trećeg razreda ali ne mogu to smatrati faktorom mog dobrog fonda reči. Mislim da je to pre gledanje puno stranih filmova, Disney kanala, serija, ali i slušanje muzike i čitanje knjiga. To je ono što vam ja mogu preporučiti. Trudite se da što više slušate jezik, pogotovo kada je engleski u pitanju, jer njega zaista i imate gde čuti.
Sve ovo što sam vam gore napisala, ja sad pokušavam da usvojim za nemački. Ja nemački učim već 6 godina i to ne u školi nego privatno, ali polažem razredni ispit u drugoj školi pa mi se to upisuje u svedočanstvo, Duga priča. No, nemački je meni savrčen jezik. Učim ga iz čiste ljubavi, i naravno ogromne porodice tamo. :) Ja svaki put kad ga čujem oduševim se, i maštam o danu kada ću moći gledati njihovu televiziju i bez prevoda. Medjutim od maštanja nema ništa. Moram vredno raditi. Pored toliko broja članova, vremena kao i pravila ja i dalje ne znam pričati. Dzabe to što ja znam ispričati sve o perfektu, kad ne znam šta neka reč znači. A reči su, deco moja, najbitnija stvar. Bez reči nema ni jezika. (Auuu Ivo, koja logika, ja ne verujem XD )
I tako ja moram naučiti hiljade i hiljade nemačkih reči sa hiljadama i hiljadama njihovih mučnm članova (der, die, das). Kada sam letos bila u Nemačkoj svi su me terali da pričam sa rođacima, a meni te nečto glupo, te ne znam. Ustvari, ja sam njih razumela ali kako reći ono što želim? Kako upotrebiti pravi padež? Problem je baš u ne slušanju i ne pričanju svakodnevno. Sada se trudim da koliko toliko to ispravim gledajući nemačke serije bez prevoda i slušajući njihovu muziku. Javiću vam kako je to prošlo. :D
Recite mi koje jezike vi učite, kako i da li vam idu. :)
Danas
pričajmo o stranim jezicima. Mi svi u školi učimo engleski i još neki drugi
jezik (ruski, nemački, francuski a negde čak i španski i italijanski) međutim
ako vi učite samo u školi a nemate nekog neverovatno dobrog nastanika verovatno
nikada nećete naučiti jezik da možete pričati ga savršeno )ili bar dovojno
dobro. Ali koliko jezika govorite toliko ste bogati. To zvuči tako kliše ali
jeste. Sebe puno obogaćujete, upoznajete nove kulture kao i sam mentalitet
različtih naroda. Pritom zar nije divno da možete razumeti ljude gde god da
odete. :)
U mojoj
školi se engleski uči od prvog razreda ali do 3 uglavnom sve što znate jesu
brojevi, boje, ono mama, tata, maca, kuca i to. Međutim iako imam dosta lošu
nastavnicu, znam da se ni u drugim školama ne može pokupiti neko ogromno
znanje. Stvar je u tome da se u školama uglavnom uči gramatika i malo pažnje se
posvećuje samim rečima i govoru. Da li je problem u manjku časova, kao što
nastavnici tvrde, ili u lošem planu i programu, zaista ne znam. To ćemo da
ostavimo da neko drugi razbija mozak.
Ja mogu da kažem da dosta dobro govorim engleski, dokaz za to jeste da ja kad slušam nešto na YouTube-u uglavnom sve razumem. Mogu reći sve što želim, doduše to možda nije 100% tačno jer ja koristim 3 do 4 vremena a Englezi koriste mnogo više. Ja sam zadovoljna, Naravno, treba mi usavršavanja ali ima vremena, radiću na tome.
Način na koji sam ja naučila engleski nije baš pouzdan. Idem na privatne časove od trećeg razreda ali ne mogu to smatrati faktorom mog dobrog fonda reči. Mislim da je to pre gledanje puno stranih filmova, Disney kanala, serija, ali i slušanje muzike i čitanje knjiga. To je ono što vam ja mogu preporučiti. Trudite se da što više slušate jezik, pogotovo kada je engleski u pitanju, jer njega zaista i imate gde čuti.
Sve ovo što sam vam gore napisala, ja sad pokušavam da usvojim za nemački. Ja nemački učim već 6 godina i to ne u školi nego privatno, ali polažem razredni ispit u drugoj školi pa mi se to upisuje u svedočanstvo, Duga priča. No, nemački je meni savrčen jezik. Učim ga iz čiste ljubavi, i naravno ogromne porodice tamo. :) Ja svaki put kad ga čujem oduševim se, i maštam o danu kada ću moći gledati njihovu televiziju i bez prevoda. Medjutim od maštanja nema ništa. Moram vredno raditi. Pored toliko broja članova, vremena kao i pravila ja i dalje ne znam pričati. Dzabe to što ja znam ispričati sve o perfektu, kad ne znam šta neka reč znači. A reči su, deco moja, najbitnija stvar. Bez reči nema ni jezika. (Auuu Ivo, koja logika, ja ne verujem XD )
I tako ja moram naučiti hiljade i hiljade nemačkih reči sa hiljadama i hiljadama njihovih mučnm članova (der, die, das). Kada sam letos bila u Nemačkoj svi su me terali da pričam sa rođacima, a meni te nečto glupo, te ne znam. Ustvari, ja sam njih razumela ali kako reći ono što želim? Kako upotrebiti pravi padež? Problem je baš u ne slušanju i ne pričanju svakodnevno. Sada se trudim da koliko toliko to ispravim gledajući nemačke serije bez prevoda i slušajući njihovu muziku. Javiću vam kako je to prošlo. :D
Recite mi koje jezike vi učite, kako i da li vam idu. :)
