World around you

Dobro Iva, učila si. Jesi, stvarno. A i pa šta ako dobiješ 4. Neće biti smak sveta. Popravićeš. Znači još jednom, prvoj deklinaciji pripadaju imenice koje se završavaju na -ae. I uvek su ženskog roda. Ili mogu biti i muškog roda? Aaaaaaa... Jelena, pomagaj!!!
Olovka tu. Gumica spremna. Ponovila sam još jednom nastavke i spremna sam za kontrolni. Grupa B. Dobro. Jaoj bilo bi dobro i da je Sanja ista grupa. Pa da posle možemo da proveravamo odgovore. No, nema veze. Skoncentriši se Iva. Nemaš puno vremena. Kreći.


Jel nastavci za drugu deklinaciju počinju sa i? Ili sa us. Jaoj Bože opet sam zaboravila sve nastavke. Ok, seti se kako si učila. Znači ona rečenica. USkoro Idem Odavde, UMro Ekrem Odavno. Tj. us, i, o, um, e, o. Jasno. Meni se traži akuzativ jednine imenice ludus, i to je..hmmmm. Opet sam zaboravila. Pa čoveče pre samo sekund sam to ponovila. 'ajde ponovo. Uskoro....


Kako dozvati Isidoru i pitati je za akcenat u 4 zadatku. "Isidora! Isidora!" Kako bre ne čuje. O ne, nastavnica gleda. Napravi onu "Ah setila sam se" facu i nastavi da radiš. Gledaj u papir, pravi se da nešto razmišljaš. Aha, da, da. Baš evo rešavam ove zadatke koje nikad u životu nisam videla. I neeee, ne pokušavam da dozovem pomoć. Ništa interesantno nećeš ovde videti. Prođi ženo, prođi. Što nastavnici uvek moraju da gledaju u moj rad. Ljudi ništa zanimljivo nećete naći. Ionako, pojma nemam.


Jaoj bubamara je ušla u učionicu. Kako je slatka. A što je tako svetle boje. 100% je otrovna. Ili je beše crne boje kad je otrovna. E Iva, Iva. A išla si na republičkog iz biologije. Bruko! Hm, pitam li se da li ću stići da odem do knjižare na odmoru, da bih kupila onu novu svesku koju sam videla da su dobili. Da li da uzmem onu koja ide na tamno ili svetlo roze? Jaoj, koji problemi. Čekaj, skoncentriši se. Kako je moguće da na kontrolnom uvek misliš o svemu ostalom osim o kontrolnom? Vidi, sad o tome razmišljaš. Prekini.  Mislićeš i o tome kasnije. Radi taj zadatak. Posle se čudiš kako je brzo prošao ceo čas.


Još 3 minuta do kraja. Požuri, požuri, požuri. Hemijksa, hemijska. Gde je prokleta hemijska? Kako je moguće da sam to zaboravila? Samo mi nije jasno kako sam planirala da radim vežbu bez hemijske olovke? Kao da sam teći razred, a ne prva godina. Daće mi Milica jednu. Što da ne, ipak ja joj pomažem na engleskom. xD
Podebljavaj. Nastavnica neće ništa priznati što nije hemijskom. Imaš još 30 sekundi. credo (credo, 3, credidi, creditum), još 11 sekundi. nominativ množine-mladići, 4 sekunde, meus,3 (mea, me....)
ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZ
Au, dođavola!

Vreme jako brzo prolazi. Kao da je juče bio taj hladni oktobarski utorak kada sam se probudila sa željom da nešto napišem. Nije to bio prvi put da ja hoću preneti svoje misli na papir, već je to bio prvi put da ja želim to podeliti sa svetom, a ne samo sa profesorkom srpskog jezika koja je uvek rado čitala moje sastave. U meni se rodila ta želja da zabeležim sve što se oko mene dešava, i da dam ljudima mogućnost da isto to pročitaju. Pa dobro, nekome će se to dopasti, nekome ne. Biće sigurno neka grupica ljudi koja će čitati moja dela. Ipak, nikada nisam očekivala ovakav ishod. 

Pre 2 godine sam osnovala svoj blog. Da, već je prošlo dve godine. Iskreno ni ja ne znam kad su pre proletele. Mnogi kažu da ih je blog promenio, da su stekli puno samopouzdanja što je zaista divno. Doduše, ja ne mogu izgovoriti isto. Blog sam započela iz čiste ljubavi prema pisanju, a tako je i danas. Nije se tu puno stvari promenilo. Jeste način mog pisanja i izražavanja, ideje i prioriteti ali sam smisao bloga nije. Idalje je ovde samo jedna mala 15-godišnja devojčica koja se oseća ispunjeno kada nešto napiše.

Smatram da je moj stav puno uznapredovao ali za to su zaslužne i moje godine. Ipak, nije isto razmišljanje sa 13 i sa 15 godina. Nije da sam sad nešto kao odrasla, ali ipak vidim svet malo drugačije. I pošto se trudim da ovde budem 100% ja, i da pišem samo ono što bih i želela da čitam, mislim da me to čini na neki način posebnom. Na početku nisam tačno znala gde pripadam, pa samim tim ni šta želim da pišem. Međutim, sada i te kako znam ko sam, šta sam i koje su moje želje a i mogućnosti. 

Pošto se moj život svodi na šalu to se primećuje i u mojim postovima. Jednostavno, ne bih ja bila ja da ne pišem o onome što zaista mislim. To nekome smeta, neko voli, ali dokle god postoji i jedna jedina osoba koja rado čita to što sam ja napisala, obećavam da ću istrajati u ovome. ☺

Neću se sada previše zahvaljivati vama na broju čitaoca, ali ipak želim da znate da mi to znači. Nije od presudnog značaja, pisala bih i da me prati vas četvoro, ali je zaista lepo znati da postoje ljudi koji vas cene zbog toga ko ste i šta ste vi unutra, a ne samo zbog spoljašnjeg izgleda. Volim to što imaju oni koji jedva čekaju da pročitaju moj novi post, i koji su ovo putovanje započeli sa mnom još davne 2014 godine. Naravno, dobrodošli su i oni noviji čitaoci, a i oni koji će tek doći. 

Jako sam zadovoljna svojim blogom i uopšte napretkom. Cifre su totalno nebitne, da ja vama govorim koliko imam čitaoca, pregleda, komentara ili šta već. Bitan je taj napredak koji meni pokazuje koliko se trudim, i koliko radim oko bloga. Znam da bih mogla češće pisati, i znam da često obećam neke postove koje na kraju ne napišem ali ipak i ja sam čovek. Trudiću se, koliko mogu, da pišem, ali idalje smatram da je bolje da napišem dva kvalitetna posta mesečno nego 101 post koji je napisan samo da bi bio objavljen. Pišem i pisaću samo kada osećam potrebu za istim, a nadamo se da će to biti sve češće i češće. Do tada, vam preporučujem da uživate, i da živite život. Eto, to je najbitnije.♥

Kada sam upisala željenu gimnaziju znala sam da neće biti lako. Bila sam spremna na izazov, i tome sam se radovala. Baš je to i bio razlog upisivanja prirodno-matematičkog smera. Odlučila sam da se borim, i idalje stojim pri toj želji. Samo što nisam bila svesna da će mi škola zaista oduzimati puno slobodnog vremena.

Trenutno se moj život vrti oko matematike. Što, kao što sam već rekla, sam i očekivala ali ne da bude ovoliko naporno. Nastavnik ovog predmeta je poznat širom Srbije ali ne po onom dobrom. Već, jednostavno je on nastavnik koji od njih 30, 19 obori na popravni, a ostatak odeljenja ima dvojke. Bio je suspendovan nekoliko puta, sve novine su pisale o njemu, ali naravno on nije smenjen. 

Želela sam da mi predaje da bih i sama videla kakav je i da li je stvarno toliko strašan koliko se priča. I da, nakon prvog meseca rećiću vam da NIJE toliko ubitačan, sjajno objašnjava i svakodnevno se šali na času. Ako želite da naučite matematiku, onda vam je on Bogom dat. Ali da je zahtevan, zahtevan je. ☺


Sve u svemu, ima dosta da se uči. Ne kukam, stvarno. Već jednostavno vam govorim da srednja škola nije laka. Nije ni teška, ali nastavnici su jako zahtevni. Jednostavno uvek morate biti spremni za svaki čas. Ali pošto sam ja jedna pozitivna osoba, koja je spremna da se bori tako će i biti. Ne dozvoljavam da me bilo šta sputa u postizanju mog cilja. Jeste da će imati puno da se radi, ali to znači da će biti i puno znanja. A i koga briga, ne moram imati sve petice. Ovoga puta sebi mogu dopustiti po koji kiks.


E ljudi, kada sam preživela ovu nedelju preživeču sve. Ok, ovo je bila najteža nedelja od početka godine. Broj pismenih, kontrolnih i usmenih odgovaranja bio je mnogo veći od dozvoljenog. Ipak, sada kada se okrenem vidim da i nije tako loše prošlo.
Ali danas je najzad petak, i ponovo sam slobodna. Imam nešto vremena za sebe, koje ću verovatno provesti pisajući, gledajući propuštene Joe-ove videe i sastavljajući spisak knjiga za sajam koji jedva čekam. Ah, kako će biti dobrih postova. :)


I da želim da vam se izvinim što ne pišem, ali stvarno mislim (tačnije, nadam se) da me razumete. Sada je tromesečje, ja sam u novoj školi i stvarno se još uvek navikavam. Jednostavno, ne smem pokvariti ocene i ako želim da održim sličan status kao u osnovnoj školi. Naravno, ne bi trebalo ni blog da zapostavim. I neću. Istina je da sam imala slobodno vreme, ali da ga nisam iskoristila za prave stvari. Ali neće biti tako. Evo odmah idem da pišem za postove koji će izaći sledeće nedelje. Samo nemojte molim vas da mi pišete negativne komentare, vezano za moju neredovnost.☺☺

Iako je jesen prelepo godišnje doba, puno cozy slika i šarenog lišća, ipak postoje razlozi, zašto ne volim jesen. Sama promena vremena jako loše utiče na mene, pa se lako i razbolim. Naravno, sezona virusa vlada i nije teško pokupiti neki, šetajći hodinicima škole. Pa reko', zašto sa vama ne bih podelila koji savet o tome kako se lakše razboleti. Jer, otkud znam možda neko od vas želi da se razboli da ne bi išao u školu. Ili vam je jednostavno dosadno (kao i meni), pa ćete svoje slobodno nepotrebno vreme ubiti čitajući moj post. ☺

Ako putujete u školu autobusom, ili ako uopšteno često negde idete autobusom, blago se vama. Autobus je leglo virusa, i tu ćete najlakše zaraditi neku bolest. Kada uđete u autobus, sve postaje lako. Okrenite se par puta oko sebe, pogledajte ko oko vas kašlje, i samo mu/joj lepo priđite. Progurajte se, da stojite odmah ispod usta, da kad krenu da kijaju, kapljice lete pravo na vas.
Mislim, ne možete promašiti viruse, koji jedva čekaju da vas zaskoče i napadnu vašu sluzokožu. XD


Sledeći savet, je savet svih mama ovog sveta. "UVEK IZLAZI SA MOKROM KOSOM NAPOLJE!!!" Ili glasi, uvek NE izlazi sa mokrom kosom napolje. Ah, kao da je i bitno. :)
Znači operite kosu 15 minuta pre polaska u školu, i slučajno nemojte da je sušite. Već dozvolite vetru da učini svoje. Još ako pada kiša. Pa blago se vama. A da ne govorim o tome, koliko je to zdravo jer ne palite kosu toplotom fena. Ubijate 2 muve isti udarcem.


Poslednje na našem spisku jeste prestanak zdravog hranjenja, i provođenje 24h na telefonu i laptopu. Sjajan način da se brzo razbolite i da vam oslabi imunitet. Znači, jedostavno odbijajte jelo ili jedite samo iz fast food-a. Nemoj slučajno da sam videla da je neko uzeo da pojede jabuku. Pa jel vi hoćete da se razbolite ili ne? I nervirajte se dosta. To je stvarno odlično, jer će vas posle i želudac boleti i možda će vam se i povraćati. Ma sjajno, sjajno. Poslušajte ove savete i jako brzo ćete se zaista razboleti. :)

Naravno, želim da napomenem da nisam bila ozbiljna u ovom postu (mada verujem, da ste to i sami shvatili). Ovo zaista i jesu načini da se lakše i brže razbolite, a vama preostaje to da uradite sve suprotno od napisanog posta. Jer ćete tako sačuvati svoj imunitet. Ne budite kao ja. Otišla sam da pijem čaj, i merim temperaturu. Poyy

Ako niste čuli za nutribulet, sigurno ne pratite tv-shop ili uopšteno televiziju. Verujem da je takvih malo, pa se neću mnogo obazirati na samo objašnjavanje čemu nutribulet služi. No, to vam je kao veliki sokovnik, koji košta duplo više, iz razloga što on ne izbacuje nikakve ljuspe od voća i povrća koje ste pre toga ubacili u njega. To jest, uspeva da zadrži sve materije koje su vam potrebne za normalno funkcinisanje organizma. 

Epa, nakon 1000 reklama, i govora sportista koliko je taj nutribulet magičan moja porodica je odlučila da nabavi jedan. Tačnije, dva. :)

Deda i baba nisu mogli da se dogovore koji nutribulet da kupe, pa je odlučeno da svako kupi svoj. Mi, ostali ukućani smo sve to posmatrali kroz smeh, znajući da će se njihova mišljenja jako brzo promeniti. Što se i desilo (nastavite sa čitanjem). 

Dan prvi: 

Tata je na internetu, pronašao bezbroj recepata za smoothie za bubrege, srce, pluća, upalu ovoga i onoga, bolove ovde i onde.  Naravno baka je odmah pronašla šta njoj odgovara i krenulo se u akciju. Prvi dan su stavili paradajz, krastavac, šargarepu, jedan limun i pomorandzu. Pošto su se pridržavali recepta, sve je ispalo kako treba pa je taj sok i ispao ukusan. :)


Dan drugi:
Uzbuđenje je sve više i više raslo. Jučerašnji eksperiment je uspeo, postoji ogromna nada da će i danas. Međutim, moja porodica je odlučila da su oni mnogo pametni i da njima jednostavno ne trebaju recepti, već to znaju i sami. Pa su lepo pomešali sve što su čuli da je zdravo, i što imaju u kući. Babi su preporučili celer zbog bubrega, celer je i stavljen. Naravno ubačen je i paradajz, zbog njegovih svojstva koje pomažu srcu. Da bi ukus bio još bolji iseckana je dinja, jer ipak dinja je dinja. Jeste da je niko u kući ne voli, ali to je dinja!!!!
Sve u svemu, ja tog dana sok nisam popila. Pitate se zašto? :D


Dan treći:
Treći je ujedno i zadnji dan naše pustolovine zvana nutribullet. Slično drugom danu, u blender je sipano sve što postoji na ovom svetu (tačnije u našem frižideru). XD U ovaj veličanstveni smoothie (znam da ćete želeti da probate jedan ovakav, pa evo i recepta) je stavljen p
SPANAĆ (dap, spanać ni manje ni više), zatim LUBENICA, limun, pomorandzaa i ne sećam se šta još. Ukus je bio sledeći:'
 "ZAMISLITE DA STE ZGAZILI SMRDIBUBU I DA SE SADA SVE OSEĆA NA ONAJ NJEN SMRAD. EPA, SAD JOŠ ZAMISLITE DA VAM JE TO U USTIMA!!"
I da, stvarno se osećalo tako. Iako je baka govorila da ima super ukus (jer je ona pravila), vrlo brzo joj je to došlo glave. I da, par dana nakon toga deda i baba su svoje nutribullete poklonili nama, tako da ako nekome treba neka mi se javi...

Hahahaha jaoj Bože, samoj sebi sam tako smešna. I da, ovo se sve stvarno desilo, pa reko što da ne podelim to sa vama. Naravno, malo sam preuveli;ala da bi bilo zanimljivije.☺
 I da, nutribullet je odlična stvar, napravi sok od svega, pa je dosta lakše popiti sok od nekog voća i povrća koje sirove ne možete pojesti. ☺

Da li vi u porodici imate neke čudne događaje?
Da li ste probali nutribullet?

Znam da sam obećala 2 posta nedeljno, i da, znam da se toga ne pridržavam, ali hoću. Stvarno, hoću. :) Jako mi je teško da razmišljam o bilo čemu osim o školi. Ok, sve je to normalno, jer ipak se trenutno moj život vrti oko gimnazije koju sam upisala. Pokušaću da se vratim redovnom pisanju postova što je pre moguće. Čak ovaj uvod pišem u autobusu dok se vraćam kući. XD

Svi mi koji smo sada krenuli u srednju školu, ili možda 5 razred ili bilo koji drugi razred, suočavamo se sa jako teškim periodom. Nakon 2 (za nekoga i 3) meseca letnjeg raspusta i potpunog odmora vreme je vratiti se u svoje školske klupe i radne navike. Svima nama je to jako teško palo i znam da vam se verovatno ne čitaju postovi vezani za školu, ali šta da vam kažem. Život nije fer. ;) Uostalom, bolje išta nego ništa.

 Nisam verovala da ću već nakon pre nedelje srednje škole imati toliko da učim. Ali da, tako je. Mislila sam kao upoznavaćemo se, pa ćemo polako počinjati da učimo novo itd. Ali ne. Prvo se mora obaviti 1001 inicijalni test, koji nema poentu u našem obrazovnom sistemu, već eto radimo da bi rekli da su nešto promenili. XD
I taman kad pomislih da sam najzad slobodna, i da se barem na kratko mogu vratiti svojim hobijima, shvatam da ono najgore tek počinje. Moram da učim novo gradivo, jer nastavnici već propituju, a želim da ostavim dobar utisak. Pored toga, nastavnik matematike nam je za vikend zadao da uradimo preko 200 zadataka. Dap, nije mu džabe nadimak Ubica. Inače, to je samo zagrevanje za ono što nas čeka. Kada je rekao da se kod njega matematika vežba 4 sata dnevno, nije se šalio. Hahahah ☺


Ostatak nastavnika je manje više ok. Naravno ima onih zahtevnih, ali stvarno dobro objašnjavaju. Već imamo puno ludih nadimaka za svakog od njih, ali šta ćemo kad su svi čudni na svoj način. Npr. nastavnica hemije nas tera da ostavljamo telefone u posebne džepćiće napravljene od platna, baš za to. Ili srpkinja. Ah ta žena. Jedino mene voli, jer ja obožavam da razgovaram i da lepo tumačim dela. Doduše, iako mi jako dobro idu jezici, upisala sam prirodno-matematički smer, iz razloga što volim biologiju, matematiku i fiziku, a i sama smatram da mi ovaj smer otvara mnogo više mogućnosti kasnije za fakultete. Mada, ima još dosta vremena do tada. :)


Dokaz da se jako lepo provodim u školi jeste taj da mi dani prebrzo lete. Kada krenem u školu budem pomalo smorena jer znam da se narednih pola sata moram vući u smrdljivom autobusu. Ipak raspoloženje mi se jako brzo popravi kad zakoračim u dvorište svoje nove škole. Iako se svi dobro ne poznajemo, i idalje se onako čudno gledamo, jako se dobro slažemo. Svi su duhoviti, a ne smem zaboraviti njihovu inteligenciju, jer niko ne priča neke reterdirane fore, već svi možemo da razgovaramo kao odrasli ljudi.
Pričamo 24/7 jer već imamo svoju grupu gde se dopisujemo. Jedini problem je taj da se tamo tako dobro slažemo, dok uživo dečaci i devojčice ne progovaraju 2 prosto-proširene rečenice. Doduše, i ja sam baksuz. Stvarno, iz dana u dan sve više pričamo.

Nadam se da me niste zaboravili (iako nisam pisala samo nedelju dana), ali ja vas definitivno nisam. Ipak, obećala sam sebi a i vama da neću zapostaviti blog. Vraćam se u ponom sjaju, sa divnim idejama koji će vas oboriti sa nogu. Vidimo se već u nedelju. Poyy

Pa da, najzad je došao i taj prvi septembar kada ću ja odrasti i krenuti u srednju školu. Bukvalno od kad znam za sebe, znam da je u meni kujala želja da krenem u gimnaziju. Naravno, došao je i taj trenutak. Da li sam bila pod tremom? Pa ne. Barem trema nije prava reč. Možda samo neko malo uzbuđenje ali to se pojavilo tek pred sam polazak.

Kada me je tata dovezao ispred moje nove škole, ubrzanim korakom sam uletela kroz glavni ulaz i zaputila u svečanu salu (inače pojma nisam imala gde je ona) gde su se svi prvačići okupili, pažljivo slušajući direktora i sve ostale zaposlene u školi. Nakon toga, razredne starešine su polako počele da prozivaju jednog po jednog učenika i sa njima odlazili u izabrane učionice. Odlazilo je jedno, pa još jedno i još jedno odeljenje. Ostala su još samo dva.
U jednom trenutku mi je prošlo kroz glavu, da sam promašila školu, i da bi trebalo da se vratim kući i jednostavno prestanem sa školovanjem. Međutim, moje razmišljanje prekinuo je sladunjav glas, jedne plavokose žene u srednjim godinama, kada je prozvala moje ime.


Našla sam se u novom odeljenju. Potpuno novom. Doduše, to je i bila moja želja. Ostala deca iz moje škole su u drugom odeljenju jer su oni učili ruski, a ja nemački jezik. Sve u svemu, to je značilo da sam se nalazila u skroz novom okruženju. Naravno, odmah sam prionula na posao upoznavanja. Svima sam odmah zaboravila imena, ali bar sam se trudila zar ne?! Nisam se baš drala prvi dan po školi, ali drugi dan već jesam. XD  Već na prvom času sa mojom novom razrednom (čudno je reći razredna) izabrana sam za predstavnika našeg odeljenja na đačkom parlamentu, pošto imam iskustva sa takvim stvarima. U osnovnoj školi učestvovala sam u svi mogućim vannastavnim aktivnostima. ☺


Škola je jako sređena i to je ogroman plus. Sve je čisto, sve je uredno. Kabineti su puni opremom koja je neophodna za lepo funkcionisanje časova. Imamo one pametne table, koje rade na dodir i odakle nastavnici mogu da nam puštaju različite sadržaje. Naravno, ne smem izostaviti muziku za vreme odmora umesto zvona. Kao i neverovatan vid komunikacije između dece i učenika.
Ipak, nije sve tako sjajno. Loše su obeleženi toaleti, pa smo par devojčica i ja, više puta završavale u muškim wc-ima nemajući pojma gde se zaista i nalazimo. Hvala tetkicama koje su nam sve lepo objasnile. :D


Što se tiče samog društva za sada sve deluje ok. Mada bila sam sa njima samo 2 dana. :)
Dečaci mi deluju fini, iako nisam stigla mnogo popričati sa njima. Ali ja sam uvek bila osoba koja se bolje družila sa dečacica, tako da verujem da će slično biti i sada.
Uglavnom smo dosta pametno odeljenje (tako bi bar trebalo biti) jer moju školu niste mogli upisati ako niste bili Vukovac, ili jako odličan. Trudim se da se družim sa svima dok ih dobro ne upoznam. Mada nekako nemaju smisla za humor (ali 'ajde razuemem, prvi je dan) i onda me gledaju malo čudno kad krenem da se u sred hodnika derem:
 "JES, JES. NISAM VIŠE IZGBLJENA. IVA JE USPELA DA NAĐE KABINET ZA MATEMATIKU. VUHUUU. AH KOJA SAM KRALJICA."
Uglavnom, menjamo kabinete što je za mene novina, a škola je ogromna i trebaće mi puno vremena da naučim gde se šta nalazi. XD


Nastavnici su strogi i tu nema šta. Zahtevni su, ali sama sam kriva što sam upisala prirodni smer. Ukratko, od nas prirodnjaka, traže da znamo sve najbolje, jer kao ako vam ide matematika i fizika zašto vam ne bi išla i istorija. Meni je zapao matematičar najgori u celom Beogradu, možda i Srbiji. Čuveni UBICA. Da, stvarno mu je to nadimak. Poznat je po tome da obori na avgust više od pola odeljenja svake godine, i da za 3 traži zadatke sa takmičenja. Naravno, da ne zaboravim činjenicu da on može da radi šta hoće, pa čak i da upiše 0 u dnevnik. Međutim ja sam spremna za njega, i da prihvatim taj izazov. Jer kod njega, stvarno naučite matematiku za ceo život. I da ako ga slušaš i redovno radiš možeš imati 3-4. A od 5 se oprosti ako nisi spreman da svaki svakcijati dan učiš samo matematiku i radiš repuvlička takmičenja. Javiću vam utiske o njemu, kad prođe neko vreme.

Uopšteno utisci su dobri. Malo sam bila izgubljena kada sam se prvi dan vratila kući, što mislim da je sasvim normalno jer sam taj dan upoznala toliko novih ljudi, i promenila puno učionica. Sve je bilo strano za mene. Ali već drugi dan je bio bolji. Pošto kažu da je srednja škola najlepši period života, planiram da ga iskoristim kako treba. Nadam se da ću i uspeti. :)

Kako je vama protekao prvi septembar?